Nakon EU i SAD, i Turska i Velika Britanija aktivno se uključuju u odnose Beograda i Prištine: Da li će njihovo mešanje doneti više štete nego koristi?

U vreme kada se očekuje "desant" zapadnih diplomata na Beograd i Prištinu kako bi se zamrli dijalog dve strane pokrenuo konačno sa mrtve tačke, pojavljuju se i druge velike sile koje žele da daju svoj doprinos smirivanju tenzija u regionu. Jedna od njih je Turska na čelu sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom koji je jedan od retkih lidera koji se može pohvaliti više nego odbrim odnosima i sa Prištinom i sa Beogradom, piše Blic.

Erdogan je izjavio da je posvećen ublažavanju tenzija između Kosova i Srbije, kao i rešavanju političkog ćorsokaka u Bosni i Hercegovini.

Erdogan se priprema za izbore u junu

Takvu izjavu sajt "Euraktiv" tumači kao pokušaj turskog predsednika da se što bolje pozicionira kao diplomata i svetski državnik pred predsedničke izbore u junu kako bi povećao svoje šanse za pobedu na biralištima.

Gotovo istovremeno i britanski zvaničnici se pojačano angažuju u posredovanju između Beograda i Prištine. Tako je Dejvid Lemi, potparol laburista za spoljne poslove, bio među evropskim i američkim diplomata koji su posetili prestonicu Srbije i Prištinu kako bi procenili i ublažili napetu situaciju.

Laburisti zabrinuti situacijom na Kosovu

Lemi se u Prištini sastao sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsednicom Kosova Vjosom Osmani.

"Situacija je veoma zabrinjavajuća, ali mislim da su obe strane otvorene za dijalog i žele da osiguraju da ne dođe do povratka u krvoproliće. Očigledno je da to treba da obezbedimo i da se dijalog između dve strane nastavi", ocenio je Lemi.

Imajući sve to u vidu, postavlja se pitanje zbog čega se u posredovanje između Beograda i Prištine uključuju pored SAD i Velike Britanije i druge velike sile?

Ništa neobično u diplomatskom svetu

Istraživač pri Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) Igor Novaković smatra da nije ništa neobično što su se Turska i Velika Britanija angažovale u rešavanje kosovskog pitanja.

"Pored rata u Ukrajina situacija na Kosovu je prepoznata kao najozbiljnija stvar koja bi mogla da eskalira i pretvori se u otvoreni sukob. Zbog toga je sasvim logično da svoj doprinos smirivanju tenzija žele da daju gotovo sve velike sile i politički profitiraju. Kada kažem profitiraju ne mislim ništa negativno nego da žele da povećaju svoju vidljivost i daju doprinesu miru u regionu", kaže za "Blic" Novaković.

On se posebno osvrnuo na ulogu Turske.

"Zanimljivo je ponašanje Erdogana u odnosu sa Beogradom i Prištinom pogotovo što Turska pokušava samostalno da posreduje, a jedna je od prvih država koja je priznala nezavisnost Kosova. Bez obzira na to, Erdogan sa Beogradom ima neobično dobre odnose pa želi i situaciju na Kosovu i rat u Ukrajini da iskoristi za svoje političke ciljeve i poentira", analizira Novaković.

Velika Britanija nakon Bregzita izgubila uticaj?

Kako kaže, Velika Britanija je, s druge strane, izlaskom iz Evropske unije izgubila dosta svog prethodnog uticaja u međunarodnim odnosima.

"Ipak, britanski zvaničnici smatraju da i dalje imaju uticaja na Zapadnom Balkanu. Svakako da je Velika Britanija i kao članica Kvinte zainteresovana za dešavanja na Zapadnom Balkanu", zaključuje Novaković.

Mnogo igrača može da zakomplikuje situaciju

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, pak, tvrdi da se uklučivanje sve većeg broja velikih sila u odnose Beograda i Prištine može analizirati iz dva ugla.

"S jedne strane, svaka pomoć je dobrodošla, a s druge strane, kad je mnogo babica onda su kilava deca. Ako već postoji preliminarni plan za rešavanje kosovskog pitanja kojeg je napravila EU uz podršku SAD nije jasno zbog čega se sada uključuju i druge sile. Pogotovo što su se EU i SAD do sada pokazale kao dva faktora koja imaju najjaču ulogu i uticaj na Beograd i Prištinu", kaže Popov.

On podseća da je Erdogan pre desetak godina čak "svojatao Kosovo" pa se pita "zbog čega bi se sada uključivao u celu priču".

"S druge strane, Velika Britanija je uvek bila ispostava SAD u Evropi pogotovo od Bregzita. Zbog toga će svakako svoju ulogu u posredovanju između Beograda i Prištine morati da sinhronizuje sa SAD. Zato smatram da bi najbolje bilo da se ovim pitanjem bave SAD i EU koji su do sada nastupali kao posrednici jer mnogo igrača može potpuno zakomplikovati ionako složene odnose između Beograda i Prištine", zaključuje Popov.