Srbija i svet obeležavaju Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Srbija i svet obeležavaju Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u francuskom gradu Kompjenu potpisano primirje i okončan Prvi svetski rat, najveći i najrazorniji sukob koji je svet do tada video.

Četvorogodišji rat okončan je u 11 sati, 11. novembra 1918. godine, kada su sile Antante - Rusija, Francuska i Velika Britanija potpisale primirje sa centralnim silama - Nemačkom i Austrougarskom, u vagonu francuskog maršala Ferdinanda Foša.

Primirje je na zapadnom frontu značilo prekid vatre, povlačenje nemačkih trupa, razmenu zarobljenika, kao i sporazum o ratnoj odšteti i uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica. Srpska vojska je učestvovala na južnom frontu, gde je postigla najveći prodor koji je jedna od sila saveznica postigla - proboj Solunskog fronta.

U svetu je u Prvom svetskom ratu poginulo više od 17 miliona ljudi, dok je Srbija u tom sukobu izgubila 1,24 miliona ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva po popisu iz 1914. godine.

Srbija je bila i prva napadnuta zemlja u tom ratu i ostvarila je prve pobede na Ceru i Kolubari. Poslednja je završila ratne operacije i procentualno je najveći stradalnik tog rata.

Simbol ovog praznika u Srbiji je Natalijina ramonda, poznata i kao "cvet feniks", jer se i srpska vojska posle svih stradanja i gubitaka, prelaska preko Albanije, Solunskog fronta, "podigla iz pepela" i odnela pobedu.

U pitanju je ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana na kojoj je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila žestoke borbe tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta.

Cvet je nazvan po srpskoj kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je kao "cvet feniks", jer čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, može da oživi.

Upravo zato je Natalijina ramonda i izabrana za simbol obeležavanja današnjeg važnog datuma - da ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.

Osim cveta Natalijina ramonda, u amblemu, koji se nosi na reveru, nalaze se i dve zelene trake, koje asociraju na lentu slavne albanske spomenice.

"Albanska spomenica je svima nama poznata kao jedna medalja, ali njen izgled nije baš bio u narodu toliko poznat i te dve boje, crna i zelena, dobile su svoje mesto i na znački koja se nosi povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu", rekao je ranije za Tanjug ambasador Srbije u Brazilu Aleksandar Ristić, koji je svojevremeno učestvovao u osmišljavanju amblema za Dan primirja.

Taj amblem je osmislio tim koji je predvodio aktuelni ministar spoljnih poslova Srbije Marko Ðurić.

Ristić je podsetio da je Dan primirja u Srbiji uvršten u državne praznike 2011. godine, izmenama i dopunama Zakona o državnim i drugim praznicima, a zvanično se obeležava od 2012. godine.

"Prvi svetski rat je veoma važan period za istoriju Srbije i smatrali smo da bi bilo prikladno da se Dan primirja obeleži na vidljiviji i upečatljiviji način tako što bi građani, državni funkcioneri, predstavnici medija...nosili nešto što ukazuje na taj praznik", rekao je Ristić.

Osim u Srbiji, Danu primirja u Prvom svetskom ratu posebna pažnja poklanja se u Velikoj Britaniji i zemljama Komonvelta.

I druge države se na taj ili neki drugi dan, sećaju palih boraca i nastradalih civila na sličan način.

Tako se u Velikoj Britaniji u periodu pred Dan sećanja, kako se takođe naziva Dan primirja, gotovo celokupno stanovništvo, a posebno državni zvaničnici, službenici, medijski radnici i druge kategorije građanstva na reverima nose stilizovani cvet bulke.

Crveno-crni cvet divljeg maka koji je, prema poeziji i predanju, prvi posle rata nikao na poljima Flandrije na kojima su stradali milioni vojnika, deli se i stranim učesnicima komemoracija na vojnim grobljima.

U Rusiji se na sličan način obeležava Dan pobede u Drugom svetskom ratu kada volonteri, po pravilu mladi, dele na ulicama gradova narandžasto-crne trake, georgijevsku lentu (u bojama sa Ordena Svetog Đorđa).