Vitalni američki i zapadni interes za Kosovo

Bljerim Šalja
Izvor: lajmi.net

Sa toliko znanja koje imamo o međunarodnim dešavanjima (a to je, mora se priznati, prilično skromno, jer pre svega malo ljudi prati međunarodne događaje koji nisu direktno povezani sa Kosovom), u proteklih nekoliko dana usmerili smo se na uporednu analizu između slučaja Avganistana, gde je istorijski i politički neuspeh Amerike i Zapada bio jasno označen, i kosovskog, koji je, naprotiv, priznat kao primer političkog i istorijskog uspeha Amerike i Zapada.

Tako je bilo 1999. (godina oslobođenja Kosova), tako je bilo 2008. (kada je Kosovo postalo nezavisna država), tako je i danas. Međutim, ove nedelje među nama nije bilo oklevanja da čak i u ovom kosovskom kontekstu, koji zaista nema ništa zajedničko sa onim u Avganistanu, zamislimo slike i slike mogućeg povlačenja američkih snaga sa Kosova.

Bilo je čak i različitih predloga kako bi od sada trebalo započeti eventualne pripreme za suđenje slično onome što se dogodilo, po razmerama katastrofalne tragedije, u Avganistanu.

Već je pomenuto da, pre svega, do izražaja dolazi naše potpuno ograničeno poznavanje međunarodnih prilika, ne samo daleko u Avganistanu, već i vrlo blizu ovde, u regionu i u Evropi.

Zapadni Balkan kao takav bio je i ostao strateški interes SAD -a, Severnoatlantske alijanse i EU.

Na početku ratova izazvanih krvavim uništenjem bivše SFRJ, tamo se u godinama 1991-1994. pogrešno mislilo i procenjivalo u EU da je najveća kriza koja je izbila u Evropi nakon završetka Hladnog rata i pobedu nad komunizmom (koju su zapravo osigurali SAD i NATO pakt, a ne EU), mogla bi da reši sama EU, uz podršku UN, bez posebne uloge Amerike i NATO -a. Odlazeća administracija predsednika Buša i administracija predsednika Bila Klintona, u svom povoju, pokazali su malo interesovanja za suočavanje sa ovom tragedijom koja je uništila „medeni mesec“ ujedinjene Evrope.

Međutim, 1994. i 1995. godine, istinski politički, diplomatski i vojni angažman Sjedinjenih Država i NATO-a počeo je okončati rat u Bosni i Hercegovini. Tada je shvaćeno da je Transatlantsko partnerstvo uslov bez kojeg ne ide ako želi da nametne i održi mir u ovim delovima Evrope. Svi znamo da je ovo partnerstvo bilo od vitalnog značaja za otvaranje puta za vojno i političko rešenje kosovskog pitanja 1998-2008.

Ovo partnerstvo je navelo administraciju predsednika Džordža Buša da održava američke snage u okviru Misije Kfora na Kosovu (po principu Kolina Pauela, državnog sekretara, “Zajedno smo došli na Kosovo, zajedno ćemo otići“) , uprkos obećanjima tokom predsedničke izborne kampanje 2000. da će se povući sa Kosova.

Administracija predsednika Bajdena, kako se vidi sa samita NATO-a i samita SAD-EU održanog pre izvesnog vremena u Briselu (u junu), ima vrhunsku vrednost očuvanja i jačanja ovog partnerstva. Iako se u zaključcima ova dva samita dobro primećuje kakav je odnos SAD, NATO-a i EU prema Kosovu i uopšte prema Zapadnom Balkanu.

Ali u našoj zemlji, broj onih koji su se bavili zaključcima NATO-a i sastanka na vrhu SAD-a i EU, gde se o Kosovu jasno govori, može se izmeriti prstima jedne ruke, u poređenju sa deset puta većim brojem onih koji su dobri daju kategorične procene i zaključke o trenutnoj situaciji u Avganistanu i posledicama po Međunarodni poredak ove (evidentne) patnje SAD i Zapada uopšte.

S druge strane, vojno prisustvo SAD i NATO-a na Kosovu ima jasno međunarodno pravno opravdanje kroz Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN (10. juna 1999.). Ovaj status se ne može promeniti (dok, iz potpuno različitih razloga, Kosovo i Srbija nisu zainteresovani za promenu ovog statusa KFOR -a), bez zaključivanja Rezolucije 1244, a to se ne može dogoditi bez postizanja Sveobuhvatnog sporazuma između Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa između dve zemlje.

Kfor, ili NATO, odnosno Sjedinjene Države kao glavni faktor Severnoatlantske alijanse, od juna 1999. godine, garant su mira, bezbednosti i stabilnosti na Kosovu.

Tako će biti sve dok se ne postigne pravno obavezujući Sporazum između Kosova i Srbije, koji bi u svojoj osnovi trebalo da ima uzajamno priznanje između dve zemlje. Međutim, pretpostavlja se da će međunarodna vojna misija nastaviti boraviti na Kosovu, čak i nakon toga, kako bi pružila vojnu podršku implementaciji ovog sporazuma.

Piše: Bljerim Šalja, bivši politički koordinator dijaga sa Srbijom

Volkov
20. Avgust 2021.
Uzajamno priznanje... 😂
Markoo
23. Septembar 2021.
Bas tako, uzajamno priznanje
Markoo
23. Septembar 2021.
Bas tako, uzajamno priznanje
Miodrag iz Peći
20. Avgust 2021.
Zalud se tešite da nuje pivlačenje SAD iz Vijetnama i sada Avganistana isto kao u slučaju Kosova i spas vidite u gle čuda rezoluciji UN 1244. i ako se ta rezolucija ne pištuje u najmanje dve stavke a to su postignuti status pre ispunjenja uslova i proglašenje Republike Kosova koga su brzometno priznali sada već "Pokojni" Avganistan i drugih 116 država i samo vašingtonski moratorijum je spasao Kosovo da se ne nastavi trend "Otpriznavanja" koja su dogurale do cifre od 16 država koje su povukle priznanja a može se uskoro dogoditi i da prvi spiljno politički potez nove avganistanske vlade bude rušenje svih odluka pa i priznanje Kosova na koje ih je naterala Amerika glede ishitrene podrške avganistanskih Kvislinga kojim je po diktatu Amerike ponudilo Kosovo. Drugi, neispunjeni uslov koji je veoma važan za Srbiju a to je prisustvo 1.999 do zuba naoružanih vojnika koji bi obezbeđivale srpske enklave i manastire.
Nedavno su Hazari oivratili teritorije Nagornog Karabaha i nikom ništa uorkos velikoj jermenskoj zajednici u SAD i svetu. Da li bi srpski "Blic krig" izazvao novi američki stampedo i ostavljanje "Kosovara" na milost i nemilost Srbije?
Veto Rusije i Kine bi blokurao svaku američku rezoluciju a demoralisana američka vijska bi bezglavo pobegla zajedno sa njihovim vazlima. Čak to ne bi sprečilo ni američke investicije ni evropski put jer bi makao jedan važan problem i čak makao još jednu prepreku za inicijativu Otvoreni Balkan kome se vlada Kosova protivi.