Stručnjaci: Inflacija nastavlja da urušava standard građana

Ekonomski stručnjaci i predstavnici poslovne zajednice upozoravaju da inflacija i dalje ugrožava životni standard građana Kosova, dok efekti vladinog paketa „Inflacija 2.0“ ostaju gotovo neprimetni. Oni ocenjuju da su rast cena, pad kupovne moći i slabljenje investicione aktivnosti dodatno opteretili porodične budžete, zbog čega pozivaju na odlučnije fiskalne mere i konkretnu podršku privredi i građanima.

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna ocenio je da inflacija i dalje opterećuje porodične budžete i poslovanje kompanija na Kosovu te da je nivo inflacije dostigao oko sedam odsto, što direktno utiče na pad životnog standarda građana.

„Inflacija nagriza građane, sada je dostigla nivo od oko sedam odsto i najviša je ne samo u regionu, već i u Evropi. To snižava životni standard građana. Ako uporedimo potrošačku korpu sa prošlom godinom ili čak sa periodom od pre šest meseci, vidi se veliko povećanje cena i to pokazuje nivo inflacije“, rekao je Rafuna za Front onlajn.

Govoreći o vladinom paketu „Inflacija 2.0“, on ocenjuje da nisu uočeni konkretni rezultati koji bi pomogli građanima ili privredi da se izbore sa troškovima života i poslovanja.

„Što se tiče paketa 2.0, nije primećen nijedan efekat koji bi pomogao građanima ili privredi“, rekao je predsednik Privredne komore Kosova.

Prema njegovim rečima, Vlada bi trebalo da preduzme snažnije fiskalne i administrativne mere u borbi protiv inflacije. Predlaže smanjenje PDV-a na osnovne proizvode sa 18 na osam odsto, povećanje javnih investicija i stvaranje povoljnijeg ambijenta za strane investicije.

„Vlada treba da sprovede fiskalne politike. PDV na osnovne proizvode treba smanjiti sa 18 na osam odsto, zatim treba preduzeti administrativne mere, povećati javne investicije i stvoriti uslove za strane investicije. To je ono što je Kosovu potrebno – više novca u opticaju na tržištu, što bi pomoglo u smanjenju inflacije“, zaključio je Rafuna.

Sa druge strane, predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini ocenio je da inflacija ostaje jedan od najozbiljnijih problema sa kojima se suočava kosovska ekonomija.

„Inflacija na Kosovu ostaje najteža bolest kosovske ekonomije, rak sa metastazama u svim sektorima života, uključujući privatni i javni sektor, životni standard, siromaštvo, rast cena i dalje snižavanje standarda svake porodice“, rekao je Šahini.

Šahini kritikuje institucije zbog nedostatka konkretnih mera za borbu protiv inflacije, ocenjujući da je fokus stavljen više na statistiku nego na poboljšanje realnog ekonomskog stanja. Prema njegovim rečima, ekonomija beleži pad proizvodnje, investicija i izvoza, dok siromaštvo nastavlja da raste.

„Vlada ignoriše inflaciju predstavljajući samo statistike rasta i posmatrajući ekonomiju kroz brojke koje prikazuje onako kako želi. Realnost je da je ekonomski rast na Kosovu u padu, siromaštvo raste, proizvodnja opada, kao i izvoz i investicije, a sve je to posledica institucionalne nespremnosti da se preduzmu konkretni koraci“, naveo je Šahini.

Komentarišući meru „Inflacija 2.0“, ističe da su njeni efekti gotovo nevidljivi.

„Mera ‘Inflacija 2.0’ koju je donela vlada nevidljiva je u ekonomiji. Uprkos pokušajima, ona je daleko od stvarne borbe protiv inflacije, jer Kosovo gotovo nikada nije ozbiljno razmatralo mehanizme koji su potrebni za njeno suzbijanje. Zbog toga su investicije i proizvodnja niski, uvoz raste, a sa njim i uvoz inflacije. Zato je naša zemlja u teškoj ekonomskoj situaciji u poređenju sa drugim državama Zapadnog Balkana“, zaključio je Šahini.

Ekonomski analitičar Arton Muhadžeri ocenjuje da najveći problem građana Kosova nije statistika inflacije, već nemogućnost da pokriju mesečne troškove zbog kontinuiranog rasta cena.

„Danas najveći problem građana nije statistika inflacije, već činjenica da im plata i penzija ne traju do kraja meseca. Cene neprestano rastu, dok kupovna moć opada. Zato je sve više porodica prinuđeno da se odriče čak i osnovnih životnih potreba“, istakao je Muhadžeri.

On je komentarisao i paket „Inflacija 2.0“, za koji smatra da nije uspeo da suštinski reši problem.

„Paket ‘Inflacija 2.0’ bio je više mera za ublažavanje nezadovoljstva nego za rešavanje problema. Jednokratna pomoć ne smanjuje troškove života i ne puni potrošačku korpu. Građanima su potrebne ozbiljne politike, a ne kratkoročna rešenja koja se zaborave čim se potroše sredstva“, naveo je Muhadžeri.

Dodao je da Vlada mora da preduzme konkretne korake u borbi protiv inflacije, uključujući usklađivanje rasta plata i penzija sa stopom inflacije, mere za smanjenje cena osnovnih proizvoda i strožu kontrolu tržišnih zloupotreba.

„Vlada treba da prizna da se životni standard pogoršao. Rast plata i penzija mora da prati inflaciju, potrebno je preduzeti mere za smanjenje cena osnovnih proizvoda i pojačati kontrolu zloupotreba na tržištu. Građanima nisu potrebna opravdanja, već rezultati“, zaključio je Muhadžeri.