RSE: Žene na severu Kosova svedoče o uznemiravanju, policija poziva na saradnju

Sve učestalije prijave o seksualnom uznemiravanju žena u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova izazivaju zabrinutost, dok žrtve govore o strahu, ljutnji i nepoverenju u institucije koje, kako tvrde, ne reaguju adekvatno, piše Radio Slobodna Evropa.

Dok policija Kosova poziva građane da prijavljuju pretnje, iz lokalne dominantno srpske zajednice se čuju pozivi za formiranje „komšijskih straža“, zbog nepoverenja u pripadnike Kosovske policije. Na reakciju pozivaju i međunarodne predstavnike.

Iz policije je saopšteno da je 13. maja u Severnoj Mitrovici uhapšena osoba osumnjičena za uznemiravanje žena na ulici, kojoj je izrečena novčana kazna i određeno zadržavanje zbog pretnji.

„To je koktel negativnih emocija, ima i straha, ima i ljutnje“, tako sagovornica Radija Slobodna Evropa iz jedne od četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova opisuje neprijatnost za koju kaže da je doživela pre oko dve nedelje.

Tada su joj nepoznati muškarci dobacivali, kako navodi, neprimerene, seksističke komentare.

Po njenoj priči pratio ju je kombi u kojem je bilo nekoliko muškaraca. Dobacivali su joj i obraćali se na albanskom, te pozivali da uđe u vozilo.

„Nastavila sam dalje i kada sam se dovoljno sklonila palo mi je na pamet da sam mogla da slikam (registarske) tablice. Uopšte se toga nisam setila u tom trenutku“, priča ova žena za RSE, navodeći da je i ranije imala slična iskustva, da su joj se obraćali i na srpskom jeziku, ali da je po akcentu i naglasku shvatila da im to nije maternji.

Njen identitet je poznat redakciji RSE, ali je ona pristala da govori o uznemiravanju isključivo uz uslov anonimnosti jer, kako kaže, ne želi dodatne neprijatnosti.

Iz istog razloga, ova dvadesetpetogodišnjakinja slučajeve uznemiravanja nije prijavljivala policiji jer, kako kaže, nema poverenja u tu instituciju.

Druga sagovornica RSE, koja takođe insistira na anonimnosti, priča da svakodnevno prolazi kroz „neku vrstu neprijatnosti“ usled neprimerenog dobacivanja ili gestikulacije.

„Dobacuju mi na srpskom, na albanskom, uznemiravaju me neverbalnom komunikacijom, šalju mi poljupce, pokazuju mi da uđem u njihova kola“, navodi ona uz napomenu da se ipak najviše uplašila kada su u njenom pravcu jednom prilikom gestikulirali i oblik pištolja.

„Ja njima ne mogu ništa da uradim, ne mogu ni tati da kažem jer ne znam kakva će njegova reakcija da bude“, dodaje.

Ni ona se nije obratila Policiji Kosova.

Iz Policije Kosova tvrde kako sve prijavljene slučajeve seksualnog uznemiravanja tretiraju ozbiljno, ali dodaju da u nekim slučajevima ne mogu da dokažu tvrdnje žrtve.

Zamenik direktora policije Kosova ze region sever, Veton Eljšani poziva da se uznemiravanje prijavljuje, jer, podvlači, bez prijave nije moguće ništa preduzeti.

„Imali smo slučaj da su dva momka na motoru uznemiravala devojke ali nismo imali prijavljeni slučaj. Čuli smo u medijima o slučaju i zaustavili smo ih, nismo imali dokaze za uznemiravanje ali smo im konfiskovali motor jer nije plaćena carina“, kaže Eljšani za RSE.

On smatra da policija preventivno deluje i kada ne može da dokaže seksualno uznemiravanje, jer osumnjičene ispituje po nekoliko sati u policijskoj stanici.

„Mi radimo svoj posao, ono što je do nas, korak po korak. Ne krijemo slučajeve. Veoma ozbiljno shvatamo ovaj problem, ali se mora prijavljivati“, dodaje Eljšani.

Kao primer navodi da je 13. maja, po prijavi građana jedna osoba za koju su svedoci ustvrdili da je, pored ostalog, uznemiravala žene na ulici uhapšena u Severnoj Mitrovici.

Njemu je zbog toga izrečena novčana kazna zbog narušavanju javnog reda i mira, dok mu je tužilac odredio pritvor od 48 sati zbog krivičnog dela „pretnja“.

Na primedbe građana da ne veruju policiji Kosova, Eljšani ponavlja da se svi slučajevi moraju prijavljivati nadležnima.

Aktivisti traže primenu zakona

Aktivistkinje za ženska prava iz redova albanske i srpske zajednice, Ljuljeta Demoli i Ružica Simić, za RSE ocenjuju da izostaje adekvatna reakcija nadležnih institucija, te da sve učestaliju pojavu seksualnog uznemiravanja na severu Kosova svi moraju shvatiti ozbiljno.

Ljuljeta Demoli iz Kosovskog centra za rodne studije sa sedištem u Prištini podvlači da veliki broj žena ne zna kome da se obrati za pomoć. Jedan deo njih, potvrđuje ona, slučajeve ne prijavljuje zbog „nedostatka poverenja u institucije i društvene stigmatizacije“.

„Svako ko počini takvo delo treba da bude kažnjen zasluženom kaznom. Takođe bi trebalo razmotriti alternative za veću saradnju sa zajednicom kako bi se slučajevi prijavili policiji“, navodi Demoli

Prema Krivičnom zakoniku Kosova, seksualno uznemiravanje je svako „neželjeno verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje“.

Kazna za ovo krivično delo može biti novčana ili kazna zatvora do pet godina.

Ružica Simić, iz nevladine organizacije Žensko pravo sa sedištem u Severnoj Mitrovici, smatra da je, pošto nadležni nemaju dogovor, za suzbijanje pojave seksualnog uznemiravanja neophodan širi dijalog građana, civilnog sektora, institucija i međunarodne zajednice.

„Verbalno nasilje u našem društvu je jednostavno prihvatljivo. Ja se dugo bavim nasiljem nad ženama, znam za slučajeve silovanja, nasilja u porodici, ali zaista nismo imali (na severu Kosova) problem seksualnog uznemiravanja na ulici. Ovo je novi negativan trend i fenomen sa kojim smo se upoznali prošle godine“, navodi ona.

Precizira da srpska zajednica na severu ne zna kako da se „odbrani“ jer policija ne pokazuje dobru volju oko suzbijanja te pojave, "koja krši dostojanstvo žena".

„Kada vide lepu devojku, ženu, oni stanu, dobacuju agresivno i ružno, tu je mimika, govor tela, pokazuju delove tela. To je diskreditacija žene. To ostavlja posledice“, ukazuje Simić.

„Toga ima i na jugu“, kaže i dodaje da je seksualno uznemiravanje na severu problematičnije jer su žrtve žene iz srpske zajednice.

Poziv Euleksu na reakciju

Povodom, kako su rekli, neadekvatne reakcije kosovskih institucija Grupa srpskih nevladinih organizacija 12. maja obratila se javnim pozivom međunarodnoj zajednici, posebno misije EU za vladavinu prava.

Pitaju „da li trenutno prate i dokumentuju slučajeve uznemiravanja žena i devojaka na severu Kosova“, kao i „koji su konkretni koraci koje preduzima kada identifikuje sistematske propuste u radu Kosovske policije u vezi sa zaštitom građana iz nevećinskih zajednica“.

„Učestalost i kontinuitet ovakvih slučajeva ukazuju na dubok institucionalni problem, nesposobnost ili nespremnost Kosovske policije da pruži zaštitu svim građanima. Posebno zabrinjavaju svedočenja o pokušajima relativizacije ovih incidenata, kao i navodi o pritiscima na svedoke od strane policijskih službenika“, navodi se u saopštenju, bez navođenja konkretnih primera.

RSE se obratio upitom misji Euleks sa upitom da li će odgovoriti na ova pitanja civilnog sektora, ali odgovor do objave teksta nije stigao.