Srbi u zatvorima na Kosovu: Pravda u službi politike?

Ovogodišnje novogodišnje i božićne praznike u kosovskim zatvorima dočekaće 28 Srba, od čega su osmorica pravosnažno osuđena. Prema podacima Kancelarije za KiM, raste tendencija hapšenja i političkih progona Srba na Kosovu, a broj hapšenja Srba primetno se povećao od marta 2021. godine, od kako je na mesto premijera Kosova Aljbin Kurti.

Kao novogodišnja “čestitka”, pred Novu godinu došla je informacija zamenika direktora Regionalne policijske uprave u Severnoj Mitrovici Vetona Eljšanija da je od 1999. godine do danas u ovom delu Kosova raspisano ukupno 165 poternica, od čega se zbog različitih krivična dela traga za 111 osobom - 76 je srpske nacionalnosti.

"Kao i svugde na Kosovu, svaki region ima ljude koji su na poternicama. Mi imamo 111 ljudi, koji se traže na celom severu Kosova, od 1999. do sada. Poternice su izdate zbog krijumčarenja, krađa, ubistva... Može da bude da neko od njih ima dve ili tri poternice, zato je broj narastao na 165 poternica, ali broj ljudi koji se traže je 111. Nije to nešto neobičajno. Peć, na primer, ima više od 630 poternica", poručio je Eljšani za Kosovo onlajn.

Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Igor Popović ističe za Kosovo onlajn da raste tendencije hapšenja i političkih progona Srba na Kosovu, a ova vladina institucija čini sve da svim uhapšenima pomogne, uključujući i obezbeđivanje pravne pomoći. Prema njegovim rečima, Novu godinu i božićne praznike u zatvorima na Kosovu dočekaće 21 Srbin protiv kojih se vode politički motivisani sudski postupci i još sedmorica onih koji su pravosnažno osuđeni pred sudovima lokalnih samouprava na Kosovu i već izdržavaju zatvorsku kaznu.

„Po našim podacima, po politički motivisanim hapšenjima je 21 lice u pritvoru. Imamo, nažalost, i sedam osoba koja su već pravosnažno osuđena pred sudovima privremenih institucija samouprave. Imamo i pet lica koja su oslobođena nakon izdržane kazne i 16 osoba koja su bila pritvarana i brane se sa slobode. To su naši podaci za lica koja su hapšena, baš iz nekih političkih razloga“, naveo je Popović.

Ukazuje da se broj hapšenja Srba primetno povećao od marta 2021. godine od kako je na mesto premijera Kosova došao Aljbin Kurti. Tendencije hapšenja i političkih progona, kako kaže, vremenom samo rastu.

„Imamo stalna hapšenja, imamo politički motivisane progone, Priština stalno vrši pritisak na njihovo pravosuđe da ljude stalno zadržava u pritvorima. Imamo veliki broj lica koja su, nažalost, hapšena za navodne ratne zločine. Oni imaju tu tendenciju da su svi Srbi ratni zločinci, da su Albanci pretrpeli nekakav genocid, tako da se hapse ljudi koji su godinama tamo živeli ili su kao raseljena lica obilazili svoja imanja. Oni se na osnovu izjava lažnih svedoka nalaze po pritvorima, izloženi su velikim pritiscima i u albanskoj javnosti tretiraju se kao navodni kriminalci, iako su oni u suštini politički zatvorenici“, rekao je Popović.

Prema njegovim rečima, raseljeni Srbi južno od Ibra hapse se prilikom obilaska svojih nekadašnjih domaćinstava, dok su na severu hapšenja uglavnom zbog izražavanja nezadovoljstva usled uzurpacije opština od strane Albanaca.

„Hapse se ljudi južno od Ibra koji obilaze te sredine odakle su Srbi proterani, a imamo i veliku tendenciju da se hapse ljudi na severu zato što izražavaju političke proteste zbog uzurpiranja njihovih lokalnih samouprava zbog dolaska tzv. albanskih gradonačelnika koji su izabrani sa promilom procenta albanskog stanovništva. Oni su jednostavno branili svoje lokalne samouprave i sad se ti ljudi jednostavno tretiraju kao nekakvi teroristi, iako su samo izražavali svoje legitimno pravo, ljudska prava i prava na slobodu kretanja“, pojašnjava on.

Govoreći o merama koje preduzima Kancelarija za KiM kako bi zaštitila srpske zatvorenike na Kosovu, Popović je naglasio da se nastoji da se svakom uhapšenom odmah obezbedi advokat koji će ga braniti tokom čitavog postupka.

Troškove odbrane, dodaje, snosi Kancelarija za KiM.

Takođe, naglasio je, Kancelarija za KiM je u stalnoj komunikaciji sa predstavnicima međunarodne zajednice kako bi se zatvorenicima obezbedio human tretman u zatvorima i pravo da dokažu da su nevini.

„Pre svega nastojimo da se tim ljudima obezbedi adekvatna profesionalna podloga, da se angažuju advokati, stručni ljudi koji će ih u svim fazama postupka od momenta pritvaranja do izvođenja pred sud zastupati i braniti i da se finansiraju svi troškovi odbrane. Takođe, Kancelarija nastoji da se pre svega animiraju međunarodne misije, Euleks, Unmik, Oebs, EU da se pismenim i usmenim obraćanjem stalno podseća da su ti ljudi hapšeni po političkim motivima, da su oni nevini nalaze u zatvorima, da je potrebno da se spreči njihovo maltretiranje, da se omogući da se oslobode iz pritvora i da se brane sa slobode ili da se definitivno oslobode i da u pritvoru ne budu maltretirani, već da imaju adekvatne zdravstvene uslove. Jednostavno, da ne budu ostavljeni na milost i nemilost Kurtijevom režimu“, istakao je Popović.

Popović kaže da međunarodna zajednica ne reaguje na zadovoljavajućem nivou na apele Kancelarije za KiM.

„Mi dobijamo odgovor od međunarodne zajednice. Nažalost, od međunarodne zajednice, posebno Euleksa koji je u jednom momentu imao izvršnu funkciju u pravosuđu privremenih institucija samouprave, dobijamo uglavnom tipske odgovore, a to je da je potrebno nezavisno pravosuđe, redovni sudski postupci... Oni tvrde da kao misija imaju mogućnost nadgledanja, oni će nadgledati, ali da ne mogu da se mešaju u tzv. kosovsko pravosuđe. To je stvarno nonsens, ne postoji nikakvo nezavisno kosovsko pravosuđe“, poručio je Popović.,

Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM ukazuje da je reč o ličnom političkom progonu od strane Aljbina Kurtija i njegovog režima i ocenjuje da Prišina zloupotrebljava i misiju Unmik, koristeći je da se hapse Srbi po čitavom regionu.

„Priština nema mogućnosti da izađe pred Interpol, a dešava se da te poternice koje raspisuje objavljuje preko Unmika i dolazi do Interpola tako da naši ljudi budu hapšeni po Crnoj Gori na osnovu nekih potrenica iz Prištine. Imali smo slučaj dva lica koja su hapšena u Crnoj Gori u septembru ove godine, srećom ti ljudi su oslobođeni, ali nažalost takve stvari se dešavaju zbog tog delovanja Unmika“, kazao je Popović.

Advokati koji su svakodnevno u kontaktu sa uhapšenim Srbima ističu da tim ljudima najteže pada odvojenost od porodica i to što često ne znaju zbog čega su optuženi.

Advokat Dejan Vasić pred kosovskim sudovima trenutno zastupa sedmoricu Srba koji su u pritvoru Posebnog odeljenja Specijalnog suda u Prištini, odnosno u zatvoru u Podujevu.

Svi su optuženi zbog krivičnog dela "ratni zločin" zbog čega su advokati, kaže Vasić za Kosovo onlajn, organizovali pravne timove koji ih brane.

“Mi smo uzeli sebi za zadatak da se tim ljudima obezbede pravni timovi koji će ih braniti. Bio je jednostavno previše jak pritisak na pojedinicima da te složene predmete zastupaju i brane. Otprilike, sedmorica njih koji su sada u pritvoru su uglavnom sa krivičnim delom ratnog zločina", kaže Vasić.

On objašnjava da je nezahvalno reći kome je od pritvorenih Srba najteže zato što je svaki suočen sa ozbiljnim problemima, a najteži im je što su mnogi u zatvoru nevini i što nemaju kontakt sa porodicom.

On je istovremeno podsetio da se porodice nalaze u istovetno teškoj psihološkoj situaciji zato što nemaju adekvatnih informacija o tome šta se dešava sa članovima njihovih porodica koje su u zatvoru.

Vasić apostrofira da je Slađan Trajković jako teškog zdravstvenog stanja, Gavrila Milosavljevića porodica dugo vremena nije bila u mogućnosti da poseti, a da je porodica Žarka Zarića očekivala da će biti pušten i zajedno sa njima proslaviti Novu godinu u selu Ljuboždra, gde je, ističe Vasić, sve ove godine slavio sa komšijama Albancima.

"Dragiša Milenković je praktično na 15-ak kilometara vazdušnom linijom od svoje kuće ni kriv, ni dužan u pritvoru. Kako je tim ljudima, samo njihova duša zna", rekao je Vasić.

Govoreći o pravnom poretku na Kosovu, naš sagovornik ističe da su država i pravo oduvek bili isključiva i jedina sila.

"Nekada se ta sila sprovodi kroz formalne postupke, a nekada kroz postupke koji ne mare za formalnosti. Sada je, ne samo Kosovo, već čitav svet došao u taj stadijum da se više ne mari ni za kakve formalnosti, pravo, međunarodne norme. Čini mi se da niko nikoga ne zarezuje i da je sad biva normalno da se vode ratovi, bombarduju i stradaju civili i druge stvari koje sugerišu da u suštini taj pravni poredak i sistem do te mere ugrožen da gotovo i ne postoji", kazao je on.

Advokat Ljubomir Pantović koji je jedan od branilaca uhapšenih kosovskih Srba kaže za Kosovo onlajn da je boravak u zatvoru težak sam po sebi, a posebno kada je reč o Srbima u kosovskim zatvorima koji nemaju vere i nade u budućnost i ne veruju pravosuđu koje im sudi.

"Prilično često obilazim moje branjenike u pritvorima i one čak koji su na izdržavanju kažne, ima i takvih. Jedan dan u zatvoru je dug kao godina, i možete da zamislite sa kojom željom oni očekuju svog branioca da sa njim popričaju, pitaju ima li šta novo, šta se dešava sa predmetu i ima li nade za njih. Jednostavno, oni su u teškoj situaciji, u pritvoru, potpuno lišeni slobode. Imaju dva puta mesečno posete članova porodice. Branioci mogu neograničeno da posećuju svoje pritvorenike, samo se za prvu posetu uzima dozvola od suda, a kasnije možemo svakog dana da ih obilazimo. To su ljudi koji su i očajni, nemaju vere i nade u budućnost. Naravno, ne veruju ni pravosuđu koji im sudi, ali vi ste tu kao branilac da ih ohrabrite, da im ulijete neko samopouzdanje. Ja računam da prilično uspevam u tome. Teško je biti u svakom zatvoru, a ovde posebno", ističe Pantović.

On kao ključni problem apostrofira dug period istrage do podizanje optužnice.

"Kao prvo, sam zakon je takav da istrage za teška krivična dela do podizanja optužnice mogu da traju do 12 meseci. To je prilično dug period. Za teža krivična dela koja su pravno i činjenično složenija i obimnija, ta istraga može da se produži još za šest meseci. Znači da istraga, krivični postupci do podizanja optužnice mogu da traju i do godinu i po dana, što je jako dug period, ali na žalost takvo je zakonsko rešenje. Jedan dan u zatvoru je mnogo, a ne 12 meseci. Jedan moj kolega je nedavno za medije rekao da kada se tiče težih krivičnih dela i krivičnih dela sa međuetničkim predznakom onda u pravdu na Kosovu veruju samo oni koji su neobavešteni ili koji imaju iskrivljenu predstavu o stvarnosti ovde", kaže Pantovič.

Govoreći o stanju i raspoloženju Srba u pritvoru protiv kojih još nije podignuta optužnica, Pantović kaže da ih često obilazi i da se trudi da im podigne moral.

Ali ističe da pored zatvorenih Srba, ovi božićni i novogodišnji praznici teško padaju i njihovim porodicama.

Naš sagovornik ističe da se trudi da im uvek bude na raspolaganju i pomogne u svakom trenutku.

"Isto kao što vaš branjenik od vas očekuje neko ohrabrenje i vest, nadu, isto važi i za članove njihovih porodica, i oni su naravno zaintersovani šta će biti i kakva su predviđanja. Morate zaista i sa njima razgovarati u svako vreme i biti im pri ruci, spremni da ih ohrabrite, i naravno da im prenesete šta se dešava u svakom predmetu i sa njihovim članom porodice koji je u zatvoru. Taj segment njihovog posla nije zanemarujući, moramo da budemo u kontaktu neprekidno i sa branjenicima koji su lišeni slobode i sa članovima porodice", poručio je Pantović.