Povratak srpskih sudija i tužilaca u kosovski pravosudni sistem: Zašto Hadžiju baš sada insistira na usvajanju njihovih ostavki?

Postoji mnogo prepreka na putu reintegracije srpskih sudija, tužilaca i administrativnog osoblja u kosovski pravosudni sistem, ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna, uz upozorenje povodom zahteva vršioca dužnosti predsednika Kosova Aljbuljene Hadžiju, koja je zatražila od Tužilačkog i Sudskog saveta Kosova da hitno okončaju postupak u vezi sa ostavkama srpskih sudija i tužilaca, da izvršna vlast Kosova ne bi trebalo da se meša u rad ova dva tela.

Piše: Veljko Nestorović 

Srpske sudije i tužioci podneli su 7. februara 2022. godine ostavke na svoje funkcije, kao i administrativno osoblje u Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici.

Ostavke sudija i tužilaca, ali i poslanika, usledile su dan nakon što su policijski službenici srpske nacionalnosti na severu Kosova podneli ostavke. 

Sada je tu temu ponovo aktuelizovala vršilac dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju.

Politikolog Ognjen Gogić je povodom pomenutog zahteva ocenio da izvršna vlast Kosova ne treba da se meša u rad ova dva tela, kao i da bi se time potencijalno ugrozila autonomija pravosuđa.

„Međutim, ostaje pitanje zašto te ostavke i dalje nisu konstatovane, iako je prošlo mnogo vremena. To se tumači time da su od početka ta dva tela, Tužilački i Sudski savet, zapravo želela da otvore prostor za eventualni politički dogovor o povratku srpskih tužilaca i sudija na dužnost. Smatralo se da te ostavke nisu podnete dobrovoljno, već pod pritiskom, zbog čega do sada nisu ni konstatovane. Na taj način želelo se otvoriti prostor da se oni vrate na svoja radna mesta“, kaže Gogić za Kosovo onlaln.

Gogić navodi da je sada ta tema ponovo aktuelizovana, jer se, kako kaže, iza zatvorenih vrata, posredstvom Evropske unije, razgovara o reintegraciji sudija i tužilaca.

Ukoliko bi Sudski i Tužilački savet na kraju konstatovali ostavke srpskih tužilaca i sudija, to ne bi imalo neposredne posledice po srpsku zajednicu, jer ti tužioci i sudije nisu na svojim radnim mestima, poručuje Gogić.

„Srpska zajednica nema korist od toga što su oni već tri i po godine u ostavci. Ono što bi imalo pozitivan efekat jeste da se oni vrate na svoja radna mesta. Njihov povratak u tužilaštva i sudove bio bi pozitivan, ali ih niko ne sprečava da to urade. Sudije i tužioci mogu da se obrate tim savetima i povuku ostavke. Pitanje je zašto to ne čine. To bi bilo nešto što bi imalo pozitivan efekat za srpsku zajednicu. Samo konstatovanje ostavki ne bi imalo nikakav efekat, jer oni već tri i po godine nisu na tim mestima. Kada je reč o dijalogu, to bi bio udarac za proces. Ukoliko bi se konstatovale ostavke, to bi značilo da je samo jedna strana uspela da opstruira dijalog, odnosno dogovore koji se vode iza zatvorenih vrata o povratku sudija i tužilaca. To bi bio veliki udarac za napore Evropske unije da se sa te strane normalizuje pravosuđe“, poručio je Gogić.

Izvršni direktor nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) Dušan Radaković za Kosovo onlajn poručuje da je činjenica da nije bilo izbora 7. juna, možda bi se srpske sudije i tužioci već krajem juna vratili.

On navodi da je jedna perspektiva pozitivna – „da se inicira rešavanje problema i da se ljudi vrate“.

„Sigurno je da bez Brisela, odnosno ozbiljnog političkog dijaloga kroz Brisel, ukoliko se formira vlada na Kosovu, teško može doći do povratka za pregovarački sto. Kroz Brisel, uz najveće političke pregovarače, i ukoliko Beograd pozove ljude, teško možemo imati ozbiljan povratak, naravno, ukoliko i institucije to prihvate. Ali plašim se da je ovo više politički momenat koji se koristi u političkoj kampanji i možda predstavlja drugačije usmeravanje pažnje u odnosu na ono što će biti politički dogovori oko formiranja vlade i izbora predsednika. Da se govori o drugim temama, a manje o suštinskom pitanju koje se rešava“, kaže Radaković.

Radaković upozorava da, ukoliko se usvoje ostavke Srba koji su izašli iz institucija, da bi to bila katastrofalna odluka, pre svega iz pravosuđa, u narednih osam godina praktično neće postojati mogućnost da se vrati poverenje Srba u kosovske institucije.

„Ja sam rekao – zakon je isti za sve. Da li je sudija Srbin, Dušan, Bekim ili bilo koje druge nacionalnosti, zakon mora da važi jednako za sve. Da li neki sudija tumači zakon na pogrešan način, da li postoji politizacija, svega toga danas ima. Ali, s druge strane, ako se posle tri i po godine usvoje ostavke, plašim se da ćemo se naći u katastrofalnoj situaciji, da će to dodatno smanjiti poverenje u institucije, dovesti do iseljavanja i nakon toga zaista ne vidim mogućnost da se ljudi vrate. Možda će se vratiti određen broj policajaca u policiju ili se može postići određeni napredak kada je reč o lokalnoj samoupravi, ali bez povratka u ključne institucije biće veoma teško obnoviti poverenje“, kaže Radaković.