U Gračanici obeležena godišnjica Nato bombardovanja: Kosovski presedan do danas nije zaustavljen

Parastosom i polaganjem venaca ispred Krsta podignutom u čast stradalim Srbima u dvorištu Doma kulture u Gračanici obeležena je 26. godina od početka Nato bombardovanja SR Jugoslavije.

Parastos su služili svešetnici Eparhije-raško prizrenske, kome su prisustvovali meštani opštine Gračanica, kao i pomoćnici direktora Kancelarije za KiM Miloš Terzić i Malinka Mitrović, gradonačelnica Ljiljana Šubarić, predsednik PO Priština Novak Živić i načelnik Kosovskog upravnog okruga Srđan Popović.

Oni su nakon parastosa položili vence, nako čega je odjeknuo i zvuk sirene za vazdušnu opasnost, u znak sećanja na dane i noći bombardovanja.

Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Miloš Terzić poručio je da se najveće nasilje nad Srbima desilo 10. juna 1999. godine u prisustvu međunarodnih snaga.

„Mi smo herojskim otporom srpskog naroda, srpske vojske, legendarnog Prištinskog korpusa, Treće armije, izborili Rezoluciju 12 44 u kojoj jasno piše da mora da se poštuje teritorijalni integritet i suverenitet srpske države na prostoru KiM. Danas je dan kada moramo da se sećamo svih onih koji su položili svoje živote, nevinih civila, naših nevino stradalih vojnika, položili živote na oltar svoje otadžbine i to ne smemo da zaboravimo“, poručio je Terzić.

Napominje da su Srbi imali puno iskušenja i posle 1999. godine, ali da država Srbija nije odsutala od borbe za Kosovo.

„Proživeli ste i Martovski pogrom, i 2008. godinu, ali nikada kao država nismo odustali od borbe za KiM, jer je KiM neotuđiv i neodvojiv deo Republike Srbije. Srpska država je danas mnogo snažnija nego što je bila 1999, 2004. i 2008. Shodno tome, srpska država neće dozvoliti nove pogrome, etnička čišćenja i sve što bi neprijatelji želeli da ponove“, kazao je Terzić.

Terzić je poručio da je bitno da Srbi budu jedinstveni i složni, kako bi očuvali nacionalne vrednosti i interese.

„Na nama je velika odgovornost, da učimo iz naše istorije, da nam se ne ponavljalju istorijske greške. Da nam se na ponovi 27. mart 1941. ili 5. oktobar 2000. godine, jer posle takvih događaja, i nekih obojenih revolucija, Srbi nisu ništa dobro doživeli ni videli. Važno je da budemo složni, jedinstveni, jer je to jedina garancija da ćemo sačuvati srpske nacionalne vrednosti, odbraniti srpske nacionalne interese, posebno po pitanju KiM, ali i Republike Srpske“, zaključio je Terzić.

Pesnik i književnik Živojin Rakočević je kazao da, kada je prva bomba pala, znalo se da u našim životima nikada više ništa neće biti isto.

„Kad je prva bomba pala na nas, mi smo znali da u našim životima i u životima naših porodica nikada više ništa neće biti isto, ali je malo ko od nas znao da ni u svetu više ništa neće biti isto i da će ovo Kosovo i kosovski presedan početi da se širi kao infekcija po svetu. On se i danas širi i do dan danas nije zaustavljen“, kazao je Rakočević.

Rakočević poručuje da u ovakvim trenucima moramo da znamo da bombardovanje ima svoja lica.

„Naše bombardovanje ima lice Dragane Dimić koja je imala četiri godine i ona je iz sela Staro Gracko, da ima lice Julije Brufar koja je imala devet godina, da ima lice Olivere Maksimović koja je imala 13 godina i koje su i u jednom i u drugom slučaju roditelji sklanjali na sigurnija mesta. Kad je bomba pala, mi smo naučili još jednu stvar - sigurnih mesta nije bilo. Za Srbe na Kosovu i Metohiji, nema ih ni do dana današnjeg“, zaključio je Rakočević.