Otkazivanje donatorske konferencije - poruka nezadovoljstva EU i Prištini i Beogradu

Donatorska konferencija za Srbiju i Kosovo u organizaciji Evropske komisije, koja je dogovorena tokom razgovora u Ohridu 18. marta, po svoj prilici neće biti održana onako kako i kada je planirano, a analitičari ocenjuju da je taj potez poruka Evropske unije i Prištini i Beogradu da je nezadovoljna odvijanjem pregovora – ako ne želite dogovor, i ne želite da radite na tome – jednostavno, odložićemo konferenciju za neko bolje vreme.

Aneks sporazuma dogovoren u Ohridu, predviđa i organizovanje donatorske konferencije u roku od 150 dana kako bi se uspostavio investicioni i finansijski paket pomoći za Kosovo i Srbiju.

Ali, kako je dan posle razgovora u Ohridu, u obraćanju javnosti rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u Aneksu se navodi i da ta pomoć neće biti dodeljena pre nego što EU utvrdi da su sve odredbe Sporazuma u potpunosti sprovedene.

Čini se da EU tako nešto ne može da utvrdi - Radio Slobodna Evropa prenela je pre dva dana vest da od donatorske konferencije za sada neće biti ništa, jer su države članice Evropske unije saglasne da u ovom trenutku nema prostora za razgovore o organizovanju donatorske konferencije za Kosovo i Srbiju.

Analitičar Aleksandar Gudžić za Kosovo onlajn kaže da je to poruka i Prištini i Beogradu da EU nije zadovoljna kako se odvijaju pregovori.

Ukazuje da je interes vodećih zemalja Evropske unije da se pitanje Kosova reši i zato su zastoji u pregovorima, sukobi, medijska prepucavanja, međusobne optuže Prištine i Beograda - nešto sa čime vodeće zemlje Unije nisu zadovoljne.

“I to je poruka i jednoj i drugoj strani da uspostave noromalnu komunikaciju, i da nastave pregovore, koji će ići u interesu Kosova, a to je međusobnom priznanje, sa čime se zvanični Beograd ne slaže, što je u suprotnosti sa ustavnim zakonodavstvom Srbije, jer je Kosovo sastavni deo Srbije", rekao je Gudžić.

Dodaje i da su, sledeće što se može očekivati na Kosovu, ukoliko se nastavi sadašnja politika Aljbina Kurtija, parlamentarna kriza i novi izbori.

Analitičar iz Prištine Fadilj Ljepaja ocenjuje da je sada zapravo pitanje da li Srbija i Kosovo stvarno žele da rade na realizaciji sporazuma.

"Srbija i Kosovo su stavile do znanja da žele sporazum i postigli su jedan u Briselu, pa nakon toga u Ohridu i njegovu dopunu. Imamo okvir na osnovu kojeg treba da se radi. Međutim, sada se postavlja pitanje da li oni to stvarno žele. Srbija zapravo želi normalizaciju odnosa, ali videćemo da li želi da sprovede sve dogovoreno iz Brisela i Ohrida, ili neće”, naveo je Ljepaja za Kosovo onlajn.

Izbijanje krize na severu za njega je “poznati scenario”.

"Jednostavno, Srbi traže nešto što neće dobiti i onda se dogodi kriza, bojkutuju se izbori. Vlada Aljbina Kurtija je odlučila da ispoštuje rezultate tih izbora i bez učešća Srba. Sve je dovelo do krize kada su mirni demonstranti prepolovili Kfor, i kada su skinute zastave Srbije sa zgrada opština u severnim opština. Sada imamo ‘pat’ poziciju iz koje ili ne žele ili ne mogu da izađu", rekao je Ljepaja.

Odgovor Evrope je, ističe,  zapravo taj – ne želite dogovor, ne radite na tome – mi ćemo, jednostavno, konferenciju odložiti za neko bolje vreme, kao i sve ostale benicifije koje je trebalo da imaju obe zemlje posle dogovora.

Na pitanje da li su Beograd i Priština u istoj situaciji, Ljepaja odgovara:

"Vučić se ponadao da će ispasti žrtva, odnosno da će Srbi na Kosovu ispasti žrtve, a Kurti neki mali diktator… Zapravo, ispalo je da se ne radi o žrtvama, ni o vuku i jagnjetu, već o tome da dve strane imaju pozicije od kojih neće da odstupe. Srspka lista ne odstupa od svoje pozicije da je sever Srbija, a kosovska vlada od svoje odgovornosti za taj deo Kosova. Jednostavno imamo dva ovna na brvnu, koji neće da popuste ili ne mogu, ili ne smeju. Kada je u pitanju Vučić, misim da se radi o tome da čovek možda i ne kontroliše situaciju, i možda ne sme da popusti u tom pravcu".

Upitan šta se može očekivati kao sledeća mera od SAD, Ljepaja je rekao da, verovatno, pritisak Zapada neće biti tako direktan i oštar kako neki očekuju.

"Oni će ukinuti beneficije i dosta toga od čega su države profitirale, radiće na tome da na ovim prostorima bude mira, i da susedi kada im to bude u interesu počnu da sarađuju. Mislim da smo izbegli jednu veliki krizu u kojoj se nije radilo o severu, velika koncetracija vojske i policije oko prelza nije bilo zbog severa, već zbog vojnih vežbi koje su se vodile Albanija, Kosovo i Makedonija. Postao je scenario da se izazove velika kriza i mir se dovede u pitanje, pa da se isprovocira sukob, u koji bi se umešale i druge strane", konstatovao je Ljepaja.