Centralna banka predviđa usporavanje ekonomskog rasta i ubrzanje inflacije

Centralna banka Kosova (CBK), u godišnjem izveštaju, upozorila je na usporavanje ekonomskog rasta Kosova ove godine i na povećanje inflacije, prognozirajući ekonomski rast od 3,5 odsto i prosečnu inflaciju od 6,7 odsto, prenosi Koha.

U izveštaju CBK za 2025. godinu navodi se da je kosovska ekonomija nastavila da raste u toj godini, ali sporijim tempom u poređenju sa prethodnim periodom.

„Prema kvartalnim procenama Kosovske agencije za statistiku, realni BDP (bruto domaći proizvod) je porastao za 3,6 odsto tokom 2025. godine. Iako je rast bio pozitivan, on odražava umerenost ekonomske aktivnosti, na koju su uticali dešavanja u spoljnom sektoru, naime negativni doprinos uvoza robe i usluga. S druge strane, potrošnja, investicije i izvoz usluga nastavili su da podržavaju ekonomski rast“, navodi se u izveštaju, koji je guverner Ahmet Ismailji podneo predsednici parlamenta Aljbuljeni Hadžiju, koja je i vršilac dužnosti predsednice.

Napominje se da je potrošnja, kao glavna komponenta domaće tražnje, doprinela rastu realnog BDP-a sa 3,9 procentnih poena, u poređenju sa 4,8 procentnih poena u 2024. godini. Na osnovu izveštaja utvrđeno je da je rast potrošnje podržan povećanjem glavnih izvora finansiranja, kao i usporavanjem rasta cena.

„Investicije su doprinele rastu realnog BDP-a sa 2,9 procentnih poena, u poređenju sa 2,1 procentnim poenom u 2024. godini, uglavnom kao rezultat povećanih javnih investicija“, navodi se u izveštaju.

Što se tiče spoljnog sektora, CBK je naglasila da je neto izvoz negativno uticao na ekonomski rast za 3,1 procentni poen.

„Izvoz robe i usluga pozitivno je doprineo sa 3,2 procentna poena, dok je uvoz imao negativan uticaj od 6,4 procentna poena. Povećanje trgovinskog deficita rezultat je rasta uvoza robe i usluga za 8,8 odsto“, navodi se u izveštaju.

„Uvoz robe zabeležio je realni rast od 10,4 odsto, dok je uvoz usluga zabeležio sporiji rast od 3,0 odsto, u poređenju sa 15,9 odsto u 2024. godini. S druge strane, povećanje poseta dijaspore Kosovu rezultiralo je realnim rastom izvoza usluga od 11,5 odsto, dok je izvoz robe zabeležio realni pad od 5,5 odsto“, navodi se u izveštaju.

Manji ekonomski rast

Za ovu godinu Centralna banka Kosova predvidela je niži rast nego 2025. godine.

„Za 2026. godinu projekcije Centralne banke Kosova ukazuju na rast ekonomske aktivnosti od 3,5 odsto. Očekuje se da će rast biti podržan domaćom tražnjom, odnosno potrošnjom i izvozom, dok izazovi u međunarodnoj trgovini i globalne neizvesnosti mogu negativno uticati na tempo ekonomskog rasta. Faktori koji će uticati na ovaj rast su prihodi od dijaspore i stabilizacija cena na međunarodnim tržištima, što može uticati na povećanje poverenja potrošača i investitora“.

Očekuje se da će domaća tražnja doprineti rastu BDP-a sa 3,0 procentna poena.

„Očekuje se da će privatna potrošnja doprineti sa 3,3 procentna poena, uz povećanje doznaka, naknada zaposlenih i ličnih kredita“, navodi se u izveštaju. Očekuje se da će investicije negativno doprineti sa 1,0 procentnim poenom, dok će izvoz robe i usluga pozitivno doprineti sa 2,9 procentnih poena, posebno zbog povećane potrošnje dijaspore. Uvoz robe i usluga negativno će doprineti sa 1,5 procentnih poena, što će dovesti do pozitivnog doprinosa neto izvoza od 1,4 procentna poena ekonomskom rastu.

U izveštaju CBK se navodi da ekonomski izgledi ostaju izloženi rizicima i neizvesnostima, koje bi mogle negativno uticati na ekonomsku aktivnost. Geopolitičke tenzije mogle bi uticati na cene energije i lance snabdevanja, sa potencijalnim posledicama po trgovinu i investicije, dok usporavanje ekonomije u EU predstavlja dodatni rizik.

U zemljama Zapadnog Balkana procenjuje se da je ekonomski rast u 2025. godini u proseku iznosio oko 2,9 odsto, u poređenju sa 3,7 odsto u 2024. godini, prema proceni MMF-a.

„Na Kosovu, sporiji rast privatne potrošnje i pogoršanje neto izvoza uticali su na stopu rasta“, navodi se u dokumentu.

Povećanje cena

Pored usporavanja ekonomskog rasta, očekuje se i rast cena. Inflacija je tokom 2025. godine, prema ASK-u, u proseku iznosila 3,9 odsto, naspram 1,6 odsto u 2024. godini.

„Ubrzanje inflacije je uglavnom vođeno rastom cena hrane i bezalkoholnih pića, kao i cenama električne energije i komunalnih usluga. Cene ostale robe ostale su relativno stabilne“, navodi se u izveštaju.

Zavisnost kosovske ekonomije od uvoza hrane i energenata utiče na to da inflacija u velikoj meri zavisi od kretanja cena na međunarodnim tržištima.

Centralna banka Kosova upozorila je da bi inflacija u 2026. godini mogla dostići u proseku oko 6,7 odsto, pre nego što se postepeno smanji u 2027. godini.

Trgovinski deficit se produbljuje

Izveštaj pokazuje da je trgovinski deficit u robnoj razmeni povećan za 12,5 odsto, na 6,1 milijardu evra, dok je izvoz robe iznosio 942,1 milion evra.

Uvoz robe dostigao je 7,0 milijardi evra, što predstavlja rast od 10,6 odsto. Bilans usluga porastao je za 32,2 odsto, dok su i izvoz i uvoz usluga zabeležili značajan rast, posebno u oblasti putovanja i transporta.