Srbi u Đurakovcu, njih petnaestak

Preostali Srbi u Đurakovcu nadomak Istoka kažu da se osećaju zaboravljenim od svih, u varošici ih je tek petnaestak, javlja RTK 2.

Kada su se 2006. godine vratili u zavičaj da obnove život, u Đurakovac je stilgo mnogo više Srba. Onda su ih, kako to obično biva, brojni problemi rasejali.

Stanka Janković živi od minimalca i nešto malo zemlje koju obrađuje. Kaže da joj povremeno dolazi i sin da pomogne oko poslova.   

“Sa Albancima lepo živimo, obilaze me, sin im je rekao da sam ja sama, pa mi pomažu. Ovde su svi preko sedamdeset godina, tako da se ovo mesto zatire. Omladina nema posla kako bi se vratila, prvo nemamo put", priča Jankovićeva.

Kada bi bilo Srba ovde bi bilo lepo živeti, priča Milanka Pejčinović i dodaje:

“Problem je što nemamo od čega da živimo, nemamo traktor da obrađujemo zemlju, imamo penziju devet hiljada i od toga se snalazimo. I to što dođe pomoć u Osojanu, to oni između sebe podele”, priča Milanka.

Do najbliže zdravstvene ustanove u Osojanu preostali Srbi u Đurakovcu moraju da prevale više od deset kilometara.

"Odvojeni smo od sveta, put nam je katastrofa, taksi dođe do nas, ali nam duplo više naplati zbog puta koji je u takvom stanju kakvom jeste. Niko nema auto, autobus nam je daleko, a mi smo stari. Vi ste nas našli, a obično nas niko ne nađe, niko nas nije obišao odavno. U Osojane možda i dolaze, a da odemo ne možemo, samo kada je glasanje dođu po nas", priča Borka Perović.

Iako su problemi veliki, želja za opstankom je još veća, poručuju oni koji istrajavaju u Đurakovcu. Od nadležnih, za početak, očekuju bar posetu, tada se, kažu, ne bi osećali zaboravljenim.

Đurakovac je do 1999. godine bio naseljen većinski srpskim stanovništvom, etnički sastav se drastično menja posle rata, tako da je danas u ovoj varošici, koja broji blizu 2000 stanovnika, Srba  tek petnaestak.