OEBS predstavio novi izveštaj o proceni prava zajednica na Kosovu

Šef misije OEBS na Kosovu Majkl Devenport je prilikom predstavljanja petog Izveštaja o proceni prava zajednica rekao da je u posebnom fokusu namera da se kosovski pravni okvir uskladi sa međunarodnim standardima i da se institucije pridržavaju zakona koji štiti prava zajednica, prenosi RTV KiM.

U Izveštaju se navodi da je “ostvaren napredak od decembra 2015. do decembra 2019. godine u oblasti integracije pravosuđa”, podseća da je usvojena “pravno obavezujuća Uredba o provratku raseljenih”, te da je “poboljšana funckija Institucije ombudsmana”.

Međutim, zaključuje se da se “u drugim oblasima situacija se nije promenila”, te da su i dalje “prisutni problemi sa primenom Zakona o upotrebi jezika”. Navodi se da obrazovanje na srpskom jeziku nije zastupljeno u kosovskom institucionalnom okviru i podseća da svake godine vraća sve manje raseljenih. Ističe se da je stopa nezaposlenosti među pripadnicima nevećinskih zajednica, posebno Roma, Aškalija i Egipćana visoka. U izveštaju se podseća da se i dalje dešavaju incidenti koji pogađaju manjinske zajednice, kao i da postoje međuetničke tenzije. Medijski sadržaj namenjen nevećinskim zajednicama ocenjen je kao “oskudan”.

“Cilj izveštaja je da podignemo svest o izazovima i problemima koji postoje, kako bi unapredili prava svih nevećinskih zajednica na Kosovu, ali i da izgradimo kapacitete kosovskih institucija da nezavisno teže da obezbede stabilne međuetničke odnose među zajednicama”, istakla je šefica Odseka za zajednice misije OEBS-a na Kosovu Nadica Pavlovska.

Ključna komponenta misije OEBS-a na Kosovu je praćenje primene standarda ljudskih prava i prava zajednica.

“U svakom demokratskom društvu važno je da sve zajednice mogu da žive u sigurnom okruženju, da mogu da koriste svoj jezik, da se praktikuju svoju kulturu i religiju. Nadam se će sve relevantne institucije ozbiljno razmotriti preporuke i slediti odgovarajuće mere, jer je unapređe prava nevećinskih zajednica kamen temeljac u izgradnji stabilnog drustva”, kazao je Devenport i dodao da će misija OEBS-a nastaviti da podržava sve kosovske institucije, kako na opštinskom, tako i na vladinom nivou u uvođenju neophodnih promena radi zaštite svih zajednica.

OEBS je važan za stabilnost na Kosovu, istakla je zamenica premijera Kosova zadužena za manjinska pitanja, ljudska prava i zajednice Emilija Redžepi.

“OEBS je jedna od najvažnih organizacija za sigurnost i bezbednost manjinskih zajednica kada je u pitanju njihov život, opstanak, funkcionisanje. Izvestaj koji je načinjen je jako relevantan”, kazala je Redžepijeva.

Ukoliko želimo da se manjinske zajednice osećaju ravnopravno, kao deo sistema, potrebno da se integiršu u sve tokove modernog kosovskog društva, smatra ona.

“Svoj identitet, kulturu, običaje svaki narod treba da čuva, neguje i štiti, ali je obaveza većinskog naroda da poštuje, uvažava sve različitosti. Manjinski narodi nisu krivi jer su u malom broju, što ne znači da neko ko je u većem broju ima veća prava”, zaključila je Redžepijeva.

Misija OEBS-a na Kosovu periodično objavljuje izveštaje o proceni prava zajednica radi praćenja napretka koji su kosovske institucije ostvarile u primeni preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope. Prvi ovakav izveštaj sačinjen je 2009. godine.

Stopa povratka se svake godine smanjivala

U najnovijem OEBS-ovom izveštaju o proceni prava zajednica se konstatuje da se prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), zaključno sa decembrom 2019. godine, na Kosovo od 2000. vratila 28.302 raseljena lica, a da se stopa povratka smanjivala svake naredne godine i da je ovaj trend i dalje u opadanju. UNHCR procenjuje da se na Kosovu nalazi 16.151 raseljeno lice, od kojih 412 živi u nekom od privremenih kolektivnih prihvatilišta (22).