Ekonomska saradnja Kosova i SAD: Politički marketing ili trka sa Beogradom?

Kosovska predsednica Vjosa Osmani izjavila je da je Kosovo zainteresovano za stratešku ekonomsku saradnju sa SAD, naročito u sektorima energije, IT i odbrane. Iako se slažu da bi to moglo ojačati veze sa Vašingtonom i uticati na dijalog sa Srbijom, analitičari ipak smatraju da je pre svega reč o političkom marketingu bez stvarnog pokrića. Nova administracija Donalda Trampa jasno stavlja do znanja da je interes SAD pre svega ekonomski, a u toj trci, ističu sagovornici Kosovo onlajna, Priština teško može da parira Beogradu.

Piše: Petar Rosić

Tokom turneje u SAD sredinom ovog meseca, Osmani je na Institutu Hadson kazala da bi ekonomska saradnja sa Kosovom „mogla biti multiplikator sile“ za američko liderstvo u svetu.

„Moramo pomoći SAD da povećaju svoju ulogu u svetskoj ekonomiji. I mislim da se to može učiniti uz pomoć zemalja koje su proameričke. A kao što znate, Kosovo je najproameričkija nacija na svetu“, kazala je Osmani.

Potom je predstavila planove za izgradnju fabrike municije, za koju smatra da bi i Amerika bila zainteresovana.

„Verujemo da Kosovo ima izvanredan kapacitet za proizvodnju oružja, uz podršku SAD i američkih kompanija koje bi mogle biti zainteresovane za ovaj pravac. Ovo je važno u periodu kada nam je potrebno da povećamo proizvodnju, kako zbog unutrašnjih potreba, tako i zbog zahteva Evrope, Sjedinjenih Država i Nato saveza, čijem članstvu Kosovo teži“, izjavila je Osmani.

Navela je i da je Kosovo spremno da pomogne SAD u globalnoj borbi protiv dominacije Kine u sektoru retkih minerala. Predložila je otvaranje fabrike za preradu tih minerala na Kosovu, ističući stratešku ulogu zemlje „u jačanju američke ekonomske i industrijske moći“.

Saradnik Novog trećeg puta Petar Donić kaže da je Osmani tokom svoje turneje u SAD pokušavala da otvori put ka ekonomskoj saradnji sa administracijom Donalda Trampa, ali je prilično skeptičan kada je reč o realnom ekonomskom potencijalu Kosova da odgovori na očekivanja Vašingtona.

„Albanci, bilo kosovski ili albanski, oduvek su znali da lobiraju kod Amerikanaca i tu su izgradili svoju političku poziciju tako što su to vrlo rano krenuli da rade, za razliku od srpske strane“, navodi Donić za Kosovo onlajn.

Međutim, prema njegovim rečima, veliki deo tog političkog kapitala uložen je u odnose sa Demokratskom strankom.

„Sada, s povratkom Trampa i velikim promenama koje on doneo, a pritom i preti da će biti još većih izmena što se tiče različitih fondova i organizacija, oni moraju ponovo da utvrde šta je to što je trenutno u interesu republikanaca. Tramp je nametnuo jednu vrlo jednostavnu agendu - trgovina i dogovori“, navodi Donić.

Ocenjuje da se sve izjave Osmani mogu posmatrati kao pokušaj da se kroz narativ o biznisu privuku republikanci i Tramp da malo povoljnije gledaju na Kosovo.

Ističe da je Tramp biznismen i da je kroz politiku manifestovao poslovni interes, ali je skeptičan kada je u pitanju Kosovo.

„Koliko je to realno? Za naoružanje - malo, a nisam upućen da  je krenula eksploatacija značajnih ležišta retkih minerala na Kosovu. To su jako velike investicije koje traju više desetina godina, a fabrika za preradu minerala imala bi smisla samo ako bi se ekstrakcija vršila negde blizu”, kaže on.

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin ocenjuje da su izjave Osmani imale za cilj prvenstveno stvaranje političkog kapitala koji bi mogao da joj koristi u domaćoj političkoj areni.

„Vjosa Osmani želi da iskoristi posetu SAD u svrhu stvaranja političkog kapitala, imajući prvenstveno želju da kroz njega potpomogne svoju političku karijeru – da kroz predstavljanje tobože jako dobrih odnosa sa novom administracijom predstavi i neku svoju političku težinu“, kaže Miškeljin za Kosovo onlajn.

Smatra da se pre radi o predizbornim obećanjima, naročito ako se ima u vidu i sama politička situacija na Kosovu.

„Privremene institucije imaju velike probleme da se formiraju. Za bilo kakve dogovore tog tipa potreban je širi politički konsenzus, potrebna je i politička stabilnost između ostalog, tako da u ovim momentima to prvenstveno treba tumačiti kao političke poruke koje lepo odjekuju među glasačima“, objašnjava on.

Govoreći o pokušajima Prištine da se približi Vašingtonu putem ekonomije, ističe da je teško proceniti koliko to ima realnu osnovu.

„Ali, ne treba previše očekivati, jer pored one političke stabilnosti, teško da postoje bilo kakvi drugi ekonomski kapaciteti koji bi interesovali Sjedinjene Američke Države, izuzev nekih eventualno smeštajnih kapaciteta za ilegalne migrante, o čemu se spekulisalo u prethodnih nekoliko meseci“, navodi on.

Kaže da bi Kosovo moglo da zainteresuje potecijalne investitore određenim rudnim resursima, ali da se to ne može porediti sa ekonomskom ponudom Srbije.

„Ako govorimo o zainteresovanosti SAD za Srbiju i za privrednu saradnju, tu postoji dosta širi spektar - bilo da govorimo o energetici, rudnim bogatstvima, kapacitetima za ozbiljniju proizvodnju ili mogućnostima za kreiranje veće i ozbiljnije ekonomske razmene sa SAD. Resursi poput visoko obrazovanih kadrova su nešto što je veoma potrebno američkim kompanijama, tako da tu zaista postoji širok spektar potencijala“, ističe Miškeljin. 

Na pitanje kako bi ekonomsko pozicioniranje Prištine moglo da utiče na dijalog sa Beogradom, on podseća na Vašingtonski sporazum.

„Ukoliko se setimo Vašingtonskog sporazuma, tu praktično imamo odgovor. U pitanju je bila prvenstveno ekonomska stvar i fokus u njemu jeste bila sama ekonomija. Međutim, od perioda kad je on potpisan, mi smo sa prištinske strane imali konstantno neko podizanje tenzije, konstantnu eskalaciju situacije na samom terenu, dok se i sam garant u Vašingtonu promenio i tokom Bajdenove administracije nije se insistiralo na njemu“, navodi on.

Zaključuje da bi, ukoliko zaista postoji iskrena spremnost Prištine da se fokusira na miran suživot kroz ekonomsku saradnju, to moglo da bude pozitivan signal, ali da u to ne veruje.

„To bi trebalo svima da bude prvenstveni cilj, ali u ovim trenucima, i po onome što vidimo na terenu, to za sada deluje samo kao poruka u puke političke svrhe“, kaže Miškeljin.

S njim se slaže i profesor ekonomije iz Prištine Škumbin Misini koji ocenjuje da Osmani pokušava da prikupi političke poene kroz odnose sa SAD, umesto da se fokusira na unutrašnje probleme, među kojima je i višemesečni institucionalni zastoj u Prištini.

„U trenutku kada imaju unutrašnje probleme, oni idu i slikaju se, ili nude predloge poput predsednice Osmani. Da li to zaista osnažuje međunarodne odnose, posebno odnose Vašingtona i Prištine, i da li se stvara neka geostrateška investicija - to je pitanje. Istina je da postoji ta namera, ali pre nego što dođe do toga, bolje bi bilo da se Vjosa Osmani bavi unutrašnjim problemima, jer Kosovo već sedam meseci nema Vladu i ne mogu da reše ni pitanje izbora predsednika parlamenta“, navodi Misini za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, ovakvi potezi ne oslobađaju Osmani političke odgovornosti.

„Mislim da bi bilo bolje da se Vjosa Osmani bavi unutrašnjim problemima, ovakvi predlozi ne umanjuju njenu odgovornost“, kaže naš sagovornik.

Programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo Stefan Vladisavljev kaže da Donald Tramp sve jasnije oblikuje spoljnu politiku SAD oko ekonomskih interesa Vašingtona i da se zemlje regiona utrkuju da ponude nešto što bi Ameriku interesovalo.

„Imamo reakcije različitih zvaničnika širom sveta, uključujući i naš region, koji se utrukuju da na neki način privuku pažnju i ponude nešto što bi Sjedinjenim Američkim Državama bilo interesantno kako bi se ova nova era odnosa uspostavila na što bolji način“, ističe Vladisavljev za Kosovo onlajn.

U tom kontekstu vidi i izjave Osmani koje je davala tokom posete SAD.

„Ja bih izjavu kosovske predsednice ocenio kao reaktivnu na ono što su signali iz Vašintona. Ukoliko je Kosovo,  kao i bilo ko drugi iz regiona ili sveta,  u mogućnosti da ponudi nešto što je Vašingtonu u interesu,  a to je razvoj ekonomskih odnosa od kojih će američke kompanije i američki građani imati koristi, to može otvoriti vrata za početak dijaloga i za početak saradnje u narednom periodu“, ukazuje on.

Na pitanje da li bi potencijalna ekonomska saradnja sa SAD ojačala poziciju Prištine u dijalogu sa Beogradom, Vladisavljev ističe da to zavisi i od pristupa srpske strane.

„Uticalo bi u onoj meri u kojoj to, na kraju krajeva, srpska strana dopusti. Ako uporedimo ekonomije Kosova i Srbije, Srbija ima daleko više toga da ponudi. Iako su obe ekonomije male u nekom globalnom poretku, postoji jasna interesna sfera SAD koja bi omogućila da i Srbija uspostavi odnos u novoj eri sa Vašintonom, koji će sigurno poslužiti kao osnov za uspostavljanje dijaloga i u drugim oblastima“, ocenjuje on.

Dodaje da interesovanje SAD za važne sirovine u Srbiji nije tajna, kao ni to da pojedini bliski saradnici Donalda Trampa često borave u Beogradu kako bi potencijalno uspostavili poslovne odnose.

„Čini se da će buduća saradnja sa SAD biti definisana kroz tu vrstu komunikacije - prosto rečeno - ukoliko želite da sarađujete sa Amerikancima do kraja 2028. bolje da imate šta da im ponudite i da im nečim privučete pažnju“, zaključuje Vladisavljev.