Ilić: Za Srbe Vidovdan ima dublje mitološke korene

Saradnik Instituta za evropske studije Dušan Ilić izjavio je da Vidovdan nije vezan isključivo za Kosovski zavet i bitku iz 1389. već je za Srbe vododelnica koja ima dublje mitološke korene.

“On je bitan iz dva razloga. Prvi razlog je, možemo slobodno reći, opisao profesor Aleksandar Loma u svojoj knjizi Pra Kosovo, gde Vidovdan, odnosno uopšte taj Kosovski zavet, mit ili kako god ga nazivali, nije vezan isključivo za Kosovsku bitku 1389. nego ima šire, odnosno dublje mitološke korene u srpskom narodu. Sa druge strane, on je naravno bitan svim Srbima imajući u vidu značaj Kosovske bitke kao vododelnice u srpskoj nacionalnoj istoriji”, izjavio je Ilić za Kosovo onlajn.

Ilić  je dodao da Vidovdan slave i drugi narodi.

“Nemojte izgubiti iz vida da, na primjer, i dan -danas, u bugarskim dnevno-političkim prepucavanjima, između, naprimer, Bojka Borisova i njegovih oponenata, vrlo se često spominje Vidovdan kao takođe vododelnica, dan kada će se vide ko je kakav. Tako da je taj motiv Vidovdana rasprostranjem ne samo na srpskom nacionalnom prostoru, nego i šire među onim ljudima koji su bili deo srpske kulture”, kazao je Ilić.

Komentarišući negativne reakcije koje Vidovdan izaziva među Albancima, Ilić kaže da je to pokušaj brisanja njihovog identiteta.

“Današnji Albanci, kao što je to Teodora Toleva u svojoj odličnoj studiji pokazala, su nastali kao rezultat uticaja velikih sila, između ostalog Austra-ugarske, Vatikana i drugih, krajem 19. i početkom 20. veka. Na taj način se pokušava kroz jednu antagonizaciju prema susednim narodima, prevashodno prema Srbima, da se preseče svaka veza sa prošlošću imajući u vidu da je jedan deo Albanaca ima poreklo u srednjovekovnim Arbanasima koji nisu baš u etnološkom smislu bili mnogo različiti od Srba”, tvrdi Ilić.

Dodaje da je to pokušaj zatiranja onog dela albanskog identiteta i porekla koji je doživljavao srednjovekovnu Srbiju kao svoje “otačastvo”.

“Jedan deo Arbanasa doživljavao je srednjovekovnu Srbiju kao svoju zemlju, kao svoje otačastvo, kako se tada govorilo. Tako da je to jedan nivo brisanja identiteta, odnosno brisanja veze sa sopstvenom prošlošću”, zaključio je Ilić.