Šta je potrebno za sledeći sastanak u Briselu: Dijalog "u minusu", prvo smirivanje tenzija, pa razgovori

Optimizam evropskog evropskog emisara za dijalog Miroslava Lajčaka da će doći do kriznog sastanka u Briselu, koji je inicirao visoki predstavnik EU Đuzepe Borelj, iako iz Beograda i Prištine još nema potvrde da će se ovom pozivu odazvati, ne dele sagovornici Kosovo onlajn, koji ukazuju da prvo mora doći do smirivanja tenzija, da bi razgovori imali bilo kakvog smisla. 

Da je dijalog "u minusu" i da će dve strane teško sesti za pregovarački sto, jasno je bilo još pre nekoliko nedelja, kada je Priština odlučila da gradonačelnike, izabrane na izborima na kojima je izlaznost bila oko 3,5 odsto, nasilno "uvede" u opštinske zgrade na severu Kosova, zbog čega Srbi već tri nedelje mirno protestuju.

U međuvremenu, nekoliko Srba je uhapšeno pod optužbom za navodni napade na novinare, kosovska policija je maltretirala dvoje srpske dece, a nakon što je srpska policija uhapsila trojicu kosovskih policajaca na, kako je saopšteno, teritoriji centralne Srbije, kosovski premijer Aljbin Kurti ne odstupa od tvrdnje da su oni „kidnapovani“ sa područja Kosova i sve poteze uslovljava njihovim puštanjem na slobodu.

Predsednik Srbije Aleksandra Vučića poručio je danas da neće ići u Brisel dok Priština ne oslobodi uhapšene Srbe i dok se albanski gradonačelnici i kosovski specijalci ne povuku sa severa. 

Situacija je tako dodatno zaoštrena u odnosu na onu od pre desetak dana, kada je bilo jasno da prvo mora da usledi smirivanje tenzija, pa tek onda razgovor.

Politikolog Ognjen Gogić rekao je za Kosovo onlajn da teorija za rešavanje sukoba uči da prvo mora da dođe do primirja i smirivanja tenzija, da se obustave sve nasilne aktivnosti, da bi se pregovaralo.

"Kada se razgovara u uslovima institucionalnog nasilja ili pretnje nasiljem niko nije hladnokrvan da bi došao do rešenja. Zato osnovna stvar jeste da se prvo deeskalira situacija na terenu, pa onda da se razgovara o problemima. Boreljov poziv bi imao smisla samo ako prvo EU i SAD kao glavni posrednici iskoriste svoj uticaj koji imaju na prištinske vlasti da one odustanu od nekih svojih akcija", kaže Gogić.

Objašnjava da bi bilo korisno za sve strane, kada su u pitanju pregovori, da Priština odustane od namere da gradonačelnici budu raspoređeni u opštinskim zgradama na severu Kosova i da povuku specijalnu policiju bar iz tih objekata, ako ne sa celog severa Kosova.

"To jeste osnovni uslov da bi moglo da se razgovara, u suprotnom ovakvi potezi Prištine bude samo revanšizam i izazivaju reakcije kod Srba na severu i dovodi se do situacije u kojoj se stvari otimaju kontroli. Pozitivan signal prema Srbima bi bio da se policija povuče bar iz zgrada opština na severu. To jeste osnovni preduslov za razgovor. U tim opštinama ima naših ljudi i neophodno je da se nešto tako uradi kako bi se smirila situacija na terenu. Možda je preambiciozno tražiti da se policija potpuno povuče sa severa u ovom momentu, ali iz opština to bi bilo veoma značajno za Srbe", rekao je Gogić.

Ako se dođe do toga se pregovori zakažu i pregovarači u Brisel pozivu pre smirivanja tenzija na terenu, Gogić smatra da bi to bilo kontraproduktivno.

"Pregovori u tim uslovima su osuđeni na neuspeh. Obično se dešava da se tokom takvih situacija dogodi nešto na terenu, neki incident koji dovede do kolapsa pregovora. Tu postoji veliki rizik da čak neko nešto i namerno uradi, napravi neki incident i da onda to dovede do propasti. Pregovorima u takvim uslovima neuspeh je zagarantovan, a bilo je takvih primera i ranije. U tim situacijama pregovori se prekidaju, pregovarači ne mogu da razgovaraju, zaoštravaju zahteve... To bi bila udžbenička greška", ističe Gogić.

Dodaje da i tako nešto, ipak može da se očekuje, jer je su i do sada mogle da se vide "školske greške" posrednika u nekim situacijama kada su pregovori Beograda i Prištine u pitanju.

Novinar i politički analitičar Boško Jakšić smatra da je politički dijalog jedino rešenje za izlazak iz nastale krize na severu Kosova.

"Ali to ne treba da bude dijalog između Vučića i Kurtija, jer on bi bio besmislen, nego Evropska Unija i SAD moraju političkim pritiscima da razreše nastalu krizu, da otvore prostor da se otkloni opasnost od nasilja, a onda bi trebalo da Beograd prihvati da se Srbi vrate u prištinske institucije i da odmah budu raspisani novi izbori na severu", kaže Jakšić.

Dodaje da bi to značilo da postoji temelj za nove političke pretpostavke za dijalog, koji je u ovoj situaciji zamrznut.

"Dijalog ne da je zamrznut u ovom momentu, on je u minusu u odnosu na ovo što je dogovoreno u Briselu i Ohridu", navodi Jakšić.

On smatra da su i srpski i kosvski političari "profitirali iz ove situacije".

"Činjenica je pomalo tužna, čini se da su i Vučić i Kurti pomalo profitirali iz ove situacije. Njihov politički rejting raste, jer oni sebe predstavljaju kao zaštitnike sopstevnih nacija, kao patriote na braniku, dok su zaista žrtve prave Srbi na Kosovu pre svega, ali i Albanci koji ne mogu da imaju miran i normalan život", smatra Jakšić.

Ocenjuje da političarima odgovara da "kupuju vreme", ali dodaje da je ključ u rukama Evropljana i Amerikanaca.

"Ukoliko su Evropljani, a posebno Amerikanci  odlučni da se ispuni ono što su tražili u evropskom planu, onda moraju da budu mnogo energičniji, nego što su do sada bili. Za ovu situaciju sadašnju na Kosovu odgovornost snose međunarodni pregovarači koji su imali dovoljno vremena da vide sa kakvom tvrdoglavošću Kurti odbija formiranje ZSO, a mogli su da vide i da, umesto povratka Srba u prištinske institucije, Vučić organizuje bojkot", smatra Jakšić.

Ističe da su međunarodni posrednici imali dovoljno signala da vide da političari sa obe strane ne poštuju ono sa čim su se saglasili.

"Žao mi je što nisu energičnije reagovali, jer da jesu, možda je ova eskalacija na severu mogla da se izbegne", zaključuje Jakšić.