Milašinović: Kosovo je riznica naše kulture, Priština nema pravo da piše Komitetu za svetsku baštinu

Goran Milašinović

Pre dve nedelje Priština je uputila zahtev Unesku da se četiri srpska manastira na Kosovu i Metohiji isključe iz kategorije ugroženih spomenika i da im se promeni zemlja porekla. Predsednik Nacionalnog komiteta Srbije za saradnju sa Uneskom Goran Milašinović rekao je da poruke koje dolaze iz Prištine ne treba ignorisati, ali da nema mesta velikoj panici kada je reč o njihovom članstvu u Unesku, prenosi RTS.

On je naglasio je da je Kosovo riznica naše kulture i da ne treba to da zaboravimo, kao i da bi kulturnim identitetom trebalo da izražavamo nacionalni identitet.

"Kada se setimo 2015. godine, kada su oni bili veoma aktivni i kada su želeli da postanu punopravni članovi, tada su se već u ovo vreme videle aktivnosti u Parizu, videle su se aktivnosti na licu mesta koje su pokazivale da se oni spremaju za članstvo, odnosno njihovu želju za članstvo", rekao je Milašinović.

Dodao je da u ovom trenutku takvih aktivnosti nema, ali da su iznenađenja uvek moguća, pošto, kako je naveo, Priština uvek reaguje kako joj kažu sponzori i da je moguće da će se i ove godine kandidovati, ali da je pozicija Srbije jača sada nego 2015. godine.

Govoreći o zahtevu Prištine da se manastiri i crkve na Kosovu uklone sa spiska ugroženih objekata, Milašinović je naveo da oni nemaju pravo da pišu Komitetu za svetsku baštinu, pošto je Srbija potpisnica Konvencije o svetskoj baštini, a institucije u Prištini nisu.

"Komitet za svetsku baštinu taj dokument ne treba da razmatra. Ima pravo da ga razmatra, ali to ne bi bila uobičajena praksa. Mi treba da se ponašamo strogo u skladu sa Ustavom Uneska. Mi smo odgovorni kao država potpisnica konvencije o baštini koja je na teritoriji Kosova i Metohije. Prema tome, to je naša briga i treba da ostane tako", kazao je Milašinović.

On je ocenio da je u pitanju stvar za lokalnu i političku upotrebu i dodao da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Ministarstvo kulture redovno šalju izveštaje o stanju tih dobara i neprestano upozoravaju na kršenje prava i očuvanje dobara.

Milašinović je podsetio da je, istovremeno sa zahtevima Prištine, organizacija "Evropa nostra" proglasila Visoke Dečane za jedan od najugroženijih spomenika i da zbog toga misli da njihovi zahtevi nisu ozbiljni i da je reč o političkoj poruci.

Sponzori neprestano upozoravaju Prištinu da treba da vrati crkvenu zemlju

Govoreći o uzurpiranom zemljištu manastira Visoki Dečani, Milašinović je istakao da prvobitno nije postojala ideja o putu koji bi se tu pravio, već da je plan nastao kada je Haradinaj došao na vlast.

"Njihovi sponzori ih neprestano upozoravaju da treba da vrate crkvenu zemlju. Oni to nisu uradili. Bezbroj kontraargumenata postoji da oni i dalje ne ispunjavaju pravila koja su nužna za održanje lokalne zajednice oko nekih kulturnih dobara. Oni nemaju pravo da vode brigu formalno, ali mogu kao lokalna zajednica da to rade, a to neprestano ne rade", istakao je Milašinović.

Kada je reč o navodima Prištine da su se stvari od 2006. godine mnogo promenile i da se koristi zastareli termin "Autonomna Pokrajina Kosovo", Goran Milašinović je rekao da je to politička stvar koja sa Uneskom nema previše veze.

"Mi svake godine šaljemo detaljan izveštaj o tome kako se održavaju ta dobra i gde su elementi i gde su ta dobra ugrožena. Uzmite, na primer, Crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Ona je u očajnom stanju zbog nebrige lokalne zajednice. Vi imate solitere koji zaklanjaju vidik, imate put koji prolazi neposredno pored crkve i uništava to dobro. Bezbroj stvari bi lokalna zajednica mogla da učini da očuva ta dobra, a oni to ne rade", kazao je Milašinović.

Naglasio je da bi trebalo da se uzdržimo i da ne treba da se upuštamo u politički deo tih problema te da je potrebno da gledamo pravni deo koji je na našoj strani, pošto je Srbija potpisnica i brine o tim dobrima.

Milašinović je istakao da Kina predsedava Komitetu ove godine i da raspoloženje nije takvo da se dodaju teme koje polarizuju.

"Već su teme Azerbejdžan, Jermenija, Palestina. Jako mnogo starih tema koje su sada još više aktuelne i koje mogu da dovedu do novih polarizacija. Unesko, kao organizacija, uvek pokušava da izbegne konflikte. Mi smo do sada kada smo slali te izveštaje o stanju kulturnih dobara koja su ugrožena uvek uspevali da ostvarimo klimu poverenja da mi to dobro radimo, a da se pritom ne upuštamo u politizaciju problema", kazao je Milašinović.

Za Prištinu je nepovoljno što Albanija izlazi iz Komiteta za svetsku baštinu

Govoreći o mogućoj kandidaturi Prištine za članstvo u Unesku i Komitetu za svetsku baštinu, Milašinović je naveo da oni to ne mogu da rade bez sponzora i da je nepovoljno za Prištinu to što Albanija izlazi iz Komiteta za svetsku baštinu, kao i da odnos broja zemalja koje su priznale samoproglašenu nezavisnost i onih koji nisu ide u korist Srbije.

"Takođe sam siguran da je vrlo važno da posmatramo sve signale koji dolaze iz Prištine i da na vreme reagujemo i da samo preventivnim radnjama možemo da sprečimo da do ulaska u Unesko dođe. Po Ustavu Uneska, članice su države, one dobijaju status države u Unesku, iako ne u Ujedinjenim nacijama, ali tada im je put do UN lakši", rekao je Milašinović.

Naglasio je da, držeći se Uneskovih pravila o članstvu, postižemo i političke ciljeve.

Goran Milašinović je naveo "da na Kosovu i Metohiji postoji 1.300 crkava, koje su dokaz o postojanju srpske kulture, što je više nego u ostatku Srbije".

"Kosovo je riznica naše kulture i istorije i mi nikako ne treba da to smetnemo s uma i zaboravimo i treba uvek da se borimo. Mislim da je dobra prilika ta povećana pažnja na kulturnu baštinu na Kosovu i Metohiji, da je dobra da usmerava mladu generaciju, da jednu vrsta patriotizma koja je do sada išla jednim tokom koji je agresivan, ratnički, skrenemo prema jednoj vrsti kulturnog patriotizma", kazao je Milašinović.

Istakao je da ne moramo da se borimo oružjem za teritorije i prava, ali da možemo da čuvamo našu kulturu i da budućim generacijama naša kultura bude bitna i nešto čime ćemo iskazati ljubav prema državi i narodu.

"Komisija za saradnju sa Uneskom smatra taj deo svog posla prioritetom, zato što očuvanje te baštine, bogatstva te baštine, pokazuje našu vertikalu kao naroda, kao kulture", rekao je Milašinović.

Podsetio je da su Visoki Dečani bili kandidovani za Uneskovu listu još 1987. godine, ali da nisu bili na listi do 2004. godine i naveo da je razlog tome što se smatralo da taj manastir nije bio prioritet.

Milašinović je rekao da je Srbija 2015. godine imala samo slavu upisanu kao nematerijalno kulturno dobro, a da je sada četiri nematerijalnih kulturnih dobara uz veliku mogućnost da ih bude pet i objasnio da se nacionalni identitet može dobro i efikasno ostvariti kroz kulturni identitet.

"To je nova poruka, novo mentalno stanje u kojem bi trebalo kulturnim identitetom izražavati svoj nacionalni identitet", kazao je Milašinović i dodao da smatra da je ta svest sada na višem nivou nego ranije.

Mark
01. Jun 2021.
Ncnc ne pismeni covek sto mrznja zatvorio oci nikad bre necete videti kosovo samo ako nema 2 miliona albanci ovde nikad
Miodrag iz Peći
01. Jun 2021.
Treba misliti na budućnost i ne ponoviti dosadašnje greške. Upravo zbog SPC i njenih manastira i crkava nismo se trebali razdvajati od CG. Nikoga nije bilo briga ni za srpski narod, ni za more a najmanje za crkve i manastire i za jezik. Sada smo dobili i NATO mada lično mislim da je NATO brana za Veliku Albaniju i zato su to uradili i Severna Makedonija i CG. Da su ostali uz Srbiju to im ne bi bilo potrebno. Ali da krenemo redom.
Razbijanjem SFRJ i SRJ svaka novonastala država baštini svo istorijsko i kulturno dobro na njenoj teritoriji.
To pravo stiču članstvom u UN.
Takođe članstvom u UNESKO. Albanci sa KiM su svesni da skoro neće u UN pa zato žele da na mala vrata kao Palestina uđe u UNESKO i tako postigne isto da su srpske svetinje baština Kosovara. Mi smoglasali da Pslestina uđe u unesko i pored orotivljenja Vatikana i Izraela i tako hrišćanske svetinje su postale vlasništvo Palestinaca koji su većinom Arapi tj. Muslimani a znamo kako je ISIS i Al Kaida postupila prema Sirijskim i Avganistanu i da je Palestina nastala na terorizmu Hamasa i Fataha kao i Kosovo od OVK. Dakle. Kosovo u svemu kopira Palestinu i ovo sa priznanjima je farsa da zamagli oči svetske zajednice jer i danas je regrutovano najviše boraca ISIS upravo na Kosovu i do sada je vraćeno na Kosovu preko 800 boraca ID odnosno ISIS i preko stotinu njihovih žena i dece.
Bunili se mi ili ne Kosovo će postati država i niko to neće sprečiti jedino ratom.
A u miru dijalogom u kome ćemo obezbediti ostanak u Srbiji četri opštine severno od reke Ibar i to Zubin Potok, Severna Kosovska Mitrovica, Zvečan i Leposavić kao i celo Jezero Gazivode.
Vodom iz jezera gazivode ćemo platiti Eksterotijalnost SPC i njenih metoha po vatikanskom modelu tj. Država u Državi i ZSO sa izvršnim ovlašćenjima i koridorima prema Srpskoj Pravoslavnoj Državi Pećkoj Patrijaršiji i između sest srpskih opština i Srbijom.