Milašinović: Kosovo nije spremno ni po zakonu ni moralno da bude deo Uneska

Predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom Goran Milašinović ističe da Beograd smatra da Kosovo nije spremno da bude deo Uneska, ne samo kao slovo zakona, nego i moralno. Naglašava da je zaštita kulturne baštine na Kosovu posao Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, prenosi RTS.

Milašinović ističe da dugo postoji ideja, a da je u poslednje vreme intenzivirana da Kosovo aplicira u članstvo u Unesko.

"Imate najbolji primer Saveta Evrope i takvih međunarodnih institucija koje su apsolutno političke, gde ne možete ništa da uradite po pitanju neke međunarodne pravde ili zakona, to je klasična politika ili trgovina političkim interesima i ništa drugo", ocenio je on.

Navodi da je Unesko organizacija koja se ipak bavi nekim stručnim stvarima i da tu postoji prostor da se ostvari neka pravda.

"Zato smo do sada uspeli da blokiramo, sprečimo članstvo Kosova u Unesko. Neispunjavanje obaveza koje se odnose na već upisana naša dobra, manastire, crkve na KiM, uveravaju zapravo da je tumačenje Srbije da Kosovo nije spremno da bude deo Uneska, ne samo kao slovo zakona na šta se mi pozivamo, nego i moralno", naglasio je on.

Odluka Ustavnog suda u Prištini o vraćanju 24 hektara manastiru Visoki Dečani, koja je doneta pre šest godina još nije sprovedena.

"Dečani, ništa se ne događa, čak je sud doneo i odluku o izvršavanju. Stvar je u tome da centralna vlast ne može da obuzda lokalnu samoupravu. Sponzori Prištine za ulazak u Unesko, pet najmoćnijih država ih upozoravaju da to moraju da urade i oni i dalje to ne rade", rekao je on.

Milašinović kaže da centralna vlast nije u mogućnosti da natera samoupravu da izmeni trasu puta oko Dečana i da imamo neprestane atake na našu kulturnu baštinu. Dečani su su i dalje pod vojskom, Kfor i dalje vodi računa. Naglašava da kao država, Srbija i dalje mora da vodi računa o našem kulturnom dobru, međutim,  druge strana ništa ne čini da se to na neki način prevaziđe.

"Trpe zapravo kulturna dobra. Ko danas može da ode i da obiđe te manastire, ne samo iz Srbije nego i iz sveta. Niko", upozorio je on.

Navodi da su četiri spomenika kulture upisana u listu Uneska objekata koji su opasnosti. Onemogućena su normalna održavanja onih sajtovalokaliteta koji se nalaze na listi, da ih ceo svet vidi.

"Ako imate u vidu da je celokupna lista Uneskove kulturne baštine oko hiljadu i nešto dobara, a samo 50 u opasnosti onda je jasno da je to zaista jedan ozbiljan problem", naveo je on.

Naglasio je da je Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu u posebnoj opasnosti.

"To je crkva u koju ne možete da uđete, pada kiša, neophodni su radovi, ne samo uređenja nego i restauracije. To je osetljivo pitanje, mi ne možemo nikakve radove da radimo bez saglasnosti Uneska. Kad nešto upišete mora ostati u istom obliku kao i kad je upisano i ako radite bilo kakve radove koji nisu održavanje, automatski vas skidaju s liste", objasnio je Milašinović.

Istovremeno, ukazao je da ne mogu da nateraju lokalnu samoupravu ni na koji način da omogući pristup toj crkvi.

Preko puta ulaza u crkvu se nalaze visoke stambene zgrade koje onemogućavaju čak i pogled. Crkva je, kaže, u takvom stanju, da u nju ne mogu da uđu ne samo vernici, nego bilo ko.

"Mi moramo da istrajemo da je to naš posao, Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije je odgovoran i mora biti omogućeno njegovim ekspertima da to rade", istakao je on.

Milašinović smatra da je generalno moguće naći neko rešenje na insistiranju statusa eksteritorijalnih područja i da će u tom slučaju biti onemogućeni ti zlonamerni ataci koji postoje.

Ukazuje da Priština menja načine borbe protiv naše kulturne baštine. Veliki broj država koji je glasao za nezavisnost je 2015. godine, glasao protiv njih za prijem u Unesko, kada su videli filmove Srbije sa pogromom.

Ocenjuje i da postoji jedna osetljivost međunarodne zajednice, pogotovo u Unesku na ono što oni čine protiv srpske baštine.

Drugi način je, ističe, da se pitanje kulturne zaostavštine i sakralnih objekata na KiM, stavi u zajednički plan dogovora između Prištine i Beograda, ali da to bude deo paketa da se na poseban način rešava.

Do tada je, naglašava, za Srbiju najvažnije da i dalje o tim objektima vodi računa i da im ih ne prepusti, jer je, upozorava sigurno da će to biti rađeno na loš način.

"Narod bez kulture ne postoji, tako i srpski narod. Ako jednog dana neki naš politički paket bude išao u pravcu istoka ili zapada, mi moramo sa sobom da nosimo to naše kulturno blago koje imamo pa gde god se u tom trenutku našli", poručio je Milašinović.