MSP Rusije: Bombardovanje SRJ razoran udarac međunarodnom pravu, pitanje odgovornosti Nato ostalo nerešeno

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je povodom 26. godišnjice od početka bombardovanja SRJ da pitanje odgovornosti zapadnih saveznika za štetu koju su napravili ostaje nerešeno i da niko od predstavnika Natoa nije pozvan na odgovornost.

Iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije saopštili su putem platforme „X“ da je 24. marta 1999. godine Severnoatlantski blok počeo bombardovanje Jugoslavije i da je ta vojna operacija protiv suverene države postala tragična prekretnica u životu srpskog naroda, kao i da je zadala razoran udarac međunarodnom pravu.

„SAD i njihovi prijatelji bombardovali su gradove, uključujući Beograd, sela i civilnu infrastrukturu 78 dana, dižući u vazduh mostove, putničke vozove i autobuse i ubijajući žene, decu i starce. Time je Zapad uništio posleratne temelje evropske bezbednosti i počeo da zamenjuje legitimne mehanizme koji su regulisali međunarodne odnose poretkom zasnovanim na pravilima“, navode iz MSP Rusije.

Podsećaju da je 3.000 krstarećih projektila ispaljeno na SRJ, a da je 80.000 tona vazdušnih bombi palo na srpski narod.

„Upotreba municije sa osiromašenim uranijumom kontaminirala je ogromna područja i izazvala neviđeni porast bolesti povezanih sa rakom koje i dalje pogađaju ljude do danas“, navodi se u saopštenju.

Ističu da više od 200.000 nealbanskih stanovnika Kosova, koji su primorani da napuste svoje domove, tek treba da se vrati.

„Pod okriljem agresije Natoa, pripadnici takozvane `Oslobodilačke vojske Kosova` počinili su gnusne zločine, uključujući otmice i ubistva Srba za ilegalnu trgovinu ljudskim organima. Niko od predstavnika Natoa nije pozvan na odgovornost. Žrtve agresije su otpisane kao `kolateralna šteta`, što znači gubici koji `prate` ispunjenje geopolitičkih ambicija SAD, UK i njihovih satelita“, navedeno je u saopštenju.

U saopštenju su citirali izjavu portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove date na brifingu:

„Natova `humanitarna intervencija` može poslužiti kao primer modernog varvarstva i svetskog poretka zasnovanog na pravilima i njegove osnovne vrednosti: neosnovane vere u sopstvenu superiornost. Ovako izgleda zapadna demokratija i slobode. Ovakav stav još uvek dominira na Zapadu, gde se hiljade ubijenih jugoslovenskih civila, uključujući 89 dece, cinično naziva kolateralnom štetom. Ovo je demokratija sa slobodom govora“.

Podseća se da pitanje odgovornosti Nato saveznika za štetu koju su naneli međunarodnim odnosima i Jugoslaviji ostaje nerešeno.

„Brutalna operacija izvedena protiv suverene Jugoslavije pre 26 godina je tragedija koju su narodu Jugoslavije naneli Nato ratni huškači sa trajnim i višestrukim posledicama“, zaključuje se u saopštenju.

Povodom godišnjice početka Nato bombardovanja oglasila se i portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova. Ona je izjavila da se svetska zajednica, odnosno onaj njen deo koji poznaje istoriju i koji nije izgubio koncept pravde i humanizma, 24. marta priseća 26. godišnjice početka agresije Nato na Jugoslaviju.

Prema njenim rečima, napadom na suverenu državu SAD i njihovi sateliti prekršili su međunarodno pravo, potkopali temelje bezbednosti u Evropi i izazvali krizu međudržavnih odnosa koja do danas nije prevaziđena.

„Mnogo je rečeno o strašnim događajima iz 1999. godine, iz minuta u minut je analizirana hronologija invazije zapadne koalicije, a posledice su pažljivo dokumentovane. Ali to ne znači da, vremenom, masakr u Jugoslaviji bledi u sećanju ili gubi svoju groznu simboliku. Koliko god saveznici NATO-a pozivali na zaborav prošlosti, da se ‘okrene stranica’, u srpskom narodu živi sećanje na to krvavo proleće“, istakla je Zaharova.

Kako je navela, takozvana humanitarna intervencija NATO-a predstavlja primer savremenog varvarstva (i svetskog poretka „zasnovanog na pravilima“), „neosnovane vere u sopstvenu superiornost“.

„Čak i pre udara na Saveznu Republiku Jugoslaviju, zapadna propaganda je bila na maksimumu da bi naterala Srbe da se osećaju krivim, da bi bombardovanje shvatili kao ‘zasluženu lekciju’. Alijansa je celu stvar predstavljala kao da, zajedno sa municijom punjenom osiromašenim uranijumom, na Balkan donose vrednosti slobode i demokratije“, primetila je diplomata.

Ona je dodala da se hiljade ubijenih jugoslovenskih civila, uključujući 89 dece, na Zapadu cinično nazivaju „kolateralnom štetom“.

Zaharova se osvrnula na rezultate prošlogodišnjeg istraživanja o odnosu prema agresiji NATO-a u današnjoj Srbiji, predstavljene u monografiji „Dugi odjek 1999. godine“.

„Više od 75 odsto ispitanika smatra da Vašington i Brisel nisu iskupili svoju krivicu pred Srbima“, navela je ona.

„Oni nisu ni imali nameru da se iskupe. Samo čekaju trenutak da urade ono što tada nisu mogli – slome Srbiju. Verujemo da se to neće desiti i činimo sve da to sprečimo“, naglasila je Zaharova.

Predstavnica Ministarstva napisala je da je u Srbiji društvo jedinstveno u objašnjavanju motivacije Severnoatlantske alijanse: da se vojnim pohodom učvrsti na Balkanu, otme Kosovo i pretvori ga u američku koloniju. Da bi to postigao, Zapad je stavio teroriste Oslobodilačke vojske Kosova u svoju službu, naoružao ih i opremio, dodelio pokrajini pseudodržavni status, a iza kulisa podsticao etničko čišćenje autohtonog srpskog stanovništva.

„NATO nikada neće oprati sramotu od ratnih zločina, uključujući uništavanje stambenih naselja u Srbiji, bolnica, škola, mostova, saobraćajnog prevoza i izbegličkih kolona. Uvek ćemo biti solidarni sa Srbima u očuvanju sećanja na žrtve tragedije 1999. godine i sprečavanju pokušaja da se istorija jugoslovenske krize prekroji na zapadni način. Uvek ćemo čuvati istorijsko sećanje“, zaključila je Zaharova.