Peta po redu „Vinska vizija Otvorenog Balkana“, koja je otvorena danas na Beogradskom sajmu i trajaće do 12. oktobra, privukla je brojne domaće, ali i strane turiste. Svi kažu - žele da probaju nešto novo, ali i upoznaju zanimljive kulture. Kao i prethodnih godina, na Sajmu su se predstavile porodične vinarije sa Kosova sa svojom bogatom ponudom vina, a posebno se izdvojila Velika Hoča i Orahovac.

Na ulazu svi posetioci dobijaju vinsku čašu, nakon čega počinje uživanje za sva čula. Dugi hodnici, muzika i brojni posetioci čine atmosferu sajma, dok se na štandovima predstavljaju autentični ukusi i mirisi vina iz više od 40 zemalja sveta. Među vinarijama iz Italije, Južnoafričke Republike, Gruzije i drugih zemalja regiona našlo se i deset vinarija sa Kosova i Metohije.

Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Veselin Kočanović rekao je za Kosovo onlajn da mu je velika čast što prisustvuje petom Međunarodnom sajmu „Vinska vizija“.

„Svaki put kada se približi ova manifestacija, kod nas se javi poseban osećaj povezanosti sa našim vinarima sa Kosova i Metohije. Ovde učestvuje više od 650 vinarija iz preko 40 zemalja. Drago mi je što će se među 12.000 i 13.000 brendova rame uz rame naći i naše vinarije sa prostora Kosova i Metohije“, kazao je Kočanović.

Od kosovskih junaka do manastira

On je dodao da „vinari sa Kosova i Metohije dolaze iz kraja koji je istorijski poznat po vinogradarstvu“.

„Možemo slobodno reći da je još u 14. veku car Dušan Silni izgradio vinski vod od Orahovca do Prizrena, dug 25 kilometara, kako bi vino iz Orahovca stizalo do njegovih odaja. Kancelarija za Kosovo i Metohiju pomaže naše vinare. Pomažući njima, pomažemo svakom čoveku i svakoj porodici sa Kosova i Metohije. Svaka kap koju donesu na ovaj sajam predstavlja njihovu istoriju, kulturu, običaje, njihove vredne ruke, domove i ognjišta. Svaka flaša vina nosi poruku. Dok pijemo vina sa prostora Kosova i Metohije, kroz misli nam prolaze slike naših pradedova, kosovskih junaka, crkava i manastira, naših Dečana, Ljeviške i Gračanice“, kazao je Kočanović.

Pozvao je posetioce da dođu i upoznaju vinare sa Kosova.

„Neka ova vina budu most povezivanja i prijateljstva sa našim vinarima, a mi ćemo im pružiti podršku“, rekao je on.

Milan Petrović iz Vinice Petrović, iz Velike Hoče, govorio je za Kosovo onlajn o autentičnosti vina iz ovog čuvenog kraja.

„Vinica Petrović peti put učestvuje na ovoj prelepoj manifestaciji i imamo priliku da predstavimo naša crvena i bela vina, ali i lozovu rakiju. Crvena vina pravimo od sorti vranca i prokupca, a bela od grašca i smederevke. Na ovom sajmu prvi put predstavljamo kosovskometohijsku lozovaču, pod redizajniranim brendom istog imena“, kazao je Petrović.

Naveo je da je Velika Hoča drevno metohijsko selo u kojem se vinarstvom bave još od doba Nemanjića.

„Najstarija dokumenta iz 1198. godine to potvrđuju. Velika Hoča je spoj tradicije i iskustva. Hočanska vina specifična su po ukusima i mirisima. Veliki broj sunčanih dana utiče na njihov karakter, pa se razlikuju od vina iz drugih krajeva Srbije. Metohijska kotlina ima specifičnu klimu jer do nje dolazi mediteranski vazduh dolinom Belog Drima, a nadmorska visina od oko 400 metara pogoduje vinogradarstvu. I naši Nemanjići, kraljevi i carevi imali su ovde vinograde. Meštani Velike Hoče nastavljaju tradiciju vinarstva. Na ovom sajmu učestvuje osam ili devet vinarija iz Velike Hoče, što je veliki uspeh za jedno malo selo u Metohiji“, kazao je Petrović.

Čuveno dečansko vino

Vinarije povezane sa manastirima Eparhije raško-prizrenske prvi put učestvuju na sajmu „Vinska vizija“. Sekretar Eparhije i gračanički paroh Jovan Radić rekao je za Kosovo onlajn da su na sajmu predstavljeni vino iz Visokih Dečana, gračaničko vino, sopoćanska rakija, kao i vino i rakija iz Đurđevih stupova i Dubokog Potoka.

„Dečansko vino poznato je širom sveta. Još je Stefan Nemanja zasadio dva vinograda u Velikoj Hoči, kao metohu manastira Visoki Dečani. Dečansko vino je čuveno i koristi se na svetim liturgijama. Sada imamo i gračaničko i liturgijsko vino, kao i stupovsko vino. Želimo da na najbolji način predstavimo rad naših monaha i sveštenika iz Eparhije raško-prizrenske na ovom sajmu vina“, rekao je Radić.

Dodao je da vino proizvode monasi uz pomoć meštana.

„Dečanski vinograd nalazi se u Velikoj Hoči. O njemu brinu monasi iz manastira Visoki Dečani, uz pomoć meštana koji učestvuju u radu dečanske vinice. Isto je i u Gračanici i drugim manastirima. Ekonomska delatnost i rad tih manastira na visokom su nivou i od toga se izdržavaju“, objasnio je Radić.

Sajam privukao i turiste

Sajam je okupio brojne posetioce iz Srbije i inostranstva. Mnogi su došli da razgledaju ponudu i probaju autentične proizvode iz različitih zemalja.

Miloš Marković iz Novog Sada rekao je da je prvenstveno došao zbog vina.

„Ovo je mešoviti sajam, ima vina, rakije, a vidim i hrane. Prvenstveno sam došao zbog vina. Uglavnom su ovde naši domaći proizvođači, ali vidim da ima i stranih. Probaću sve što mi se svidi“, rekao je Marković.

Adela iz Češke izjavila je za Kosovo onlajn da je na sajam došla kako bi probala proizvode koje ne može lako da pronađe u svojoj zemlji.

„Želimo da probamo zaista dobru hranu i nešto novo sa drugih kontinenata. Dopala nam se jedna vinarija iz Južnoafričke Republike“, kazala je Adela.

Na sajmu smo sreli i par iz Rusije, Sajmona i Tatjanu, koji su rekli da žele da upoznaju nove ukuse i zanimljive ljude.

„Želim da probam nove ukuse, ali i da upoznam zanimljive ljude. Zanimaju me autohtona vina i vinarije“, kazao je Sajmon.

Tatjana je rekla da je na sajmu želela da proba i crveno vino, iako trenutno više voli bela vina.

„Zanimljivo je probati hranu i vino i upoznati nove brendove. U ovom periodu života više mi se sviđa belo vino, ali trenutno u ruci držim crveno“, kazala je Tatjana.

Saradnja Albanije, Severne Makedonije i Srbije

Posebnost ovogodišnjeg sajma „Vinska vizija“ jeste saradnja Albanije, Severne Makedonije i Srbije, koje su svoje turističke potencijale predstavile na zajedničkom štandu u okviru Turističke organizacije Srbije. Pod sloganom „Jedno mesto – ceo svet“, tri zemlje udružile su snage. Šarene narodne nošnje, klupka vunice, predmeti domaće radinosti i vajarska dela privlačili su pažnju posetilaca.

Direktor Muzeja Makedonije Aleksandar Ristevski izjavio je za Kosovo onlajn da je saradnja tri zemlje počela pre četiri godine, a da se muzej na čijem je čelu prvi put predstavlja na štandu makedonskog Ministarstva kulture i turizma.

„Cilj ovog sajma jeste da predstavi vino i hranu, ali važno je znati da naše tri zemlje povezuje mnogo toga. Cilj našeg muzeja je da zainteresujemo srpsku javnost i podsetimo je da Makedonija ne treba da bude samo tranzitna ruta. Bilo bi lepo da se ljudi zaustave u Skoplju i duž celog Koridora 10, gde ima mnogo malih vinarija i zanimljivih kompleksa, ali i kulturnih institucija, poput Muzeja Makedonije u Skoplju“, rekao je Ristevski.

Dodao je da brojni strani turisti posećuju Severnu Makedoniju i uživaju u njenoj gastronomiji, koju je ocenio kao jednu od najboljih na Balkanu.

„Muzej Makedonije koji predstavljam najstariji je muzej te vrste u zemlji i ima dugu tradiciju. Za dve i po godine obeležiće 80 godina postojanja. To je centralna ustanova u oblastima etnologije, istorije i istorije umetnosti, a poseduje i konzervatorsku laboratoriju. Cilj nam je da privučemo turiste i podstaknemo ih da ostanu dan duže u Severnoj Makedoniji, kao i da se svi na Balkanu zbližimo. Bliskost nam svima nedostaje, što je možda posledica svega što se događalo devedesetih godina“, zaključio je Ristevski.