Krstić: Povećan broj požara u Srbiji prošle godine, ljudski nemar faktor rizika

Šef odseka u Upravi za Vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a Aleksandar Krstić rekao je da se u Srbiji prošle godine dogodilo skoro 28.300 požara, u kojima je nastradalo 328 lica. Naglasio je da to predstavlja povećanje od oko 1.500 požara u odnosu na 2024. godinu, ali da tu ne spadaju samo požari na građevinskim objektima, već i veliki broj požara na otvorenom koji su se dogodili prošlog leta.

Govoreći o požarima u objektima kao što su kafići i noćni klubovi, Krstić navodi da je najčešći uzrok ljudska greška i nemar.

„Nakon uviđaja, statistika kaže da je čovek glavni uzrok nastanka požara. Kada kažemo čovek, ne mislimo da je to namerna paljevina. Najčešće, skoro 100 odsto je nepažnja, čak nemar. Prosto, nismo dovoljno pažljivi prema drugima, ostavljamo nešto uključeno, bez nadzora, grejna tela, štednjake i od toga nastaju požari“ ocenio je on.

On je rekao da u Srbiji postoji stroga regulativa kada je u pitanju protivpožarna zaštita na tim mestima, a da je potrebno detaljno analizirati uzroke, kao i zbog čega dolazi do velikog broja žrtava.

„To je vrlo diskutabilno i tu se mora krenuti sa ozbiljnijom analizom. Ono što mogu da kažem za Republiku Srbiju je da mi imamo jako strogu regulativu po tim pitanjima i u Sektoru za vanredne situacije postoji čitava uprava - Uprava za preventivnu zaštitu od požara i eksplozija - koja ima ozbiljan zadatak da to sve sprovede i iskontroliše“, dodao je on.

Zbog stroge zakonske regulative, ocenjuje Krstić, u Srbiji ne postoje veliki problemi izazvani požarima na građevinskim objektima, ali je napomenuo da garancije ipak ne postoje.

„Radi se mnogo kontrola, mnogo obilazaka. Nikada ne možemo da budemo sto odsto sigurni i da kažemo da se nešto neće desiti. Uvek kažem da treba da apelujemo na svakog pojedinca, na svakog građanina, kako bi se potrudili na ne nastanu veliki problemi'“, poručio je on.

Krstić je napomenuo da je, nakon požara u domu za stare u Barajevu, Sektor za vanredne situacije povećao broj obilazaka i broj kontrolnih pregleda, ali da se odredbe nisu menjale jer jaka zakonska regulativa već postoji. Dodao je da, ipak, ne postoji dovoljan broj inspektora koji vrši preventivne obilaske objekata.

„Ne postoji dovoljan broj inspektora za preventivnu zaštitu od požara i eksplozija za teren. Ljudi rade svojim kapacitetom, ali uvek ih treba više da bi to bilo bolje“, dodao je Krstić.