Visoki Dečani ponovo otvoreni za posetioce, u poseti već bili Španci

Posle gotovo godinu dana dveri manastira Visoki Dečani ponovo su otvorene, a vernici su već počeli da najavljuju dolazak u ovu srpsku srednjovekovnu svetinju. Otac Petar kaže da je za sad predviđeno da u manastir istovremeno može ući petoro posetilaca uz pridržavanje propisanih epidemioloških mera, prenose Večernje Novosti.

Otac Petar zadužen za prijem posetilaca, ali i druga brojna poslušanja u svetinji, kaže da je Visoke Dečane, od kada su dozvoljene posete, već posetila grupa turista iz Španije, a da se se najavile grupe poklonika iz Beograda, Niša i Vojvodine. U svetinju često dolaze i Albanci.

„Tačno je da u svetinju dolaze i Albanci. Često i porodično“, kaže otac Petar.

Vojnici Kfora na punktu posetiocima traže dokumenta. Posle provere otključavaju kapiju na ogradi postavljenoj odmah pokraj punkta, koja je sagrađena pre nekoliko godina kao dodatna zaštita svetinji.

 „Vojnici su stacionirani u konaku od 2016. godine, od kada su islamisti uhapšeni ispred manastirske kapije. Tada su postavili i dodatno video-obezbeđenje oko manastira. Vojnici se smenjuju, sada su Moldavci, pre nedelju dana su bili Slovenci, pre njih Makedonci, Austrijanci, najavili su se i Hrvati. Ali, svi su oni pod italijanskom komandom. Oni im pomažu oko straže, a italijanski komandni kadar zadužen je za bezbednost svetinje“, pojašnjava otac Petar ulogu vojnika Kfora koji čuvaju svetinju otvorenu pre nedelju dana za posetioce i vernike.

Manastir Visoki Dečani nedavno je objavio "Dnevnik dečanskog monaha 1903-1906", a uskoro će iz štampe izaći "Stradanje stare Srbije i Makedonije" na srpskom jeziku.

„Objavljujemo isključivo izvorna dokumenta koja se tiču Dečana. Tako je jedan tekst pronađen u Ruskoj nacionalnoj biblioteci. U planu je i album istorijskih fotografija Dečana, među njima i fotografije Turaka koji stražare pored manastira, potom italijanskih vojnika iz Drugog svetskog rata koji kao i danas čuvaju manastir“, najavljuje otac Petar.

Radosno dodaje da su u manastiru od Vaskrsa i dva nova iskušenika, iz Bijelog Polja i Osojana, a četvorica iz Pančeva i Šumadije su u svetinji već nekoliko godina.

„Oni koji su sa nama već više od tri godine, "zreli" su za monašenje. U početku se iskušenicima poveravaju jednostavniji poslovi, ali vremenom sve odgovorniji. A u svetinji ima mnogo posla. Manastirska ekonomija poseduje oko 200 životinja, krava, ovaca, koza, gusaka, pataka. Jedan od monaha, otac Kirilo, u manastirskom metohu u Velikoj Hoči stara se o pčelama, ali i o proizvodnji vina i rakije koju peku od svojih zasada jabuka, šljiva, krušaka. Prošle godine proizveli su 1.000 litara jabukovače, pet puta više loze, više od 30.000 litara vina. Sada imamo internet-prodavnicu koja je aktivna i odlično funckioniše“, kaže otac Petar.

U manastir Viskoi Dečani sada je dozvoljen ulazak po pet osoba. Najavili se poklonici iz Beograda, Vojvodine, Niša.

„Mnogo sam se uželeo Visokih Dečana. Nedostajalo mi je ovo sveto mesto, ali srećan sam što ponovo, posle više od godinu dana, mogu da uđem u ovu portu i crkvu. U ovoj svetinji čoveka, vernika prožima neki uzvišeni osećaj. Ne može se ostati ravnodušan, jer se ovde zaista oseća da Bog postoji. Čini mi se da je svaki kamen, svaki deo ovog prostora pod nebeskom zaštitom i zato ovaj manastir ne može niko da ugrozi. Jednostavno, to ne daju ni Sveti kralj Stefan Dečanski čije mošti čuva ovaj prostor, niti sam Bog“, iskren je jedan od vernika.

Svoja poslušanja bratstvo Visokih Dečana izvršava redovno, a dobronamernim gostima dveri zadužbine kralja Stefana Dečanskog uvek su otvorene.

„Manastir živi punim životom, monasi imaju svoja zaduženja, ali najvažniji je duhovni život svetinje i molitve Svetom kralju Stefanu Dečanskom“, kaže jedan od monaha.