Bajrami: U Vašingtonu se nije desilo ništa istorijski

Glavni i odgovorni urednik prištinskog lista Koha Ditore Agron Bajrami ocenio je da sporazum, koji su u Vašingtonu potpisali kosovska i srpska strana, nema ništa istorijsko, osim možda priznanja nezavisnosti Kosova od strane Izraela.

“Ja to ne bih mogao nazvati istorijskim. Kao što je jednom Čerčil rekao ‘Balkan može proizvesti daleko više istorije nego što je može konzumirati’.. tako je i ovde slučaj. Sporazum se predstavlja istorijskim možda zato što se to dogodilo u Beloj kući, a možda to i odgovara aktuelnoj američkoj administraciji, s obzirom na predstojeće izbore”, rekao je Bajrami u intervjuu za hrvatski list Slobodna Dalmacija.

Kako je dodao, pored toga što sporazum nije istorijski, isto tako nije došlo do značajnijih pomaka u odnosima dveju strana.

“Kada se iščitaju ti papiri, vidi  se da nema nikakvog istorijskog pomaka u odnosima Kosova i Srbije, nego se radi o nekim benignim stvarima, poput izgradnje zajedničkog autoputa i učestvovanja u "mini Šengen" zoni. Ono najinteresantnije u tim papirima ne tiče se odnosa Srbije i Kosova, već Izraela, 5G mreže, proglašenja Hezbolaha terorističkom organizacijom i premeštenja amabasada u Jerusalim. To otvara neka druga pitanja, neću reći od istorijskog značaja, ali mogu imati geopolitički učinak u celom region”, napomenuo je Bajrami.

Rezultat nemoći EU

Kako prevladava mišljenje da je Vašington bio samo predstava za Trampove unutarameričke stvari, Bajrami smatra da to nije daleko od istine, ali napominje da je Trampova administracija od početka svog mandata bila zainteresovana za pronalaženje rešenja.

"Ne možemo da zaboravimo da je Trampova administracija odmah nakon dolaska na stolu našla ovaj problem između Kosova i Srbije, jer je EU odugovlačila i nije dolazila do cilja, normalizacije odnosa kroz jedan pravnoobvezujući dogovor. Od 2011. godine pregovara se u Briselu i rezultati su veoma mršavi. Zato je bilo očekivano da će Vašington ući u celu priču, pokušavajući, naravno to iskoristiti i za svoje ciljeve”, rekao je Bajrami.

Kako kaže, sve je to samo rezultat nemoći Evropske unije da se ovim procesom bavi ozbiljnije.

“Možda je čak rezultat toga da je EU u jednom trenutku krenula stranputicom, pa se počelo pregovarati o razmeni teritorija i sličnim stvarima. Kažu da je najbolja stvar potpisanog ono što tamo ne stoji, odnosno da se konačno više ne govori o toj razmeni teritorija”, ocenio je Bjarami.

Mislim da je to rezultat činjenice, nastavio je Bajrami, da se dosta ljudi na Kosovu, regionu, pa i u Evropi, izjasnilo protiv toga, što je i uvidela američka administracija.

“To pitanje bi otvorilo vrata brojnim komplikacijama, ne samo između Kosova i Srbije, nego i u regionu. U Bosni i Hercegovini već odavno vidimo takve tendencije od strane Republike Srpske i Milorada Dodika. Ipak, ne bih rekao da je takva ideja definitivno skinuta s dnevnog reda, jer ako ne cela, onda dobar deo vlasti u Srbiji još uvek ima to u svojim glavama”, rekao je Bajrami.

Nije gotova priča o razmeni teritorija

Bajrami smatra i da bi eventualna razmena teritorija Mitrovice za Preševo, Bujanovac i Medveđu bi samo značilo da je Kosovo, zapravo, nedovršena država.

Ipak, bilo je nekih signala i iz Prištine da bi se nešto moglo napraviti u pogledu razmene teritorija, dati deo Mitrovice za Preševsku dolinu i slično.

“Iako je naš predsednik bio začetnik teorije da se moraju korigovati granice, čime bi se Preševska dolina priključila Kosovu, svi koji su malo ozbiljniji shvatili su da bi jedan takav projekt idućih 10 do 20 godina doveo u poziciju da Kosovo samo prizna kako je reč o nedovršenoj državi. Bilo bi pogubno pristati razgovarati o našoj državnosti, čime bi se snažno išlo u prilog srpskoj poziciji”, procenio je Bajrami.

Na pitanje da li je Vučić pred odlazak u Vašington iscenirao da će, zapravo biti teški pregovori, a da se ustvari vratio kao pobednik, Bajrami je konstatovao da ne misli da je srpski predsednik “odglumio" kako bi pridobio što više poena.

“Nemam osećaj da je to bila neka gluma. On jeste želeo da Srbi misle kako je pod jakim pritiskom, a da je onda on odbio da prizna nešto. Kolika sam ja upoznat, priča o međusobnom priznanju uopšte nije bila na stolu i znalo se da neće biti. Ono što je bilo jeste indirektno priznanje međusobnih etničkih manjima. To jeste teško za Srbiju, ali nije eksplicitno priznanje Kosova”, istako je Bajrami.

Smatra da je najbolja vest za sve  na Kosovu, iako nije za Beograd, to što je dobijeno još jedno priznanje.

“Ako se išta istorijski dogodilo u Vašingtonu, onda je to izraelsko priznanje Kosova kao nezavisne države. Ipak, problematičan je uslov za preseljenje ambasada iz Tel Aviva u Jerusalim, kako nama, tako i Srbiji. To je nešto što bi trebalo pomoći samom Izraelu da pokaže kako ima evropskih zemalja, i to s muslimanskom većinom, koje priznaju Jerusalim za glavni grad. S druge strane, to će stvoriti određene probleme naspram Rusije i Turske, kao i arapskih zemalja”, dodao je Bajrami.

Niko ne navija za Bajdena

Na konstataciju da se i Beograd i Priština nadaju pobedi demokrata i Bajdena, Bajrami se samo nasmejao.

“Ha, ha, ha... Pa nisam siguran jer, koliko vidim, Srbi su puno jasnije na Trampovoj strani. Ovde na Kosovu do sada nije bilo razlike između republikanaca i demokrata, jer se američka politika, ko god bio na vlasti, od 90-ih godina, preko priznanja, do danas nije menjala. Mislim da se ljudi sada Trampa pribojavaju, ne zbog politike, nego zato što je nepredvidiv. Ali to nije pitanje samo za nas, već za celi svet, a ponajviše za samu Ameriku”, ocenio je Bajrami.

Iako nisam siguran, ipak se nadam da će Tramp probuditi EU, dodao je Bajrami.

“EU jeste prilično komplikovana organizacija, a način na koji se tamo odlučuje teško da će doći do nekakvog konsenzusa.

Kada je reč o promeni spolitičke strukture u Crnoj Gori, Bajrami smatra da bez obzira na novu vladu, ipak neće biti većih promena u dosadašnjoj politici prema Kosovu.

“Osim zakona o crkvi, verujem da se ništa bitnije neće menjati. Osim toga, primećuje se neka vrsta antiklimaksa u nacionalističkim redovima u Srbiji, jer što god prosrpske stranke u Crnoj Gori obećavale pre izbora, sada se okreću od toga. Promena vlasti na demokratski način svugde je poželjna, ali promena strateških stvari poput NATO, EU i Kosova, bila bi stvarno pogubna, ne samo za nas, nego i šire.

Biće novih izbora na Kosovu

Ljudi na Kosovu u velikoj meri neuspeh zbog stalnog odgađanja punog priznanja nezavisnosti uglavnom pripisuju vlasti, ocenio je Bajrami.

“Tu mislim na našeg predsednika koji vodi pregovore 10 godina i našoj vladi koja je tu bila uključena od početka, nezavisno od toga ko je i bio na čelu vlade u kom trenutku. Ovog proleća je postojalo dosta optimizma, jer je došla jedna nova vlast, koja je na početku pandemije radila dobro. Pandemija je ta koja je onemogućila da se neke stvari događaju brže. Čim se ova kriza završi, a ja verujem da hoće uskoro, imaćemo vrlo živu političku scenu”, ocenio je Bajrami.

Zaključuje da će se za nekih šest-sedam meseci, sigurno održati novi izbori.

“Ako bi trebalo da kažem šta će se dešavati, ja bih se kladio da ćemo mi imati izbore. Ljudi su u iščekivanju nekih promena, uostalom, videli su da su one moguće. Zato mislim da još uvek postoji nada”, zaključio je glavni urednik Kohe Ditore.