Leposavić: Vukašinovići pripremaju Vaskršnje praznike uz farbanje jaja i gusle

U susret najradosnijem hrišćanskom prazniku, penzioneri Zlata i Ratomir Vukašinović iz Leposavića pripremaju vaskršnju gozbu, srećni što će u svom domu dočekati porodicu. Jaja farbaju na starinski način, u lukovini, tehnikom koju su nekada koristile naše bake i parabake. Najviše se raduju jer će se njihova deca, unuci i paraunuci okupiti kod njih.

Jaja farbaju u lukovini, ljuskama od crnog luka, šaraju voskom i ukrašavaju travčicama ubranim u blizini kuće. Ove godine imaju dvostruki razlog za slavlje, jer početkom maja, pored Vaskrsa, obeležavaju i 56 godina braka. Raduju se, jer je potomaka sve više.

Dok Zlata priprema i šara jaja, Ratomir često zna i da zasvira na guslama, pripremajući se za slavlje Hristovog vaskrsenja. Prvo jaje koje se kuva, kaže Zlata Vukašinović, najvažnije je, jer čuva kuću narednih godinu dana.

"Na tom jaju su nacrtana kuća, drvo, to je ’Čuvarkuća’ i čuva se celu godinu, do narednog Vaskrsa", kaže ona i priseća se da su se nekada dovodila deca, kako bi se bojom pomazala po čelu, licu, da bi, veruje se, bila rumena.

"Farbala sam jednu turu, a tek će biti još dve, tri, jer nas ima više i dao Bog da nas bude sve više", dodaje ova vredna žena.

Jaja farba na prirodan način u lukovinu, a taj proces zahteva i pripremu. Zlata otkriva i na koji način može da se dobije najlepša boja.

"Farbala sam jaja lukovinom - uzme se lišće od crnog luka, potopi se u vodi, odstoji dva-tri sata i onda se jaja stavljaju u tu vodu da se kuvaju. Tako se dobija boja od lukovine. Može i na drugi način, danas mladi farbaju jaja bojama. Mi to nekada nismo imali, samo lukovinu. Neka jaja smo stavljali u čarapu, koja se posle iseče da bi se izvadio jaje. Vidite kako je lepo", priča Zlata Vukašinović.

Da bi jaja bila lepša, ukrasna i dopala se unucima i praunicima, koristila je starinske tehnike šaranje voskom.

"Šarala sam nekoliko jaja voskom, nekoliko sam stavila u čarapu i jednobojne koje nisam šarala. Jaja se farbaju petkom, može i subotom, аli pravilo je da se farbaju petkom. Ovo je na starinski način - kako sam ja farbala, tako se nekad farbalo. Zatim ih premazujemo zejtinom, da se sijaju", dodala je ona.

Njen suprug, Ratomir Vukašinović, radio je u seoskim školama kao učitelj, u selima Borčane i Jelakce. Sada je penzioner, ali se jasno seća kako su deca nekada obeležavala Vaskrs.

"Uskrs se obeležavao i u školi, mada to od strane države tad nije bilo prihvaćeno. Ali, deca k’o deca, volela su i tada taj hrišćanski, pravoslavni praznik, da ga obeleže, donoseći jaja od kuće i između sebe se kucali jajima. Tu je bilo veselja, smeha i uvek učenik čije je jaje bilo najjače. Proslavljao je Uskrs, deca su bila zadovoljna i vesela", priča Vukašinović.

I tada je, seća se i on, jedini način farbanja jaja bio u lukovini.

"Drugo što je bitno, i ako bi neko jaje puklo, ništa nije marilo. Bez obzira što se poznaje boja od lukovine. Luk je zdrava namirnica, pa su mogla deca i mi odrasli da jedemo to jaje, ništa nije smetalo. Međutim, danas se farbaju raznim bojama. I ja, nikad takvo jaje, ofarbano bojama, farbama,  nisam jeo ako pukne, pa se vidi boja unutra", dodao je Vukašinović.

Vukašinovići se prazniku raduju, jer u njihov dom stižu deca, unuci i praunuci. Posebna radost je, kažu imati i paraunučiće. Za sada ih imaju šestoro, sedmo je na putu.

"Radujem se da mi dođu deca, unučići, praunučići, hvala Bogu, dao mi je imam dosta, a biće ih još više. Dođu nam i gosti, postavimo meze, kucamo jaja i slavimo", kaže Zlata Vukašinović, dok Ratomir dodaje da će, kada se kuća u nedelju napuni, biti i veselja i pesme.

Za kraj razgovora, Ratomir je pokazao veštinu sviranja na guslama, uz koje na Vaskrs dočekuje goste.

Otpevao je pesmu "Akademija gusala", kojom će, kako tradicija nalaže unucima i paraunucima, uz gusle pričati o tradiciji i veri pravoslavnog naroda i obeležavanju Vaskrsa.