Ombudsman i GLPS: Povećanje sudskih taksi može biti prepreka građanima u pristupu pravdi

Uvođenje sudskih taksi je u nadležnosti vlasti, ali one moraju biti uravnotežene i analizirane kako građanima ne bi predstavljale prepreku u ostvarivanju prava na pristup pravdi, poručio je ombudsman Naim Ćeljaj povodom reakcija javnosti i organizacija civilnog društva na administrativno uputstvo kojim su ti nameti povećani u rasponu od 20 do 600 odsto.

Institucija Ombudsmana, u saradnji sa Grupom za pravne i političke studije, organizovala je okrugli sto o uticaju Administrativnog uputstva br. 03/2025 o objedinjavanju sudskih taksi na ostvarivanje prava na pristup pravdi, prenosi Kosovo pres.

„Ideja, odnosno razlog zbog kojeg smo izašli sa ovakvim stavom, proističe iz reakcija javnosti, zahteva koje smo primili od pojedinih organizacija civilnog društva, ali i same osetljivosti teme sudskih taksi, kao ekskluzivnog prava države da ih utvrđuje, ali koje uvek mora biti uravnoteženo, srazmerno i dobro analizirano, kako ne bi uticalo i kako ne bi predstavljalo prepreku pristupu pravdi“, rekao je Ćeljaj.

Menadžer projekata u Grupi za pravne i političke studije  (GLPS) Liridon Saljihi rekao je da Administrativno uputstvo br. 03/2025 o objedinjavanju sudskih taksi sadrži odredbe koje, prema njegovim rečima, nisu dovoljno obrazložene, dok povećanje taksi može uticati na pristup građana pravdi.

„Ne treba zaboraviti da su ovim administrativnim uputstvom neke takse povećane od 20 do 600 odsto. Na primer, kod tužbi koje se odnose na zakonitost pravnih ili podzakonskih akata, taksa je prvobitno iznosila 50 evra, a sada je 250 evra. Ili, na primer, kod nematerijalnih zahteva u kontekstu intelektualne svojine, koji su ranije iznosili 50 evra, sada su 350 evra“, izjavio je on.

Saljihi je rekao da ovim povećanjima nije prethodila finansijska analiza koja bi procenila njihov uticaj na društvo.

On je takođe doveo u pitanje opravdanost viših sudskih taksi na Kosovu u poređenju sa ostalima u regionu, uzimajući u obzir nivo bruto domaćeg proizvoda (BDP) i prosečnu platu na Kosovu.

„Imajući u vidu da Kosovo ima niži BDP i prosečnu platu od šest zemalja regiona, kako se može opravdati činjenica da se naši građani opterećuju sudskim taksama koje su više nego kod svih građana susednih zemalja“, upitao je Saljihi.