Zaracin na stratištu Narodne biblioteke: Moramo osigurati da se slični zločini nikad ne ponove

Specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Zaracin poručio je na obeležavanju Dana sećanja na razaranje Narodne bliblioteke Srbije 6. aprila 1941. da je međusobno razumevanje neophodno kako bi se osiguralo da se slični zločini nikada ne ponove.

"Ne možemo ponovo napisati istoriju. Međutim, moramo priznati mračna poglavlja naše istorije i samo ako se iskreno suočimo sa prošlošću, možemo graditi budućnost zasnovanu na pravdi, pomirenju i međusobnom razumevanju. To je neophodno kako bi se osiguralo da se slični zločini nikada ne ponove", naglašava Manuel Zaracin, izaslanik Republike Nemačke za Zapadni Balkan, a prenosi RTS.

Na Kosančićevom vencu bio je i upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo koji je poručio da je bombardovanje biblioteke bio zločin protiv sećanja.

"U knjigama su bili pohranjeni sećanje i mašta. Ovde se desio zločin protiv sećanja i zločin protiv mašte, ali zločin protiv mašte ne sme biti zločin protiv nade. Ne možemo vratiti knjige ali se ne možemo ni odreći sećanja", rekao je Pištal. 

Razaranje nacionalne biblioteke bio je udar na kulturu i kolektivno pamćenje srpskog naroda. Čuvala je i građu iz čitave Evrope kojom je obuhvaćeno gotovo hiljadu godina.

Na ostacima spaljenog zdanja položeni su venci i knjige. U nemačkom bombardovanju uništeno je pola miliona knjiga, gotovo 1.500 ćirilskih rukopisa i povelja od 12. do 17. veka, kompletna kartografska i grafička zbirka. U plamenu su nestale lične biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića i Janka Šafarika.

Već nekoliko godina govori se o podizanju Memorijalnog centra na mestu spaljenog zdanja na Kosančićevom vencu. Dok se to ne uradi o zločinu nad knjigom ostaju da svedoče spaljeni ostaci knjiga izloženi u Narodnoj biblioteke na Vračaru.