Stručnjaci: Pad stope nataliteta i emigracija prazne škole na Kosovu

Izvor: Kosovo Online

Stručnjaci za obrazovanje ocenili su da je pad broja učenika i studenata na Kosovu direktna posledica demografskog trenda, pozivajući na prilagođavanje obrazovnih politika i fokus na povećanje kvaliteta obrazovanja, prenela je Ekonomija onlajn.

Bivši zamenik ministra prosvete Dukađin Pupovci u intervjuu za Ekonomiju onlajn, rekao je da je pad broja učenika rezultat pada stope nataliteta i emigracije.

„Mislim da je ovo nezaustavljiv demografski trend. Ako uporedimo rezultate popisa iz 2011. i 2024. godine, broj učenika u ovom periodu je opao za oko 28,5 odsto. Govorim samo o preduniverzitetskom obrazovanju. A to je posledica pada stope nataliteta i emigracije u inostranstvo, manje emigracije, više pada stope nataliteta. Isto se ogleda i u univerzitetskim studijama, osim što je došlo i do gubitka interesovanja za studije u određenoj meri. To je posebno primetno kod dečaka, kada se pogleda statistika, jer negde samo oko 65 odsto dečaka koji završe maturu nastavljaju univerzitetske studije“, rekao je Pupovci.

Kako je naveo, tu situaciju treba iskoristiti za poboljšanje kvaliteta obrazovanja i racionalizaciju mreže škola i univerzitetskih programa.

„Mere koje bi trebalo preduzeti u ovom slučaju su da se iskoristi situacija za poboljšanje kvaliteta, kako u preduniverzitetskom obrazovanju, tako i u visokom obrazovanju. Takođe, još jedna mera koju treba preduzeti je racionalizacija školske mreže. Zaista je ostalo skoro 200-250 škola koje su premale da bi funkcionisale kao samostalne, i one zapravo, budući da su tako male, takođe štete kvalitetu nastave, jer je broj učenika u odeljenju ispod svih standarda. Te škole bi jednostavno trebalo integrisati sa obližnjim školama, a učenici bi trebalo da se prevoze, naravno uvek o trošku države, kako bi imali što kvalitetnije obrazovanje“, kazao je Pupovci.

Dodao je da u visokom obrazovanju, posebno u javnom sektoru, mora da se razmišlja o racionalizaciji programa.

„Trenutno imamo pet pravnih i pet ekonomskih fakulteta samo u javnom sektoru i zaista ne verujem da postoji potreba za održavanjem tolike količine programa kada se zna da broj studenata kontinuirano opada“, rekao je.

Pupovci je dodao da će pad stope nataliteta i starenje stanovništva uticati i na tržište rada i ekonomski razvoj Kosova.

„Pogledajte, druge zemlje su ovo doživele pre nas. Mi to sada doživljavamo. Još uvek imamo, recimo, pozitivan rast stanovništva i ono što se može desiti i što se već primećuje jeste, naravno, nedostatak radne snage, starenje stanovništva, što onda izaziva probleme jer veći broj penzionera zavisi od manjeg broja onih koji rade, a to izaziva anomalije u društvu. U budućnosti, sa višim nivoom ekonomskog razvoja, može doći i do potrebe za otvaranjem granica za imigraciju, što zapravo stvara potpuno novu situaciju koju su mnoge evropske zemlje već isprobale i mi je tek vidimo, na početku smo. Dakle, to se dešava i ovde, ali ne u meri u kojoj se dešava u evropskim zemljama“, rekao je Pupovci.

Naveo je da se ne očekuje da će mere podrške majkama značajno uticati na povećanje stope nataliteta.

„Postoje neke mere koje se tiču podrške majkama, pre svega, ali ne mislim da će se zbog te podrške povećati stopa nataliteta, zbog činjenice da ovo ide paralelno sa emancipacijom. A emancipacija žena i život u ekonomskoj situaciji koju imamo na Kosovu, zapravo utiče na činjenicu da je stopa nataliteta ograničena. Ne bi trebalo da bude, na primer, kao u Sjedinjenim Američkim Državama gde ima troje, četvoro dece i tako dalje, jer je društvo bogato ili nije, a sa druge strane je i emancipovano. U našoj zemlji, kada se ova dva elementa povežu, ne očekujem da će doći do bilo kakvog povećanja stope nataliteta“, naveo je.

Kako je dodao, ono što treba preduzeti jeste poboljšanje kvaliteta.

„Godinama se žalimo da imamo veliki broj učenika u učionici, sada nemamo. Broj učenika u učionici zapravo pada na evropske standarde“, dodao je.

Izvršni direktor Instituta „EdGard“ Rinor Ćehaja rekao je da institucije nisu reagovale na vreme da se prilagode ovom demografskom trendu.

„Pad broja studenata nesumnjivo ima demografski karakter. Agencija za statistiku ga je dugo projektovala u svim kvadrantima. Dakle, pad broja studenata nije iznenađujući, ali institucionalni nedostatak reakcije da se prilagode politike i kapitalnih investicija protiv ovog demografskog trenda jesu. Pad broja studenata je nesumnjivo u direktnoj korelaciji sa smanjenjem ljudskog kapitala kao radne snage koja je odlučujuća za ekonomski razvoj. To je glavna stvar, ali pored toga, uticaj na obrazovni sistem je direktno povezan sa brojem nastavnika tamo, ali pored broja nastavnika sa školskim prostorom, sa brojem univerziteta“, kazao je Ćehaja.

Dodao je da to ima značajne implikacije na celo Kosovo, ali bi moglo imati mnogo bolji oblik, ako bi i institucionalni odgovor bio bolji.

Rekao je da su potrebne politike koje promovišu natalitet i prilagođavaju obrazovne investicije trendu smanjenja broja studenata.

„Pre svega, očigledno su nam potrebne makro politike koje promovišu natalitet, koje povećavaju demografski trend broja studenata. Ovo je neophodno. Ali pored ovoga, na nivou obrazovnih politika, nužno je da prilagodimo kapitalne investicije, kao i investicije u ljudske resurse trendu smanjenja broja učenika. I ovde bih želeo da vas podsetim da nema smisla da opštine raspisuju konkurse za nastavnike, kada je broj učenika nesrazmeran broju nastavnika. Dakle, ovo je prvi primer uticaja ovog trenda smanjenja broja učenika“, kazao je.

Dodao je i da nema smisla otvarati nove škole i ulagati u izgradnju novih zgrada kada i dalje postoji manji broj učenika.

„To je prilagodljivost i neophodnost da se obrazovne politike prilagode demografskim trendovima u broju učenika, pošto je čak i ovaj trenutni broj učenika u ovom smanjenju projektovan pre nekoliko decenija od strane Agencije za statistiku, tako da niko ne može reći da je to iznenađenje, jer je to statistički dokazano već dugo vremena“, rekao je Ćehaja.

Naglasio je i da će smanjenje broja učenika direktno uticati i na ekonomski razvoj Kosova.

„Takav pad broja radne snage, ali ne samo u vidu stope nataliteta, već i povećanje prosečne starosti radne snage, to nesumnjivo ima taj direktan uticaj na ekonomiju. Dakle, to prevazilazi mali broj učenika koji su u školama, uticaj je prilično značajan na ekonomiju i ekonomski razvoj zemlje“, rekao je.

Prema statistici koju su objavili Kosovska agencija za statistiku i Ministarstvo prosvete, u školskoj 2025/2026. godini došlo je do smanjenja broja učenika u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, dok je zabeležen blagi porast broja dece u vrtićima i predškolskim ustanovama.