Istraživanje: Za bezuslovno priznanje Kosova tri odsto građana Srbije

Stavovi građana Srbije o pitanju Kosova pokazuju da su građani i dalje strogo protiv priznanja nezavisnosti, kao što to pokazuju sva istraživanja rađena u prethodnim godinama, ali su nešto fleksibliniji u pogledu pojedinih rešenja u kojima bi Beograd napravio neke ustupke Prištini i zauzvrat nešto i dobio, pokazalo je onlajn panel istraživanje javnog mnjenja pod nazivom "Šta Srbija misli", prenosi list Danas. 

Kao najprihvatljivije rešenje za pitanje Kosova građani Srbije vide mogućnost da Srbija ne prizna nezavisnost, ali da dopusti Kosovu ulazak u Ujedinjene nacije i zauzvrat dobije ubrzanje procesa ulaska u Evropsku uniju, dok je mogućnost priznanja nezavisnosti i dalje potpuno neprihvatljiva za više od dve trećine građana.

Onlajn panel istraživanje u organizaciji Novog trećeg puta pokazalo je da više od dve trećine građana izričito protiv priznanja nezavisnosti Kosova i eventualnog rešenja o razmeni teritorija, dok su u nešto manjem procentu protiv priznanja nezavisnosti u “zamenu” za Sever Kosova, specijalni status manastira, veće investicije za Srbiju ili brži ulazak u EU.

Ispitanicima u istraživanju je ponuđeno sedam eventualnih rešenja za problem Kosova, a tražili su se njihovi odgovori da li bi neko od ovih rešenja podržali na referendumu.

Najniži stepen podrške zabeležila je opcija bezuslovnog priznanja Kosova – sa tri odsto za ovakvo rešenje i 73 odsto protiv. 

Slično je i sa predlogom za razmenu teritorija kojom bi Srbija priznala nezavisnost Kosova, ali i predala Preševo, Bujanovac i Medveđu u zamenu za Sever Kosova. Izričito protiv ovakvog rešenja je 71 odsto građana.

Rešenje u kojem bi Srbija priznala nezavisno Kosovo, a zadržala sever Kosova, podržalo bi sigurno četiri odsto, protiv bi sigurno bilo njih 51 odsto i verovatno dodatnih 27 odsto građana. Potpuno priznanje Kosova uz eksteritorijalnost manastira sigurno bi prihvatilo svega četiri odsto ispitanika, protiv bi sigurno bilo 53 odsto.

Kada su u pitanju rešenja koja bi podrazumevala priznavanje nezavisnosti Kosova i dobijanje dodatnih pogodnosti u vidu investicija ili ubrzanog puta u EU, ni tu nije primećena razlika u odnosu na prethodna rešenja, tako da 54 odsto ispitanika sigurno ne bi podržalo priznavanje Kosova za ogromne investicije, 25 odsto verovatno ne bi podržalo, osam odsto nije sigurno, a verovatno bi podržalo osam odsto njih, dok bi sigurno za bilo samo pet odsto. 

Priznavanje nezavisnosti Kosova za ubrzan put u EU podržalo bi pet odsto, verovatno bi podržalo devet odsto, nije sigurno da li bi podržalo njih devet odsto, a verovatno i sigurno bi protiv bilo 27 odsto, odnosno 52 odsto.

Poslednje rešenje podrazumevalo je situaciju u kojoj Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali dopušta ulazak Kosova u UN, a zauzvrat dobija ubrazni put u EU. Kod ovog rešenja vidi se značajna razlika u podršci u odnosu na prethodne predloge, tako da bi sedam odsto sigurno prihvatilo ovakvo rešenje, a čak 24 odsto bi verovatno prihvatilo, 19 odsto je trenutno uzdržano, 23 odsto bi verovatno bilo protiv, a 28 odsto bi sigurno bilo protiv i ovog rešenja. 

Istraživanje je sprovedeno od 22. do 31. jula na reprezentativnom uzorku od 1.067 punoletnih građana,a teme koje su obuhvaćene ovim istraživanjem su proces vakcinacije u Srbiji, reakcija vlasti na probleme izazvane pandemijom, ali i odnos građana prema NATO, EU i pitanju Kosova.