Gogić: Sve vezano za položaj srpskih tužilaca i sudija na Kosovu ima političku dimenziju

Politikolog Ognjen Gogić, povodom zahteva vršioca dužnosti predsednika Kosova Aljbuljene Hadžiju, koja je zatražila od Tužilačkog saveta i Sudskog saveta Kosova da hitno okončaju postupak u vezi sa ostavkama srpskih sudija i tužilaca, ocenio je da izvršna vlast Kosova ne treba da se meša u rad ova dva tela.

Gogić smatra da bi se time potencijalno ugrozila autonomija pravosuđa.

„Međutim, ostaje pitanje zašto te ostavke i dalje nisu konstatovane, iako je prošlo mnogo vremena. To se tumači time da su od početka ta dva tela, Tužilački i Sudski savet, zapravo želela da otvore prostor za eventualni politički dogovor o povratku srpskih tužilaca i sudija na dužnost. Smatralo se da te ostavke nisu podnete dobrovoljno, već pod pritiskom, zbog čega do sada nisu ni konstatovane. Na taj način želelo se otvoriti prostor da se oni vrate na svoja radna mesta“, kaže Gogić.

Gogić navodi da je sada ta tema ponovo aktuelizovana, jer se, kako kaže, iza zatvorenih vrata, posredstvom Evropske unije, razgovara o reintegraciji sudija i tužilaca.

„Dakle, postoji intenzivna aktivnost koja se odvija iza zatvorenih vrata i koja nije poznata široj javnosti. Verovatno je Hadžiju želela to da predupredi. S obzirom na to da je upoznata sa tim da se razgovara o povratku tužilaca i sudija, pozvala je ova dva saveta da što pre konstatuju ostavke, kako bi sprečila postizanje dogovora o njihovom eventualnom povratku. Ali to nije na njoj. Ona je sa svoje strane mogla da uradi ono što je već učinila, ali na kraju o tome odlučuju ta dva tela. Suština je da se razgovori koji se vode što pre okončaju, kako bi se situacija razrešila — bilo tako što bi se ti funkcioneri vratili na svoje pozicije, bilo tako što bi se njihove ostavke konstatovale. Pretpostavljam da je ona upoznata sa tim da se pod okriljem Evropske unije vode razgovori o povratku sudija i tužilaca, i zato je reagovala tako brzo. Verovatno želi da opstruiše taj dogovor“, navodi Gogić.

O tome da li pomenuti potez ima i političku dimenziju, kaže da sve što je vezano za položaj srpskih tužilaca i sudija ima političku dimenziju.

„Oni su podneli ostavke iz političkih razloga 2022. godine. Tužilački i Sudski savet nisu konstatovali njihove ostavke upravo iz političkih razloga, kako bi se otvorio prostor da se oni vrate na svoja radna mesta. Na kraju, i ovo sadašnje razmatranje o tome da li će se oni vratiti ili neće, takođe je političke prirode. To je predmet dijaloga. Samim tim i poziv Hadžiju da se njihove ostavke konstatuju i da se spreči njihov povratak ima političku dimenziju. Dakle, ovde se radi o tome da ona verovatno ne želi da bude deo tog dogovora o povratku sudija i tužilaca, ali to nije tema za izvršnu vlast. O tome odlučuju Tužilački i Sudski savet“, ističe naš sagovornik.

Ukoliko bi Sudski i Tužilački savet na kraju konstatovali ostavke srpskih tužilaca i sudija, to ne bi imalo neposredne posledice po srpsku zajednicu, jer ti tužioci i sudije nisu na svojim radnim mestima, poručuje Gogić.

„Srpska zajednica nema korist od toga što su oni već tri i po godine u ostavci. Ono što bi imalo pozitivan efekat jeste da se oni vrate na svoja radna mesta. Njihov povratak u tužilaštva i sudove bio bi pozitivan, ali ih niko ne sprečava da to urade. Sudije i tužioci mogu da se obrate tim savetima i povuku ostavke. Pitanje je zašto to ne čine. To bi bilo nešto što bi imalo pozitivan efekat za srpsku zajednicu. Samo konstatovanje ostavki ne bi imalo nikakav efekat, jer oni već tri i po godine nisu na tim mestima. Kada je reč o dijalogu, to bi bio udarac za proces. Ukoliko bi se konstatovale ostavke, to bi značilo da je samo jedna strana uspela da opstruira dijalog, odnosno dogovore koji se vode iza zatvorenih vrata o povratku sudija i tužilaca. To bi bio veliki udarac za napore Evropske unije da se sa te strane normalizuje pravosuđe“, poručio je Gogić.