Obeležena seoska slava u Živinjanu kod Prizrena

Crkva Svete Nedelje datira iz 14 veka, smeštena je u neposednoj blizini Živinjana, nekada najstarijeg sela u okolini Prizrena. Stare urušene kuće zarasle u korov slika je koja na prvi pogled ostavlja utisak napuštenog mesta.

Danas, bar na kratko, na praznik Svete Nedelje, zahvaljujući vernicima izgleda veselije.

Oko stotinak vernika iz ovog mesta, Sredačke i Sirinićke župe i iz Srbije prisustvovalo je ligurgiji koji je u crkvi Svete Nedelje služio paroh prizrenski Đorđe Stefanović. Nakon liturgije odabran je domaćin slave za nerednu godinu.

„Velika je čast biti domaćin ove slave, Svete Nedelje, da nam Bog da zdravlje, da se okupljamo, raseljeni da se vrate, da čuvamo i negujemo našu tradiciju“, kazao je Novica Milenković iz Jažinca prošlogodišnji kolačar.

„Ovo me podseća na skup, sećanje, ljudi se sretnu..vide se. Dolazim povremeno, bar jednom mesećno sam ovde“, izjavila je Vera Petrović.

Prva nedelja posle Velike Gospojine u Živinjanu se obeležava kao crkvena slava i vernici iz svih krajeva okupili su se kako bi obeležili praznik.

„Prvi put sam ovde, čuo sam za ovu crkvu, jedna je od manjih, ali jako je lepo ovde“, izjavio je Aleksandar Banjac iz Ljubljane.

U selu Živinjane, pre 1999. godine živelo je oko 20 porodica, taj broj je danas znatno manji svega 2 porodice koje stalno borave u ovom mestu i još 3 koje dolaze povremeno. Uslova za život i povratak mladih, kažu, nema.

„Na praznik dolaze ljudi iz obližnjih sela, inače svake godine organizujemo prevoz iz Srbije za sve one koji žele da dođu na praznik. Ranije je bilo više ljudi, omladine, međutim kako su se zapošljavali u Srbiji manje dolaze jer nemaju vremena“, rekao je Branislav Stojanović meštanin Živinjana.

„Ovde je ranije bilo mnogo veselije, dok je više ljudi živelo. Vremenom ostajalo je starije stanovništvo, mlađi trbuhom za kruhom, preko leta uglavnom smo svi dolazili, želeli smo da vidimo rodni kraj, žuvelo se nekim normalnim životom“, kaže Dragan Tomić.

Marta 2004. godine crkva Svete Nedelje je do temelja minirana, obnovljena je 2010. godine.