Spasić o vaskršnjim običajima: Tradicionalno nasleđe je čuvar viševekovnog trajanja na Kosovu

Miloš Spasić
Izvor: Kosovo Online

Lazarice, cveće i vrbe, strašnik, šaraljke i guščija pera, ćajke, krstonoše, zapisi i molitve su samo neki od viševekovnih običaja koji Srbi na Kosovu praktikuju u nedelji uoči najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa. Profesor istorije Miloš Spasić je za Kosovo onlajn objasnio tradicionalnu praksu i nasleđe koji Srbi neguju kada je u pitanju ovaj praznik.

On kaže da su običaji o Vaskrsu na Kosovu mnogobrojni i raznoliki, jer u svim mestima postoji i različita tradicija.

„U nedelji pre Vaskrsa, spada i Lazareva subota. Ona uvek pada u okviru vaskršnjih praznovanja, a posvećena je pravednom Lazaru, koji je na tu subotu vaskrsao. Na sam praznik, rano izjutra, u većini mesta na KiM kreću povorke Lazarica ili Lazarki. To su devojčice od pet do 18 godina, one ophode sela i ulaze u domaćinstva. Pevaju lazaričke pesme, posvećene domaćinu, domaćici, mladoj snaji, detetu, trudnici i svešteniku, ako živi u samom selu. Lazarice su obučene u belo i predstavljaju same sestre pravednog Lazara. Imamo i Lazara ili Lazarčeta, a on je obučen u belo i njegova glava se ne vidi jer ima čaršaf. Lazarice na poklon dobijaju jaja koje će biti ofarbane na Veliki petak ili četvrtak. Što se tiče samog lazaričkog obreda, sačuvao se u selima u okolini Prizrena, u Sirinićkoj Župi, Velikoj Hoči, Orahovcu, u Gnjilanskim selima i selima centralnog Kosova“, navodi Spasić.

Nakon Lazarove subote, obeležava se i praznik Cveti, kada se prvi put osveštava cveće i vrba, a Spasić dodaje da je to prvi dan kada su se devojke kitile cvećem i unosile ga u kuću.

„Na Veliki četvrtak je bio običaj da se farba prvi crveno jaje, koje se na KiM naziva strašnik. Strašnik je farban u vodici koja se osveštava pred Vaskrs, a u vodi je stavljana biljka Broć, koja ispušta crvenu boju. Strašnik je imao imitativnu magiju i siboliku kod srpskog naroda na KiM da štiti od gradonosnih oblaka i straha. U nekim mestima je strašnik šaran šaraljkom i voskom - u okolini Prizrena, Velikoj Hoči i Orahovcu. Na veliki petak su žene isto farbale jaja, u crvenoj boji i lukovini“, ističe Spasić i dodaje da se danas jaja farbaju i drugim bojama, ali da to nije tradicionalno nasleđe i običaj.

Sagovornik kaže da crvena boja na jajima predstavlja radost i Hristovu krv, ali i vaskrsenje u nedelju.

„Negde su se jaja šarala i guščijom perkom. Na sam veliki petak jaja su farbana i danas se farbaju pre ili posle podneva, jer se za vreme podneva ništa ne radi, jer je gospod Isus Hristos u podne doživeo najveće muke. Na Veliku subotu su mešeni i vaskršnji hlebovi na centralnom Kosovu – ćajke koje su u sredini imali jaja crvene ili bele boje“, navodi on.

Spasić napominje da se Vaskrs na Kosovu proslavlja veoma specifično i da postoji veliki broj običaja koji postoje na ovoj teritoriji. On navodi da je postao običaj i tradicija da se u velikim mestima liturgija obeležava u ponoć, a u manjim mestima u osam sati ujutru. Za sam Vaskrs se nose obojena jaja, a sveštenik ih osveštava i deli narodu. Ljudi se tada lepo oblače jer su kupovali novu garderobu.

„Bio je i običaj krstonoša - povorki mladića do 20 godina, a predvodnik je bio muško dete koje je u rukama nosilo krst. Krstonoše su ophodili sela da umole Boga da padne kiša i da čuva selo od grada, bolesti i da donese dobru godinu i berićet“, kaže on.

Običaji su se i do današnjih dana održali, ali Spasić kaže da se u nekim sredinama gde nema Srba, nema ni obreda.

„Moram da spomenem i selo Nerodimlje, gde je bio bor cara Dušana. To je bila molitva ili zapis, okružena na sam Vaskrs, gde su krstonoše pevali te pesme. Ti hrastovi, molitve ili divlje kruške su bila stoletnja drveća koja su se sa velikom pažnjom poštovale. Lazarice se jesu sačuvale kao i obredni hlebovi. Sačuvali su se i do tančina običaji na Vaskrs, ali i šaranja jaja voskom, široko rasprostranjena na Metohiji. Šarana jaja koja se zovu nevesta, ako je mladić mladoženja u kući. Tradicionalno nasleđe je čuvar viševekovnog trajanja na Kosovu i Metohiji“, poručuje Spasić.