Vize postaju prošlost, povećano interesovanje građana za putovanja u inostranstvo

Odluka o ukidanju viza za šengenski prostor za građane Kosova stupa na snagu 1. januara, a da je interesovanje za putovanja već sada veće potvrdili su za Kosovo onlajn iz aviokompanije Reizebiro iz Prištine.

Eronita Karavidaj iz te aviokompanije istakla je da su građani dugo čekali viznu liberalizaciju. Prema njenim rečima, veća su interesovanja građana za putovanja u Nemačku, Austriju i Švajcarsku, a građani u njihovu agenciju dolaze sa različitim pitanjima o viznoj liberalizaciji.

"Građani Kosova su dugo čekali ovu priliku. Naravno, interesovanje se pojačalo. Najčešće se odlučuju da putuju u dijasporu. To su Nemačka, Švajcarska, Austrija. Dosta poziva dnevno dobijamo, građani najčešće pitaju da li će sigurno nastupiti vizna liberalizacija, da li je to gotova stvar. Ima mnogo ljudi koji žele da putuju van Kosova", rekla je Karavidaj.

Aviokompanija Rejzebiro na Kosovu posluje 35 godina, poseduje dva aviona koja svakodnevno lete ka mnogim destinacijama u Evropi.

"Kao aviokompanija radimo već 35 godina, jako smo ozbijna agencija, to se ovde na Kosovu zna, jedna smo od tri najbolje agencije. Posedujemo dva aviona, koja nisu u vlasništvu samo naše avio kompanije, nego i naših partnera", kaže Karavidaj.

Kosovska vlada je sms porukama u proteklom periodu obaveštavala građane uz koju dokumentaciju, od 1. januara, mogu putovati po Šengen zoni, pa se tako navodi da je za kratkoročna putovanja potreban validan pasoš, obezbeđen smeštaj, povratna karta i dokaz da na računu ima dovoljno finansijskih sredstava, odnosno 30 do 50 evra po danu ukoliko se putuje kod porodice, ili 50 do 100 evra po danu ako je u pitanju hotelski smeštaj.

Građani Kosova u zemljama Šengen zone ne mogu ostati duže od 90 dana, a ukoliko se to pravilo prekrši mogu uslediti novčane kazne u iznosu od pet hiljada evra, ili oduzimanje pasoša na pet godina.

Građani u tom periodu neće moći da rade u inostranstvu, jer je za posao potrebna radna viza, a neće moći ni da studiraju na stranim univerzitetima, jer je studiranje duže od tri meseca.

Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini očekuje ipak da će nakon 1. januara u potrazi za poslom Kosovo napustiti 150.000 ljudi.

Kako kaže za Kosovo onlajn, od tog broja na Kosovo će se vratiti svega 30 odsto, dok će ostali pronaći put za ostanak u inostranstvu.

„Trend odlaska stanovnika sa Kosova biće isti kao trend stanovnika ostalih država na Balkanu. Očekujemo da od 1. januara, do kraja 2024. godine sa Kosova otputuje više od 150.000 građana, od kojih će većina ići u potrazi za poslom, a ići će i zbog turizma. Od tog broja, onih koji nameravaju da se vrate, prema našim istraživanjima, je oko 30 odsto. Svi ostali naći će put. U Nemačkoj je od decembra na snazi liberalizacija radne snage za građane sa Balkana, tako da će mnogi ljudi sa Balkana naći posao uz skraćene procedure, kao i građani Kosova“, istakao je Šahini.

Šahini je naveo da je činjenica da za građane Kosova važi da moraju da ispune određene uslove, ali dodaje da to nije nešto što ne može da priloži svaki građanin.

„Od Kosova se traži malo više, ali ja mislim da to nije procedura koju ne može svako da ispuni. Bitno je da je Kosovo, kao poslednja država na Balkanu dobilo pravo kao sve ostale države, ali to ne treba da se smatra kao azil, već kao mogućnost za kretanje ljudi u Evropskoj uniji zbog turizma, školovanja i sa drugim ciljem, a nikako da se traži nešto što nije dozvoljeno“, rekao je Šahini.

Poznavaoci prilika upozoravali su u proteklom periodu da će vizna liberalizacija, osim pozitivnih stvari, dovesti i do niza negativnih posledica zbog vrlo verovatnog velikog odlaska mladih, lekara, ostalog zdravstvenog osoblja i zanatlija.