Jovanović: Srbija je tvrd orah, vreme nagriza pirovu pobedu Zapada

Diplomata u penziji Vladislav Jovanović rekao je da je Srbija tvrd orah, jer je uspešno probila političku, diplomatsku i ekonomsku blokadu Zapada i danas je stigla do toga da ima više prostora za "disanje" po pitanju Kosova i daleko više prijatelja i simpatizera širom sveta, prenosi Tanjug.

Na pitanje u čemu vidi sličnosti i razlike u poziciji Srbije u odnosu na protekle dve decenije, a u kontekstu činjenice da je Kosovo sve vreme adut političkim centrima moći za pritiske i ucene, ali i za destabilizaciju unutrašnjih prilika u zemlji, pa i ugrožavanje bezbednosti o čemu svedoči ubistvo premijera Srbije Zorana Ðinđića na današnji dan 2003. godine, Jovanović kaže da vreme počinje da radi protiv Zapada, jer su pojedine druge zemlje počele da povlače priznanje.

"Pitanje je vremena kada će i ove značajnije zemlje na zapadu početi da razmišljaju koliko im je dalje korisno da drže tog zloduha kao deo stvarnosti", rekao je Jovanović.

On je naveo da je u planu Zapada koji je, kaže, na silu izvukao Kosovo iz Srbije i proglasio ga drugom nezavisnom albanskom državom, "zapelo" u tome što Srbija nije priznala Kosovo.

"Bez tog priznanja ne mogu ništa da urade", rekao je Jovanović.

Ocenio je da vreme "nagriza" pirovu pobedu zapada u vezi sa Kosovom, jer se, navodi, pokazuje da taj takozvani izuzetan slučaj, nije uopšte izuzetan, nego samo "jedan sirovi i surovi plod agresije kao začina protiv mira".

Jovanović smatra da cilj agresije NATO na Srbiju, nije bio sprečavanje takozvane humanitarne katastrofe, kao što je tada bilo javnosti predstavljeno, nego kažnjavanje Srbije zbog toga što se suprostavila novom svetskom poretku.

Zamišljeno je, navodi, da Kosovo bude poslednji čin razbijanja Jugoslavije i to na štetu najmnogobrojnijeg naroda u Jugoslaviji - Srba, koje je, kaže, trebalo potisnuti i brojčano i politički i vojno sa drugih područja.

Problem vidi u tome što Amerika kao vodeća svetska sila počinje da se oseća ugroženom pojavljivanjem multilateralnog sveta.

"Ona oseća da je i dalje najmoćnija, ali da nije više svemoćna, ne može više sama da rešava pojedine krize i svetske probleme, ali ne želi da prizna tu promenu", rekao je Jovanović.

Trenutno, kaže, Amerika i njeni mlađi zapadni partneri postaju sve nervozniji i nesigurniji u uverenju da su ostvarili cilj razbijanja Srbije i to ih, dodaje, čini ne samo nezadovoljnim, nego i posustalima.

"Ove požurnice da Beograd i Priština treba što pre da proizvedu željeni učinak znače i da Srbija što pre prihvati konačno stanje je vid tog osećanja nemoći i straha koji oni imaju, a sa druge strane počinju da pribegavaju i takozvanim unutrašnjim pritiscima, vidljivim i nevidljivim, što bi trebalo da proizvede neku sliku masovnog straha, političkog straha u Srbiji", rekao je Jovanović.

Smatra da je vlast u Srbiju posle 5. oktobra došla delimično kao izbor narodne volje, ali značajnim delom kao rezultat svake vrste pomoći koja je stigla sa zapada.

"Vlast koja je došla, htela ne htela, morala se osetiti dužnikom zapada, i nije želela, nije smela, mnogo da ide u sukobe sa zapadom, već više na smirivanje zapada i popuštanje zapadu", smatra Jovanović.

U tom stilu navodi da je tada mlaka nedovoljna reakcija na priznanje Kosova bila više prećutno prihvatanja, nego izražavanje spremnosti na daljoj političko diplomatskoj borbi.

Smatra da je nedovoljno čvrsta reakcija tadašnje vlasti prema zapadnim zemljama koje su prve priznale Kosovo dala signal ostatku sveta da se Srbija toliko i ne trudi i da oni mogu bez većeg rizika da priznaju Kosovo.

"To je bila velika greška u stavu i koracima", rekao je Jovanović i naveo da je nakon toga bilo otežano da se bori za povratak u pređašnje stanje.