Balkanski „Mini-Šengen” podelio ekonomske stručnjake u Prištini

Neki stručnjaci za ekonomska pitanja ističu da inicijativa balkansog „Mini-Šengena” predstavlja političku improvizaciju, sve dok se Kosovo ne tretira podjednako, jer ga Srbija i BiH ne priznaju, dok drugi smatraju da Kosovu ne bi trebalo da nedostaju inicijative za jačanje ekonomske saradnje u regionu.

Učešće ili bojkot regionalnih inicijativa, kao što je slučaj sa balkanskim „Mini-Šengenom”, pitanje je koje ekonomske stručnjake u Prištini podelio na dve strane, za i protiv.

Profesor sa Rinvest koledža Muhamet Mustafa, u izjavi za Radio Slobodna Evropa, istakao je da čitava inicijativa nema suštinski sadržaj i da je praćena političkom improvizacijom.

Prema njegovim rečima, ta inicijativa nije nešto novo, jer se zna da je Kosovo potpisalo regionalne sporazume, međutim oni se ne sprovode.

Poručio je da, sve dok „Mini-Šengen” nema korektnog političkog odnosa i poštovanja partnerstva, ne vidi nikakav bitan sadržaj.

Takođe, smatra da svaka regionalna inicijativa bilo kog karaktera, treba da obuhvati sve zemlje u regionu zajedno.

"Ako se inicijativa pokrene, pokretači treba da budu sve zemlje regiona. A ne da inicijativu pokreću tri zemlje, a zatim da se ostale uključe. U tom pogledu, mislim da je ta inicijativa veoma improvizaciona. Rečeno je da čekanje treba smanjiti na carini, ali čekanje može biti smanjeno drugim merama. Ali postoje mnogo veći problemi između balkanskih zemalja od čekanja na carini”, podvukao je Mustafa.

Ekonomski stručnjak Safet Grdžaliu drugačijeg je stava o inicijativi balkanskog "Mini-Šengena” i stiče da Kosovo ne bi trebalo da se odriče inicijativa za regionalnu saradnju, koje su usmerene na produbljivanje partnerstava na Zapadnom Balkanu.

Prema njegovim rečima, Kosovo bi trebalo da bude prisutno na tim forumima da bi se bavilo političkim i ekonomskim problemima, posebno sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom, a ne da odbacuje različite regionalne inicijative.

"Od takve politike profitiraju oni kojima ideu prilog odsustvo Kosova i nemogućnost raspravljanja o tim problemima. S tim u vezi, Kosovo bi trebalo da bude deo ovih inicijativa. Ona mora biti prisutna kako bi se zaštitili interesi, jer sastanci u balkanskim zemljama i izjave u Prištini ne počastvuju Kosovo”, naglasio je Grdžaliu.

 Prema njegovim rečima, Kosovo u 21. veku nema taj komoditet da bude najizolovanija zemlja.

"Mnogo je povoljnije da se raspravlja i razgovara, sa ključnim krugovima, dakle tamo gde se vodi debata nego da budemo izolovani. Stoga verujem da bi u tom pogledu trebalo uspostaviti dijalog, najprije interno, a potom i u regionu“, poručio je Grdžaliu.