Sedamnaestogodišnji Petar Kostić iz Preoca – inovator i mladi inženjer poznat kao „Niški Tesla“

Sedamnaestogodišnji Petar Kostić iz Preoca, kod Prištine, dobio je nadimak „Niški Tesla“ zbog znanja koje je pokazao u razvoju robota i pametnih sistema, a podmornica koju je izumeo zajedno za timom nedavno je na jednom od najprestižinijih takmičenja u Srbiji „Galaksija kup“ osvojila drugo mesto.

Petar Kostić se još kao mali isticao u elektronici i pravljenju maketa i to ga je privuklo da postane deo Inovativnog centra u Gračanici, gde se prvi put susreo sa mikrokontrolerima. Kasnije je poželeo da unapredi svoje znanje, a to mu je pružila Elektrotehnička škola „Mija Stanimirović“ u Nišu i sada o robotima priča kao o jednostavnim igračkama.

„Robotika, elektronika, mehatronika, automatika, sve je to jedna velika grana elektrotehnike gde imamo rešavanje nekih konkretnih vidova problema sa kojima se ljudi svakodnevno danas suočavaju uz pomoć nekih potpuno automatskih, polu-automatskih i autonomnih sistema, pomoću svih tih mikrokontrolera koje mi koristimo, gde imamo uključeno programiranje, ali pre svega jednu veliku analizu konkrentog problema, bilo da je to skupljanje lišća u dvorištu ili nešto slično, gde mi prvo radimo analizu celog tog problema, zatim analizu postojećih rešenja, kasnije nakon cele te analize mi gradimo konkretno rešenje koje kasnije predstavljamo široj javnosti i široj publici na svim našim najvećim regionalnim takmičenjima i ispostavilo se da smo veoma uspešni u tome“, navodi Kostić, pojašnjavajući da u množini govori zato što radi zajedno sa timom iz škole.

Već u prvoj godini srednje škole Petar je izumeo pametnog čuvara bašte koji vrtove štiti od svih vremenskih nepogoda - grada, kiše, poplava... ali mu to nije bilo dovoljno interesantno pa je poželeo da pravi potpuno autonomne robote koji mogu da se kreću, mapiraju terene i istražuju. Tako je nastalo Neksus (Nexus) amfibijsko vozilo.

„U pitanju je višenamensko vozilo koje se kreće i po vodi i po kopnu, sa površine vode može da sakuplja plutajuće otpatke i uzima neke određene uzorke pomoću same robotske ruke, a na površini takođe može da mapira teren, uzima uzorke pomoću robotske ruke, meri nivo radijacije ukoliko radijacija postoji i da prati da li na terenu postoje neki metalni predmeti i slično“, naveo je Kostić.

Ljubav prema robotici, kako dodaje, javila se još dok je bio mali.

„Dok sam još živeo na Kosovu radio sam isključivo makete i pomalo neku elektroniku bih ubacio u njih, neko svetlo i slično. 2019. godine kada sam postao član Gračanica inovativnog centra po prvi put sam se susreo sa mikrokontrolerima i slično, međutim, kasnije sam počeo da učim sam, tražio sam jednu pravu Elektrotehničku školu koja bi mi pružila sve te mogućnosti u daljem radu, napretku i školovanju, to je bila Elektrotehnička škola `Mija Stanimirović` u Nišu gde evo već dugi niz godina imamo zaista visoke rezultate“, navodi Kostić.

Krenuo je sa jednim izumom, a kasnije je nastala „vojska robota“, pa pored pametne bašte i Neksusa, Kostić izdvaja i Mekins (Mac&ins) - platformu koja se kreće po kopnu i uzima uzorke pomoću pametne ruke, međutim, ima i niz funkcija koje Kostić ne želi da otkriva.

„Ove godine smo podigli sve to na jedan viši nivo i napravili jednu podmornicu, podvodni dron, koji radi ispitivanja i izviđanja ispod same površine vode, gde imamo, ako je zamućenost vode velika, veliki rizik po same ronioce, gde ronioci ne znaju šta se nalazi ispod površine, mogu da puste naš podvodni dron i za sva ta ispitivanja i istraživanja, uzimanja uzoraka, vađenja nekih predmeta i slično, mogu da pošalju samo Neorov (NeoRov)“, navodi Kostić.

Podmornica Neorov donela je Petru i njegovom timu drugu nagradu na prestižnom takmičenju „Galaksija kup“ gde je bilo preko 250 učesnika.

„Takmičenje pod nazivom `Galaksija kup` jeste jedno od naših najvećih i najjačih nacionalnih takmičenja u oblasti stem proizvoda, robotike, elektronike i slično, gde učenici prvo, kako bi uopšte mogli da se takmiče, moraju da prođu kroz jedan ceo obrazovni program koji zahteva prvo dizajn tinking radionice, u prevodu kako doći do rešenja koje je zaista ljudima potrebno, koje zaista oni žele, zatim imamo specijalne radionice za prezentovanje i priču, jer svaka prava ideja zaslužuje da bude ispričana na pravi način, gde mi na takmičenju imamo samo tri minuta da predstavimo naše rešenje, zainteresujemo žiri, zainteresujemo potencijalne kupce“, navodi Kostić.

On ističe da se svake godine trudi da pomogne u organizaciji takmičenja, a ovo nije prvi put da osvaja nagradu.

„Već dve godine zaredom osvajam drugo mesto, što zaista nije mali rezultat, imam i duplu krunu na tom takmičenju. Mogu slobodno da kažem da interesovanje i želja iz godine u godinu rastu, pogotovu kada pored sebe imate ljude i porodicu koji vas podržavaju za svaku vašu ideju, tu je grad Niš na čelu sa gospodinom gradonačelnikom Dragoslavom Pavlovićem koji je prepoznao našu školu, naš talenat, zatim Ministarstvo prosvete gde smo imali posetu ministra“, navodi Kostić, dodajući da podršku pružaju i mnogobrojne firme i različite humanitarne organizacije.

Upravo mu je gradonačelnik Niša i dodelio nadimak „Niški Tesla“.

„Kada je posetio našu školu napravio je šalu, ti si naš novi `Niški Tesla`, `mali Tesla` i eto od tada sam dobio taj nadimak `Tesla` i svi me zovu `Tesla`“, naveo je Kostić.

Čime će se u budućnosti baviti jasno je, a planovi su mu, kako ističe, vezani za Srbiju.

„Iako sam bio u Sloveniji na erazmus projektu gde sam proveo dve nedelje u njihovom obrazovnom sistemu, gde sam imao priliku da vidim kako jedna evropska zamlja, na vrhunskom nivou, pruža podršku učenicima, pruža sve - nastavna sredstva, materijale, zaista je sve to lepo, ali jednostavno nema tu čari i ljubavi kada niste u svojoj zemlji i ne radite nešto za svoju zemlju“, priča Kostić.

A trudi se, kako kaže, da često boravi i na Kosovu, gde mu živi porodica.

„Često sam ovde i sve više i više se trudim da dolazim, međutim, kako je sve više obaveza, tu su i manjak vremena, dosta putovanja, ali jednostavno trudim se da izdvojim što više vremena da budem na Kosovu sa svojom porodicom i svojim prijateljima“, napominje Kostić.

Najponosniji na Petrove uspehe su svakako njegovi roditelji.

„Preponosni smo, pogotovu kada vidimo na televiziji, pročitamo u medijima i društnevnim mrežama. Pogotovu jer je Petar, naš sin, iz jedne male sredine, malog sela Preoca na Kosovu i Metohiji, otišao kao mladi dečak u Niš, upisao srednju školu i da je toliko sada uspešan posle tri godine, da je poznat u celoj državi. To je naš ponos, njegov veliki uspeh i dičimo se time“, rekao je Petrov otac Marko Kostić.

Roditelje jedino brine razdvojenost, ali su se i sa tim pomirili.

„Velika je briga što smo udaljeni i što nismo pored njega, ali čovek mora nešto sebi da uskrati i pruži deci kako bi ostvarili uspeh koji, nažalost, ne mogu ovde“, dodao je Kostić.

Majka Brankica Kostić kaže da je porodica talenat kod Petra primetila još dok je bio mali.

„Igrao se kablovima, raznim žicama, usisivačem. Zatim je počeo da pravi makete po garaži, manastire i crkve, manastir Ostrog mu je bio jedan od najboljih radova, a zatim je počeo da se bavi elektronikom, sakupljao je motore od igračaka, razne žice u garaži, svi su se divili kada pogledaju njegovu radionicu“, priča Petrova majka.

Za izradu jednog projekta, Kostiću je potrebno i više od godinu dana, pa se dešava, kako ističe, da provodi i po 12 sati dnevno radeći. A dok je jedan robot u izradi, odmah se rađa ideja za drugi, još napredniji. Zato, i ne čudi informacija da je Kostić dobitnik Pupinovog priznanja za najmlađeg pronalazača u Srbiji, a za njegove izume zainteresovani su i investitori iz Emirata.