Vitalni američki i zapadni interes za Kosovo

Bljerim Šalja
Izvor: lajmi.net

Sa toliko znanja koje imamo o međunarodnim dešavanjima (a to je, mora se priznati, prilično skromno, jer pre svega malo ljudi prati međunarodne događaje koji nisu direktno povezani sa Kosovom), u proteklih nekoliko dana usmerili smo se na uporednu analizu između slučaja Avganistana, gde je istorijski i politički neuspeh Amerike i Zapada bio jasno označen, i kosovskog, koji je, naprotiv, priznat kao primer političkog i istorijskog uspeha Amerike i Zapada.

Tako je bilo 1999. (godina oslobođenja Kosova), tako je bilo 2008. (kada je Kosovo postalo nezavisna država), tako je i danas. Međutim, ove nedelje među nama nije bilo oklevanja da čak i u ovom kosovskom kontekstu, koji zaista nema ništa zajedničko sa onim u Avganistanu, zamislimo slike i slike mogućeg povlačenja američkih snaga sa Kosova.

Bilo je čak i različitih predloga kako bi od sada trebalo započeti eventualne pripreme za suđenje slično onome što se dogodilo, po razmerama katastrofalne tragedije, u Avganistanu.

Već je pomenuto da, pre svega, do izražaja dolazi naše potpuno ograničeno poznavanje međunarodnih prilika, ne samo daleko u Avganistanu, već i vrlo blizu ovde, u regionu i u Evropi.

Zapadni Balkan kao takav bio je i ostao strateški interes SAD -a, Severnoatlantske alijanse i EU.

Na početku ratova izazvanih krvavim uništenjem bivše SFRJ, tamo se u godinama 1991-1994. pogrešno mislilo i procenjivalo u EU da je najveća kriza koja je izbila u Evropi nakon završetka Hladnog rata i pobedu nad komunizmom (koju su zapravo osigurali SAD i NATO pakt, a ne EU), mogla bi da reši sama EU, uz podršku UN, bez posebne uloge Amerike i NATO -a. Odlazeća administracija predsednika Buša i administracija predsednika Bila Klintona, u svom povoju, pokazali su malo interesovanja za suočavanje sa ovom tragedijom koja je uništila „medeni mesec“ ujedinjene Evrope.

Međutim, 1994. i 1995. godine, istinski politički, diplomatski i vojni angažman Sjedinjenih Država i NATO-a počeo je okončati rat u Bosni i Hercegovini. Tada je shvaćeno da je Transatlantsko partnerstvo uslov bez kojeg ne ide ako želi da nametne i održi mir u ovim delovima Evrope. Svi znamo da je ovo partnerstvo bilo od vitalnog značaja za otvaranje puta za vojno i političko rešenje kosovskog pitanja 1998-2008.

Ovo partnerstvo je navelo administraciju predsednika Džordža Buša da održava američke snage u okviru Misije Kfora na Kosovu (po principu Kolina Pauela, državnog sekretara, “Zajedno smo došli na Kosovo, zajedno ćemo otići“) , uprkos obećanjima tokom predsedničke izborne kampanje 2000. da će se povući sa Kosova.

Administracija predsednika Bajdena, kako se vidi sa samita NATO-a i samita SAD-EU održanog pre izvesnog vremena u Briselu (u junu), ima vrhunsku vrednost očuvanja i jačanja ovog partnerstva. Iako se u zaključcima ova dva samita dobro primećuje kakav je odnos SAD, NATO-a i EU prema Kosovu i uopšte prema Zapadnom Balkanu.

Ali u našoj zemlji, broj onih koji su se bavili zaključcima NATO-a i sastanka na vrhu SAD-a i EU, gde se o Kosovu jasno govori, može se izmeriti prstima jedne ruke, u poređenju sa deset puta većim brojem onih koji su dobri daju kategorične procene i zaključke o trenutnoj situaciji u Avganistanu i posledicama po Međunarodni poredak ove (evidentne) patnje SAD i Zapada uopšte.

S druge strane, vojno prisustvo SAD i NATO-a na Kosovu ima jasno međunarodno pravno opravdanje kroz Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN (10. juna 1999.). Ovaj status se ne može promeniti (dok, iz potpuno različitih razloga, Kosovo i Srbija nisu zainteresovani za promenu ovog statusa KFOR -a), bez zaključivanja Rezolucije 1244, a to se ne može dogoditi bez postizanja Sveobuhvatnog sporazuma između Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa između dve zemlje.

Kfor, ili NATO, odnosno Sjedinjene Države kao glavni faktor Severnoatlantske alijanse, od juna 1999. godine, garant su mira, bezbednosti i stabilnosti na Kosovu.

Tako će biti sve dok se ne postigne pravno obavezujući Sporazum između Kosova i Srbije, koji bi u svojoj osnovi trebalo da ima uzajamno priznanje između dve zemlje. Međutim, pretpostavlja se da će međunarodna vojna misija nastaviti boraviti na Kosovu, čak i nakon toga, kako bi pružila vojnu podršku implementaciji ovog sporazuma.

Piše: Bljerim Šalja, bivši politički koordinator dijaga sa Srbijom

Volkov
20. Avgust 2021.
Uzajamno priznanje... 😂
Miodrag iz Peći
20. Avgust 2021.
Zalud se tešite da nuje pivlačenje SAD iz Vijetnama i sada Avganistana isto kao u slučaju Kosova i spas vidite u gle čuda rezoluciji UN 1244. i ako se ta rezolucija ne pištuje u najmanje dve stavke a to su postignuti status pre ispunjenja uslova i proglašenje Republike Kosova koga su brzometno priznali sada već "Pokojni" Avganistan i drugih 116 država i samo vašingtonski moratorijum je spasao Kosovo da se ne nastavi trend "Otpriznavanja" koja su dogurale do cifre od 16 država koje su povukle priznanja a može se uskoro dogoditi i da prvi spiljno politički potez nove avganistanske vlade bude rušenje svih odluka pa i priznanje Kosova na koje ih je naterala Amerika glede ishitrene podrške avganistanskih Kvislinga kojim je po diktatu Amerike ponudilo Kosovo. Drugi, neispunjeni uslov koji je veoma važan za Srbiju a to je prisustvo 1.999 do zuba naoružanih vojnika koji bi obezbeđivale srpske enklave i manastire.
Nedavno su Hazari oivratili teritorije Nagornog Karabaha i nikom ništa uorkos velikoj jermenskoj zajednici u SAD i svetu. Da li bi srpski "Blic krig" izazvao novi američki stampedo i ostavljanje "Kosovara" na milost i nemilost Srbije?
Veto Rusije i Kine bi blokurao svaku američku rezoluciju a demoralisana američka vijska bi bezglavo pobegla zajedno sa njihovim vazlima. Čak to ne bi sprečilo ni američke investicije ni evropski put jer bi makao jedan važan problem i čak makao još jednu prepreku za inicijativu Otvoreni Balkan kome se vlada Kosova protivi.