Izložba „U slavu Vidovdana“: Dan kada se sabrala sva naša prošlost, sadašnjost i budućnost

Izložba Marka Markovića „U slavu Vidovdana“, sastavljena od fotografija sa obeležavanja 550. godišnjice Kosovskog boja na Gazimestanu, kao i novinskih članaka beogradskih novina Politike, Pravde i Vremena u periodu od 1912. godine do 1939. godine koji donose izveštaje o proslavama Vidovdana, otvorena je danas u srednjoškolskom centru u Lapljem Selu.

Posebno su zanimljivi izveštaji iz različitih gradova bivše Jugoslavije, tadašnje kraljevine, u kojima se mogu pročitati detalji sa proslava Vidovdana u Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani, Rijeci, Skoplju, Bitolju, Cetinju…

Izložba je započela prikazivanjem dokumantarnog filma sa proslave 550. godišnjice Kosovske bitke na Gazimestanu.

Autor izložbe, istoričar i direktor Arhiva Kosova i Metohije, Marko Marković kazao je da je Vidovdan dan koji okuplja, a kako je rekao, "Kosovski zavet je putokaz koji moramo slediti rečima, ali pre svega delima“.

„Postavka se sastoji iz novinaski članaka Poltike, Pravde i Vremena koji su izveštavali o proslavi Vidovdana između dva rata, kako na KiM, tako i širom granica tadašnje jugoslovenske kraljevine. Vidimo da su ovaj praznik pored pravoslavaca proslavljali katolici, kao i pripadnici muslimanske veroispovesti. O ozbiljnosti državne strategije kazuje i podatak da se ovaj datum sa posebnom pažnjom proslavljao i u školama. Imate premijerno priliku da pogledate fotografije sa prvih vidovdanskih proslava odmah nakon oslobođenja u Prvom Balkanskom ratu. Tako da tu vidimo proslavu u Vučitrnu, Prištini, crkvi Samodreži. Fotografije sa 550. godišnjice Kosovske bitke na Gazimestanu, kada se tim povodom okupilo više od 100 hiljada ljudi. Posebnu draž daju izbledele hartije i eksponati stariji od jednog veka iz kolekcije Aleksandra Čolića, kao i medalje sa motivom Vidovdana i Kosova“, rekao je Marković.

Doktor istorijskih nauka Srđan Mladenović otvorio je izložbu uz reči da je izložba mali korak, koji može da ima veliki značaj za narod koji živi na Kosovu.

„U slavu Vidovdana, u slavu kosovskih vitezova, oni treba nama da budu uzor, svako u svom poslu, svako u svojoj porodici, svako na svakom pregnuću kojim se bavi treba pred sobom da ima lik Svetoga kneza Lazara i kosovskih vitezova i da ima non-stop u glavi ideju da ta bitka za KiM i dalje traje i trajaće još dugo, ne bitka zemaljska, ne bitka fizička, to je jedna visoka duhovna bitka u kojoj imajući takve uzore, i takve zaštitnike na nebu, u toliko osporavanoj nebeskoj Srbiji, mislim da imamo šanse da sve bude završeno kako treba, ako Bog da“, rekao je Mladenović.

Docent na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Severnoj Mitrovici dr Jovan Aleksić istakao je da naslov izložbe „U slavu Vidovdana“ najbolje govori o njenoj suštini. On je istakao da Srbi, ne samo na Kosovu, već bilo gde, ne slave Kosovski boj i Vidovdan kao poraz, već kao veliki hrišćanski podvig.

„Čini mi se da u našoj istoriji ne postoji datum koji nas na tako jedinstven način opisuje i koji nas na sličan način prati već poslednjih 635 godine, kao da se u tom jednom danu, Vidovdan danu, sabrala sva naša prošlost, sadašnjost i budućnost, kao da se kroz Vidovdan sve odmerava, kao da se na Vidovdan svi sabiramo ma odakle dolazimo i kao da je u Vidovdan stalo sve vreme našeg postojanja. Zašto je to tako? Poznato je da je pre 635 godina Sveti knez Lazar zajedno sa svojim vitezovima došao na to zavetno polje kosovsko, kako kaže naš narodni pesnik, da brani svoju zemlju, svoje otačastvo, svoj ponos, dostojanstvo, ugled i čast, ali i da brani hrišćansku tradiciju, kulturu, hrišćansku Evropu, i na tom zavetnom polju oni su hrabro pali žrtvujući sebe za odbranu svog otačastva i svog roda i time su i sebe, ali i nas kao njihove potomke i naslednike, upisali u knjige velikih naroda, ne velikih po svom broju, ali velikih po svom podvigu“, rekao je Aleksić.

Direktorka Ekonomsko-trgovinske škole Dragica Mitić kaže da je današnji dan poseban, jer nas, kako je istakla, podseća na bogato nasleđe i tradiciju naše zajednice, koja je kroz istoriju svoje najvažnije trenutke slavila na Vidovdan.

„Vidovdan nije samo datum na kalendaru, već simbol hrabrosti, otpora i zajedništva. Kroz ove fotografije i dokumenta imamo priliku da se podsetimo kako su naši preci čuvali svoj identitet i vrednost u najtežim trenucima, kako su se okupljali da proslave svoju veru i kulturu. Ova izložba nije samo retrospektiva o prošlosti, već i prilika da razmislimo o značaju Vidovdana u današnjem vremenu“, rekla je Mitić.

Posetioci imaju prilike da pored fotografija i novinskih članaka po prvi put vide i jedinstvene i originalne eksponate sa motivima Vidovdana kao što su vidovdanske medalje, dokumenti, pozivnice za proslavu Vidovdana iz 1889. godine, kolekcionara Aleksandra M. V. Čolića.

Predgovor katalogu izložbe napisala je pomoćnica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milena Parlić koja ističi da „izložba upućuje na najveću proslavu Vidovdana u eri Kraljevine Jugoslavije, koja istovremeno prikazuje i vrhunac moći tadašnje jugoslovenske države, koja je zajedno sa srpskom Crkvom i narodima iz čitave Jugoslavije ujedinjena na Kosovu na Gazimestanu“.

Pokrovitelji izložbe su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Kancelarija za Kosovo i Metohiju.