Zašto Kurti ne menja politiku i ima li šanse za povratak dijalogu?

Posle još jedne runde tehničkog dijaloga u Briselu, na kojoj nije došlo ni do kakvog pomaka, pregovori Beograda i Prištine idu "na čekanje", jer za pregovarački sto, izvesno je, neće se ponovo sesti do septembra, pošto je u Briselu tokom avgusta kolektivna pauza zbog odmora administracije EU. Sagovornici Kosovo onlajna ukazuju da je, s obzirom na i dalje napetu situaciji na severu Kosova, odlaganje razgovora loše po obe strane i da ni za Beograd ni Prištinu nema druge alternative osim - dijaloga. Ali, je pitanje kako do njega doći.

Ivan Nikolić iz nevladine organizacije "Komunikacija za razvoj društva“ kaže za Kosovo onlajn da kosovski premijer Kurti nema podršku Evropske unije i SAD za akcije koje preduzima, ali da je očigledna njihova popustljivost prema njemu.

Sa druge strane, profesor međunarodnog prava na Prištinskom univerzitetu Afrim Hoti smatra da Aljbin Kurti pokušava da u međunarodnoj zajednici zauzme položaj koji ima predsednik Srbije.

Izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak istakao je, nakon sastanka sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, da su se saglasili da je neophodna deeskalacija situacije na severu Kosova. To, smatraju i naši sagovornici, međutim, različito gledaju na to ko treba da napravi naredni potez.

Slažu se da bi novi izbori na severu, uz učešće Srba, mogli da budu izlaz iz krize.

Nikolić ističe da je poznavaocima političkih prilika jasno da dijalog, u kome dve strane nemaju jednak tretman, ne donosi rezultate. Ipak, tvrdi da obični građani očekuju puno.

"Treba da se sada individualno vrši pritisak na jednu ili drugu stranu, ali je činjenica da je ovo po ko zna koji put bio jedan promašen penal totalno. Što se tiče dijaloga u Briselu, mi obični građani puno očekujemo kada se kaže da je na tehničkom nivou, nadajući se da će neke tehničke stvari da se reše i da se na taj način poboljša kvalitet svakodnevnog života ljudi, ali opet se ništa značajno nije desilo", kaže Nikolić.

Ukazuje da su kosovski predstavnici izuzetno čvrsti u svojim stavovima, bez ikakvog znaka da bi malo da popuste. Potez koji je Priština povukla u pravcu deeskalacije, odnosno odluku da za 25 odsto smanji prisustvo pripadnika Kosovske policije u okolini opštinskih zgrada u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, Nikolić smatra nedovoljnim.

"To što je 25 odsto policajaca napustilo sever je nešto vrlo smešno. To čak nije ni mali korak napred ka deeskalaciji sukoba i mislim da se čak i na toj deeskalaciji radi vrlo neozbiljno i od strane međunarodne zajednice, a posebno do strane kosovske vlade“, istakao je Nikolić.

Nikolić smatra da Evropska unija i Sjedinjene Američke Države imaju popustljiv pristup prema kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, ali da nema podršku za akcije koje sprovodi.

"Apsolutno sam siguran da tu podrške nema i slobodno mogu da kažem, divim mu se na hrabrosti da se i dalje tako ponaša. Dokle će on moći tako, pitanje je, mislim da su svi oni prema njemu vrlo popustjivi, ne znam zašto, i videćemo dokle će to da traje, ali činjenica je da se to ne dopada ni njegovim glasačima, a još manje ostalima na Kosovu“, istakao je Nikolić.

Raspoloženje građana kada je reč o situaciji na severu, prema mišljenju Nikolića, ide iz krajnosti u krajnost.

"To je ono što je na neki način najopasnije. Iz jedne krajnosti da im je potpuno svejedno i da ne očekuju da će ništa strašno da se desi, do one druge krajnosti, kada se recimo situacija na severu potpuno reflektuje na jug i dešavaju se međusobni konfilkti. Tako da, ni jedan, ni drugi slučaj nije dobar i nadam se da će se konačno urazumiti i vratiti nekom konstruktivnijem dijalogu ne bi li što pre došlo do neke deeskalacije“, rekao je Nikolić.

Govoreći o mogućim novim izborima na severu Kosova, Nikolić smatra da je to najbolje moguće rešenje za trenutnu krizu.

I Afrim Hoti ističe da ukoliko Beograd i Priština žele u Evropsku uniju ne postoji druga alternativa osim dijaloga.

"Mislim da je dijalog težak i da je teška situacija, ali opet mislim da je ovaj plan Evropske unije najbolji i da nema druge opcije, ni za Prištinu, ni za Beograd. Pošto i Srbija i Kosovo treba da idu ka Evropskoj uniji“, rekao je Hoti.

Kada je trenutna situacija u pitanju, Hoti smatra da korake ka deeskalaciji treba da naprave obe strane.

"Mislim da do deeskalacije treba da dođe sa obe strana. Priština je napravila prvi korak, sada je Srbija na potezu“, kaže Hoti.

Govoreći o izborima na severu Kosova, istakao je da oni nisu prošli očekivano za Prištinu.

"Kada je reč o izborima, izlaznost od tri ili četiri odsto birača nije dovoljna. Vrlo je bitno da imamo učešće Srba na njima i da reorganizujemo nove izbore u srpskim opštinama, kao i da imamo nove organe. To je najbolja i jedina opcija za sever“, rekao je Hoti.

Profesor međunarodnog prava mišljenja je da Kurti pokušava da u međunarodnoj zajednici zauzme položaj koji ima predsednik Srbije.

"Premijer Kurti ima dobru poziciju na Kosovu, jer ima više od 50 odsto poverenja građana, on sa međunarodnom zajednicom razgovara kao sa kosovskim građanima. Drugo, on hoće da zaume poziciju kakvu predsednik Srbije ima u međunarodnoj zajednici, pošto Kurti misli da međunarodna zajednica sada više pomaže Srbiji, predsedniku Srbije“, istakao je Hoti.

Na pitanje postoji li mogućnost od sukoba širih razmera na Kosovu, Hoti ističe da niko nije zainteresovan za rat.

"Mislim da ta opcija ne postoji. Imamo nesporazume sa Srbijom, ali ne na takvom nivou da imamo rat. To je prvo. Drugo, na Kosovu je prisutan NATO, a to je organizacija koja garantuje mir i stabilnost, a mislim da ni režim u Srbiji nije zainteresovan za rat“, zaključio je Hoti.