Sentić: Tekst na sajtu Helsinškog odbora nipodištava žrtve seksualnog uznemiravanja na severu Kosova

Zamenik Ombudsmana Srđan Sentić ocenio je da tekst autora Aleksandra Sekulovića, koji je objavio Helsinški odbor za ljudska prava, u kome se sa nipodaštavanjem odbacuju navodi o seksualnom uznemiravanju žena i devojaka na severu Kosova, predstavlja duboko uznemirujuć i opasan čin.

Sentić je putem Fejsbuka istakao da autor teksta, umesto da pokaže empatiju prema potencijalnim žrtvama i pruži prostor za istinu, tekstom doprinosi atmosferi poricanja i normalizacije nasilja. 

„Javno izgovorena (u ovom slučaju napisana) reč mora da nosi odgovornost, naročito kada dolazi iz pera nekoga ko je povezan sa organizacijom koja se bavi ljudskim pravima“, naveo je Sentić.

On je dodao da je nedavno prisustvovao neformalnom sastanku na kojem su žrtve i roditelji maloletnica govorili o konkretnim slučajevima seksualnog uznemiravanja, a na kojem su bili prisutni i policijski zvaničnici i predstavnici međunarodne zajednice. 

„Policija je potvrdila da u pojedinim slučajevima postoje video snimci i drugi materijalni dokazi. Građanke su podsticane da prijavljuju nasilje, a slučajevi se prate i dokumentuju“, istakao je.

Sentić dodaje da autor teksta, međutim, ignoriše svedočanstva i činjenice iz neposredne stvarnosti i oslanja se na interpretacije književnih dela i istorijske narative iz osamdesetih godina prošlog veka čime, kako ističe, obesmišljava iskustva žrtava.

„Ovaj tekst nije samo neetičan, on je primer autodestruktivnog javnog govora koji dodatno traumatizuje one koji su već pogođeni nasiljem. Nedostatak samokritičnosti i svesti o težini izgovorene reči predstavlja ozbiljan korak unazad u borbi za društvo u kojem se žrtve slušaju, a ne ponižavaju“, istakao je zamenik Ombudsmana.

Sentić je napomenuo da je dnevni list Danas ubrzo nakon objave povukao tekst „očigledno uviđajući da je napravljen ozbiljan propust“.

„Pozivam autora, kao i organizaciju sa kojom je autor povezan, da upute javno izvinjenje svima koji su ovim tekstom povređeni, a naročito ženama i devojkama koje su pokazale hrabrost da govore o pretrpljenom nasilju“, naveo je Sentić.

Politikolog Ognjen Gogić takođe je reagovao na tekst autora Aleksandra Sekulovića.

„Možete li da zamislite situaciju u kojoj žene prijave seksualno uznemiravanje, a neko ih optuži da šire etničku mržnju? Ne morate da zamišljate pošto se to upravo dogodilo“, naveo je Gogić na Fejsbuku.

Gogić je podsetio da organizacije i akivisti sa severa Kosova već nekoliko meseci upozoravaju na porast seksualnog uznemiravanja žena na javnim mestima. 

„Umesto da im se veruje i pruži podrška, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji koji vodi Sonja Biserko objavljuje tekst u kome se njihovi navodi cinično izvrću do neprepoznatljivosti“, naveo je Gogić, dodajući da je tekst prvobitno objavio Danas, ali ga je onda uklonio. 

„Autor teksta, Aleksandar Sekulović, ne bavi se problemom na koje organizacije i pojedinci ukazuju. Umesto toga, on izmišlja tvrdnju da se govori o silovanjima iz etničkih razloga, što niko nije tvrdio, da bi koristio svoju izmišljotinu kako bi diskreditovao žene i organizacije koje su digle glas“, naveo je Gogić.

Umesto da se veruje ženama koje prijavljuju uznemiravanje, napominje Gogić, one se u tekstu označavaju kao manipulatorke, pojašnjavajući da to nije borba za ljudska prava, već „seksizam i mizoginija“.

„Dodatno, autor pokušava da ospori realnost aktuelnog problema tako što se poziva na istorijske izvore iz 1980-ih koji, navodno, ne beleže međuetničko seksualno nasilje. Međutim, znamo da se seksualno nasilje ni danas ne prijavljuje dovoljno, a kamoli u društvenim okolnostima tog vremena. To što se nešto nije našlo u izveštaju iz 1987. ne znači da se nije desilo, a još manje daje za pravo nekome da današnje svedočenje žena proglašava manipulacijom“, istakao je on.

Gogić zapaža da, iako otvara pitanje narativa o seksualnom nasilju, Sekulović se ne bavi navodima prisutnim u albanskoj javnosti o broju silovanih žena tokom rata, iako ti navodi nisu u potpunosti potkrepljeni.

On je podsetio da je Aleksandar Sekulović svojevremeno, u izveštaju koji je takođe objavio Helsinški odbor, tvrdio da ubijanje Srba tokom „Oluje“ nije zločin, već „žalosna činjenica“. 

„Kada neko relativizuje progon i ubistva Srba, nije iznenađenje što danas pokazuje isto bezočno nipodaštavanje prema ženama iz srpske zajednice koje govore o seksualnom uznemiravanju“, naveo je Gogić.

Gogić je istakao da je u svetu u kom je „Mi Tu“ pokret zauvek promenio način na koji gledamo na seksualno nasilje, gde je „veruj žrtvi“ postalo pravilo ne izuzetak, poražavajuće gledati kako upravo oni koji se deklarativno bave ljudskim pravima prvi gaze to pravilo kada im žrtva nije „podobna“. 

„Kada je Srpkinja sa Kosova ta koja govori, onda odjednom više ne važi princip poverenja, nego se potežu pseudoistorijske paralele, mitovi i statistike da bi joj se poručilo da laže“, zaključio je Gogić.

Autor teksta pod nazivom „Neobična pažnja“ Aleksandar Sekulović ističe da je neobična pažnja koju Danas posvećuje „nekoj fantomskoj organizaciji iz severnog dela Kosovske Mitrovice pod nazivom Srpska demokratija, koja je očigledno formirana sa zadatkom da svojim ultra-ekstremnim stavovima omogući ekstremističkoj Srpskoj listi da se prikaže kao neka umerena i razumna opcija“.

„Priča o silovanju i seksualnom zlostavljanju Srpkinja, koju pomenuta organizacija želi da oživi, predstavlja klasičan pseudo-događaj iz koga za srpsku zajednicu neće ništa dobro da proizađe“, navodi se u delu teksta.