Penzionisan heroj komandant sa Košara: Nisam osramotio pretke, potomci se neće stideti

Pukovnik Duško Šljivančanin je u trenucima najvećih iskušenja za njegovu domovinu bio na čelu 53. graničnog bataljona na Košarama, piše Telegraf.

Kao oficir Vojske SR Jugoslavije tokom NATO agresije 1999. odabrao da bude heroj. Taj epitet, čin i zvanje zaslužene u legendarnom boju na Košarama potom je duže od dve decenije potvrđivao u mirnodopskim uslovima autoritetom, predanošću, požrtvovanjem i časnim odnosom prema svom pozivu, državi i narodu.
 
Ratni komandant 53. graničnog bataljona na Košarama juče je otišao u zasluženu penziju, simbolično sa sabljom poručnika Vojske Srbije Božidara Žugića, koji u aprilu 1941. godine nadomak Bačkog Petrovca odbio da se preda, kada je njegov komandant hteo da preda ceo puk mađarskom pukovniku.

Pukovnik Šljivančanin pobrinuo se da se i svojim oproštajnim govorom pridruži vojvodi Živojinu Mišiću i drugim slavnim srpskim oficirima poreklom sa Durmitora.

"Ponosan sam što sam bio pripadnik slavne srpske vojske. Ponosan sam što sam u teškim vremenima ostao veran rodu svome, što nisam osramotio svoje pretke i što me se potomci neće stideti. Rođen sam u selu u kanjonu reke Tare, koja je bila granica sa Turcima koju su branili moji preci. Kao da nam je usud da uvek branimo neku granicu. Prva priča koju sam čuo je priča o poručniku Vojske Srbije Božidaru Žugiću, koji u aprilu 1941. godine nadomak Bačkog Petrovca nije hteo da se preda kada je njegov komandant hteo da ceo puk preda mađarskom pukovniku. 'Zar se tako brani svoja zemlja, ja se ne predajem', poručio je Žugić. Izvadio je pištolj, ubio je svog komandanta i mađarskog oficira, a onda je stradao i on sa 13 vojnika. Zato sam i tražio da se donese sablja iz Muzeja Božidara Žugića, koji je iz mog kraja", rekao je u svom pozdravnom govoru pukovnik Šljivančanin.

Pukovnik je podsetio i na Predraga Leovca, koji je 1999. poginuo u rejonu karaule Košare.

"Mnoge dužnosti sam obavljao, ali sam posebno ponosan što sam bio komandant 53. graničnog bataljona na Košarama i što sam branio našu granicu od Bogićevice do Paštrika. Veliki su moj bol i tuga za 16 mojih palih boraca. Velika je moja tuga za spaljenom srpskom zemljom na Kosovu i Metohiji. Pozdraviću vas sve pokličem srpskih vojnika koji su 1999. godine branili našu zemlju: 'Nema nazad, iza je Srbija!' ", rekao je Šljivančanin.

Udruženje ratnih veterana Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije iz Crne Gore "Košare 1999" iskazalo je i ovim povodom neskriveni ponos na komandanta Šljivančanina.

"Bila je čast i zadovoljstvo biti u redovima srpske vojske koju je predvodio pukovnik Šljivančanin. Ponosni smo što smo bili rame uz rame sa časnim, hrabrim i poštenim oficirom, koji je branio svetu srpsku zemlju" kazao je Ilija Mandić, predsednik Udruženja ratnih veterana Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije iz Crne Gore "Košare 1999", koji je teško ranjen u odbrani otadžbine od agresora.