Mitić o bombardovanju Jugoslavije: Pol Votson je gađao televizor jer nije mogao da sluša NATO laži

Za novinarstvo i čovečanstvo je najvažnije da novinari budu na licu mesta i da istinito izveštavaju, izjavio je za RTS Aleksandar Mitić, nekadašnji novinar francuske agencije AFP i jedini izveštač nekog zapadnog medija koji je na Kosovu proveo svih 78 dana NATO bombardovanja SR Jugoslavije.

"Ostao sam u Prištini i posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma s namerom da izveštavam o etničkom čišćenju koje se potom događalo. Bez obzira što sam izveštavao objektivno, kosovskim Albancima je to bilo problematično. U hotelu Grand su mi pokazali spisak za odstrel na kome je bilo moje ime, a pošto su već stigle druge kolege iz AFP, odlučio sam tad da napustim Prištinu", kazao je Mitić u podkastu Bermudski trougao koji se emituje na portalu RTS. 

Zahvaljujući njegovim izveštajima za francusku agenciju AFP svet je saznao o civilnim žrtvama u Đakovici i drugim delovima Kosova i o surovosti upotrebe kasetnih bombi u tom ratu. On je, i nakon odlaska sa Kosova, dobijao brojne pretnje zbog svog izveštavanja. 

Mitić se dobro seća tog 14. aprila 1999. godine, kada je NATO bombardovao albansku izbegličku kolonu u Đakovici, koja se kretala ka granci sa Albanijom. Stigla je informacija o bombardovanju, a Mitić je otišao na teren sa sa dvojicom dobitnika Pulicerove nagrade Polom Votsonom iz Los Anđeles Tajmsa i fotoreporterom Goranom Tomaševićem iz Rojtersa. 

"Kada smo stigli, avioni su i dalje kružili oko nas, gorela su tela, a kasnije sam opisivao to kao apokalipsu", seća se Mitić.

Po savetu Pola Votsona, pre slanja bilo kakvog izveštaja, upisali su broj bombe i kasnije je upravo taj broj bio dokaz da je NATO zaista gađao kolonu albanskih izbeglica, iako su predstavnici Alijanse to pokušavali da demantuju.

"Kada sam poslao vest, ona je stigla usred samita Evropske unije, pa su Tonija Blera pitali zašto NATO gađa one koje bi trebalo da štiti, a Bler je poručio: Znajući Srbe to mora da su oni uradili!", seća se Mitić i dodaje da su, zahvaljujući iskustvu ratnog izvešatača Pola Votsona, imali dokaze da je učinio NATO.

On se seća da je u oktobru 1999. godine, britanski "Dejli telegraf" objavio tekst navodeći da je, nakon bombardovanja izbegličke kolone, i objavljivanja istinite vesti o tom užasnom zločinu Bil Klinton pozvao Tonija Blera.

Klinton je tada Bleru poručio da imaju problem jer "Srbi dobijaju medijski rat". Sutradan je, seća se Mitić, Bler poslao u Brisel Alistera Kembela "spin doktora" koji je odigrao veoma značajnu ulogu u ratu u Iraku, odnosno u širenju lažne vesti o naoružanju Sadama Huseina.
"Kembel je uspeo da zbije redove u Briselu, da sve okupi sve marketinške stručnjake i da sprovede uspešno kampanju zataškavanja istine", kaže Mitić.

Zanimljivo je, kako navodi, da je Hašim Tači bio izvor za vest koju je objavio nemački DPA u kojoj je navedeno da se na stadionu u Prištini nalazi logor u kojem je 100.000 albanskih izbeglica. Budući da je hotel u kojem je bio smešten veoma blizu aerodroma Mitić je demantovao vest kolega iz Nemačke. 

"Svestan sam da je bilo veoma važno što sam radio za francusku agenciju, jer je pitanje da li bi moji izveštaji bili tretirani na isti način da sam radio za Tanjug ili da je te lažne vesti sa Kosova demantovala neka ruska agencija. To sigurno ne bi imalo tu težinu ", smatra ovaj iskusni novinar.

On se seća da je Pol Votson jednom prilikom gađao pikslom televizor, jer nije više mogao da podnese da tadašnji portparol NATO Džejmi Šej stalno priča drugačije od onoga što su novinari videli na terenu.

Mitić je u nekoliko navrata raskrinkao lažne vesti sa Kosova, među kojima i informacije o ranjavanju ili smrti   Ibrahima Rugove i  Adema Demaćija, tako što je sa obojicom  uradio intervju.

"Kada ovi sa Zapada šire sopstveni narativ to je onda  strateška komunikacija, ali kada to isto sada rade Rusi onda je to propaganda. Zapravo, kada nećeš ni da čuješ drugu stranu, to je brutalna  cenzura", poručio je ovaj iskusni ratni reporter.

On navodi i da je bombardovanje zgrade RTS u aprilu 1999. godine bio čin nakon koga je usledilo legitimisanje napada na medije u pravcu prihvatanja tih napada kao uobičajenog "dela rata“.