Aranđelović: Zakonska regulativa o protivpožarnoj zaštiti napredovala, građani se najviše plaše prekršajne kazne

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Ivan Aranđelović ocenio je da je zakonska regulativa u Srbiji, kada je reč o protivpožarnoj zaštiti, napredovala u poslednjih 20 godina, ali da je svest o preventivi i dalje nedovoljna, a da građani najviše strahuju od prekršajne kazne.

„Sa jedne strane, u poslednih 20 godina, naša zakonska regulativa je dosta napredovala. Mi smo 2009. krenuli sa novim Zakonom o zaštiti od požara i u zadnjih desetak godina promenjeno je dosta podzakonskih akata, koji se tiču držanja zapaljivih tečnosti, rekao je Aranđelović, napomenuvši da je Srbija donela nove propise o zaštiti od požara u ugostiteljskim objektima i obavezujući pravilnik za poslovne, stambene i javne objekte.

Aranđelović je napomenuo da građani često sprovode protivpožarnu zaštitu kako bi izbegli prekršajnu kaznu, a da ne postoji dovoljna svest o tome da svako može da bude žrtva požara.

„Naši ljudi, nezavisno od nivoa obrazovanja i od posla koji rade, mnogo više se plaše kazne kod sudije za prekršaje i često se trude da izvrše mere zaštite od požara zato što postoji ta kazna i zato što su zakonski naterani. Uvek posmatraju požar kao neku stvar koja se dešava nekom drugom, a nama neće sigurno da se desi. Samo treba podsetiti da prekršajna odgovornost, ako nastane veća materijalna šteta, ili još gore, ljudski gubici, ako ima stradalih ili teže povređenih, prelazi u krivičnu“, istakao je on.

Govoreći o velikom broju žrtava u požarima u Barajevu, Kočanima i Kran Montani, profesor je ocenio da su uzroci različiti.

„Požar uvek ima tri uzroka, uključujući prisustvo vazduha koje ne može da se eliminiše, izvor paljenja i materiju koja sagoreva. Sva tri požara su bila različita. Bar kod većih slučajeva, ne postoje dva ista požara. U Kočanima je bilo karakteristično da su zidne i plafonske obloge bile obložene materijalom koji jako brzo sagoreva i emituje toksične produkte sagorevanja, koja izazivaju delimično trovanje ljudi koji su bili prisutni“, rekao je on, dodavši da su putevi za evakuaciju dodatno otežali posledice ovog požara.

Aranđelović je napomenuo da u Srbiji postoje jasni propisi za mesta na kojima se okuplja veći broj ljudi i da za njih važe posebne mere protivpožarne zaštite, ali je istakao da je rezervni evakuacioni izlaz tokom požara u diskoteci Kontrast u Novom Sadu 2012. godine bio zaključan, baš kao i nedavno u Kran Montani, u Švajcarskoj.

Kada se radi o požaru u domu za stare u Barajevu, profesor je kao otežavajuću okolnost naveo to što se dogodio u toku noći, kada su svi spavali, zbog čega nije primećen na vreme iako se nije brzo širio, a da zimski meseci nose poseban rizik.

„Tokom zimskih meseci je povećana potrošnja energenata i (rizik) zavisi od načina na koji se grejemo. Postoje zgrade koje nisu na daljinskom sistemu grejanja, onda je povećanja potrošnja električne energije. Postoje zgrade koje se greju na čvrsto gorivo, tu postoje dodatni rizici od nepravilnog ložišta, od paljenja dimnjaka koji nisu pravilno održavani, kao i od bacanja žara u kontejnere koji nisu predviđeni za to“, rekao je Arađelović.

On je istakao da Sektor za vanredne situacije redovno vrši nadzor najugroženijih objekata, ali da stambene zgrade i manji poslovni objekti često ne spadaju u grupu najugroženijih, zbog čega stanari i zaposleni samostalno vode računa o zaštiti.

„Morate da poštujete propis, morate da poštujete tehničke preporuke, čak iako vaš objekat nije pod nadzorom“, poručio je Aranđelović.