Grdžaljiju: Rast cena neminovan, posledice će tek pogoditi Kosovo

Ekonomista Safet Grdžaljiju upozorio je na moguće ekonomske posledice kao rezultat najnovijih dešavanja na Bliskom istoku, ističući da rast cena i poremećaji na globalnim tržištima mogu direktno uticati i na Kosovo.

Grdžaljiju je rekao da rat na Bliskom istoku donosi promene u mnogim dimenzijama.

„Više je nego tačno da nakon napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran i onoga što se dešava u Persijskom zalivu, svet više nije onakav kakav je bio ranije. Stvari se menjaju u mnogim dimenzijama, ne samo u geostrateškom i političkom, već i u ekonomskom i društvenom aspektu. Sama činjenica da se radi o zemljama koje su najveći proizvođači i izvoznici naftnih derivata, države Persijskog zaliva, pokazuje njihov strateški značaj. Takođe, najveći kupci te nafte su najrazvijenije ekonomije sveta, poput Kine, Indije, Pakistana i drugih država, koje zavise od nje, što jasno ukazuje na poremećaje globalnog tržišta u snabdevanju naftnim derivatima. Svet ne poznaje distance. Ono što se danas dešava u Americi ili Kini brzo se prenosi i na druge zemlje, pa tako ni Kosovo ne može ostati pošteđeno“, rekao je on.

Dodao je da je politički zastoj jedan od najnegativnijih faktora za Kosovo u 2026. godini.

„Ono što dodatno otežava situaciju jeste činjenica da Kosovo ulazi iz krize u krizu i da se trenutno nalazi u političkom zastoju. Nedostatak političke stabilnosti, koji traje još od 2025. godine i nastavlja se u 2026, najgore je što je moglo da se dogodi u ovom periodu globalnih turbulencija. Umesto da imamo aktivniji pristup i pronađemo načine za ublažavanje posledica rasta cena i njihovog uticaja na ekonomiju, mi se i dalje bavimo politikom. Sve to danas šteti životnom standardu građana, ali još više ekonomiji i njenom razvoju“, istakao je Grdžaljiju.

On je u izjavi za Ekonomiju onlajn objasnio i pitanje inflacije, navodeći da je ona na Kosovu viša nego u zemljama regiona i da utiče na pojavu stagflacije.

„Ono što dodatno čini situaciju specifičnom za Kosovo jeste činjenica da, dok zemlje regiona i Evrope imaju zalihe strateških i osnovnih proizvoda za 60 do 70 dana, a po evropskim standardima i do 90 dana, Kosovo nema takvu sigurnost, što situaciju čini znatno osetljivijom. Inflacija raste u različitim zemljama, a Kosovo je imalo veoma visoku stopu u poređenju sa evropskim državama – oko šest odsto, odnosno dvostruko više. Sve to, zajedno sa globalnim rastom inflacije, vodi ka stagflaciji, koja predstavlja najopasniju kombinaciju za ekonomsku stabilnost. Uz rast cena osnovnih proizvoda, dolazi i do usporavanja razvoja, što će predstavljati ozbiljan udar za ceo svet, uključujući i Kosovo“, naglasio je on.

Dodao je da se situacija trenutno ocenjuje kao normalna, iako će se posledice tek videti.

„Važno je razumeti da se zna kada rat počinje, ali nikada kada će se završiti. Što duže traje, rizici će biti veći. To treba da bude upozorenje za kosovske političare da više razmišljaju o državi i budućnosti, a manje o borbi za vlast. Dok su zemlje regiona i Evrope u vanrednom stanju, na Kosovu se čini da se situacija prihvata kao normalna, iako će naneti štetu u budućnosti. Tada će biti kasno da se nešto promeni. Sada je vreme za delovanje“, poručio je Grdžaljiju.

On je pomenuo i potrebu formiranja kriznog saveta, ocenjujući da je situacija ozbiljnija nego što se predstavlja.

„Tačno je da Kosovo nema uticaj na dešavanja u Persijskom zalivu, ali mora da uradi ono što je u njegovoj moći. Vreme je za formiranje kriznog saveta koji će se baviti ovom situacijom. Stručnjaci iz oblasti ekonomije treba da daju svoj doprinos kroz konkretne predloge – da li zamrznuti akcize, smanjiti ih za strateške proizvode ili menjati PDV. To mora biti prioritet. Takođe, više nije pitanje da li će cene rasti, već kakav će biti lanac snabdevanja i da li će biti dovoljno robe, kako prehrambene, tako i druge. Verujem da je situacija mnogo ozbiljnija nego što kosovski političari misle“, zaključio je Grdžaljiju.