Sve više stranaca dolazi na Kosovo zbog posla: Za šest meseci izdato više od 6.000 dozvola boravka

Broj stranih državljana koji dolaze na Kosovo radi zaposlenja je u porastu. Prema nacrtu Strategije migracija za period 2026–2030, koji je Ministarstvo unutrašnjih poslova završilo ove nedelje, tokom prvih šest meseci ove godine izdato je više od 6.000 dozvola za boravak, od kojih se 53 odsto odnosilo na boravak po osnovu zaposlenja, prenosi Koha.

Broj stranaca koji dolaze na Kosovo da rade poslednjih godina značajno je porastao.

Prema podacima iz nacrta Strategije migracija za period 2026–2030, imigracija zbog zaposlenja znatno je povećana poslednjih godina. Godine 2021. bilo je 2.122 takvih slučajeva, dok se 2025. godine broj više nego udvostručio i dostigao 5.087, prenosi Koha.

Trend rasta nastavljen je i u prvoj polovini 2026. godine.

„Dozvole za boravak po osnovu zaposlenja činile su oko 56 odsto svih izdatih dozvola tokom 2025. godine, što pokazuje da je tržište rada jedan od glavnih razloga imigracije. Istovremeno, trend povećanja broja zahteva nastavljen je i tokom 2026. godine. Samo za šest meseci, od januara do juna 2026. godine, izdato je 6.174 dozvole za boravak, od čega 3.271, odnosno 53 odsto, u svrhu zaposlenja“, navodi se u nacrtu Strategije migracija za period 2026–2030.

Rast broja stranih radnika potvrđuju i podaci iz poslovnog sektora. Oko 18 odsto kompanija već zapošljava strane radnike, uglavnom u manjim grupama od jednog do deset zaposlenih, dok 34 odsto planira da ih zaposli u budućnosti.

U nacrtu strategije ističe se da imigracija zbog zaposlenja postaje važan deo dinamike tržišta rada na Kosovu.

„Aktuelni trendovi pokazuju da će ovo biti kontinuiran razvoj, što zahteva jasne politike i mehanizme za upravljanje migracionim tokovima i obezbeđivanje održive integracije stranih radnika“, navodi se u nacrtu strategije.

Strani radnici koji dolaze na Kosovo uglavnom su mladi muškarci. Kada je reč o obrazovanju, većina ima osnovno ili srednje obrazovanje. Samo 10 odsto ima fakultetsku diplomu, dok pet odsto poseduje master diplomu.

Većina imigranata dolazi iz zemalja regiona, uključujući Tursku, Albaniju, Srbiju i Severnu Makedoniju, dok značajan deo dolazi i iz azijskih zemalja, poput Bangladeša i Filipina.

„Ovaj profil pokazuje da su imigranti na Kosovu uglavnom mladi muškarci sa srednjim obrazovanjem, orijentisani ka tržištu rada, što predstavlja značajan potencijal za ekonomiju i sektore kojima su potrebni strani radnici“, navodi se u nacrtu strategije.

Nacrt strategije sadrži i podatke o neregularnim migracijama, za koje se navodi da su pod kontrolom. Na Kosovu se ovaj fenomen pojavljuje u nekoliko dimenzija: kao zemlji porekla građana koji se suočavaju sa odbijanjem zahteva ili neregularnim boravkom na prostoru EU i Šengena, ali i kao tranzitnoj teritoriji za državljane trećih zemalja koji koriste mešovite migracione rute kroz Zapadni Balkan.