Porodica Ilić sa Brezovice čuva tradiciju: Slavski kolač uz molitvu i pozitivne misli

Slavski kolač zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji i predstavlja jedan od najvažnijih simbola krsne slave. U porodici Nede Ilić na Brezovici način pripreme slavskog kolača prenosi se s kolena na koleno, a ona se trudi da svake godine, uz različite simbole i ukrase, njen slavski kolač bude još lepši i raskošniji.

Neda Ilić sa Brezovice slavski kolač priprema na način na koji su to radile njena majka i baka i ističe da su tokom izrade najbitnije molitva i pozitivne misli. Kaže da uvek pravi posan kolač, koji je okruglog oblika.

„Slavski kolač spremam uoči slave rano ujutru. Pravim uvek posan kolač, okruglog oblika, jer postoji verovanje da krug predstavlja celovitost života. Pre početka mešenja palim sveću, okadim ikonu i sastojke. Verujemo da nikada ne treba započeti pravljenje slavskog kolača sa negativnim mislima. Prekrstim se, pomolim Bogu za zdravlje, spasenje, mir, blagostanje. Kolač se sastoji od brašna, soli, kvasca, a stavim i osvećenu vodu, koju nam sveštenik osveštava uoči slave“, kazala je Ilić.

Kaže da svaka figura na hlebu ima svoju simboliku, a da bi same figure ispale dobro, testo za njihovu izradu mora biti tvrđe i bez kvasca.

„Bitna je simbolika figura na slavskom kolaču. Pečat koji stavljamo IS XS znači da Isus pobeđuje, i dalje živi. Figurice za kolač se prave od samo tri sastojka: hladne vode, brašna i malo gustina, da bi figurice bile bele boje. Mesimo što tvrđe testo, da bi figurice ostale u obliku kakvom ih pravimo. Ranije su se pravile ručno, ptičica, grozd, a sada imamo kalupe, pa je postupak jednostavniji“, kazala je Ilić.

Napominje da je i sam proces pečenja kolača veoma bitan, pa nekada figurice na hleb stavlja pre samog pečenja, a nekada i nakon što se kolač ispeče.

„Pravim dve vrste kolača. Kod jedne zamesim obredni hleb i, kada se ispeče, onda lepim prethodno pripremljene figurice, koje lepim smesom od brašna, vode i šećera, i ponovo zapečem još desetak minuta. Kod druge vrste kolača, na samom kolaču odmah lepim figurice i pečem. Nekada pravim beo hleb, a nekada ga i ukrasim zlatnom kolačarskom bojom, kojom iscrtavam detalje, i on bude lepši i upečatljiviji“, kazala je Ilić.

Usavršavajući tehniku pripreme i ukrašavanja slavskih kolača, počela je i sa njihovom prodajom, pa danas mnoge trpeze krase upravo slavski kolači koje ona napravi.

„Najpre sam pravila slavske kolače za svoju porodicu, a onda su se pojavile i porudžbine. Na početku ih je bilo malo, ali sam sa godinama usavršavala postupak, pa mi je sada testo neka vrsta igre i pustim mašti na volju. Već petnaestak godina se bavim izradom slavskih kolača i stotine slavskih kolača je izašlo iz mojih ruku i predato ljudima za krsnu slavu. Imam stalne mušterije, i iz naše opštine i okolnih mesta. Trudim se da sve ispadne kako treba, a nije uvek tako. Nekada ima poteškoća, nije ti dan, ali ja onda krenem iznova, prekrstim se i radim dok ne ispadne baš onako kako treba. Kada vidim sliku ljudi koji slave slavu i slavski kolač koji sam im napravila, toplo mi je oko srca. Za svakoga kome mesim slavski kolač radim kao za sebe, molim se za njih i njihovo zdravlje, berićet i, najvažnije, mir, jer to je ono što je svima nama bitno“, kazala je Ilić.