Ivanovski: Države treba da budu spremne da uvedu ozbiljnije mere u borbi protiv energetske krize

Profesor Zoran Ivanovski sa Univerziteta u Skoplju rekao je da Vlada Severne Makedonije preduzima početne mere kako bi amortizovala cenovni šok i ublažila posledice za građane, ali i celokupnu ekonomiju. Prema njegovim rečima, ukoliko bude bilo neophodno, države bi trebalo da se pripreme na uvođenje strožih mera, uključujući ograničenja i fiksiranje cena energenata, kao i ograničenje litraže koja se može kupiti.

„Svedoci smo da se makedonska vlada odlučila za prvu meru, a to je smanjenje dažbina. Sve sa ciljem da se, koliko je moguće, amortizuje cenovni šok i ublaže posledice koje su najteže, pre svega, za standard građana, a svakako i kao troškovni input cele ekonomije, koji će se potom preslikati i na višu stopu inflacije. Druga mera je intervencija iz rezervi mazuta, takođe kako bi se pomoglo u obezbeđivanju električne energije u istom kontekstu. Dakle, to je jedan početni sistem mera. Vlada je oprezna u delu mera i ide korak po korak. Neki sugerišu da se možda i kasni, da je moglo ranije, međutim jasno je da je Vlada želela da vidi u kom pravcu će se kretati kriza i da li ona ima potencijal da se završi ranije od predviđanja“, rekao je on za Kosovo onlajn.

Ivanovski navodi da očekuje rast cena na globalnom nivou, te da bi države, u skladu s tim, trebalo da se pripreme na uvođenje blažih, ali i strožih mera, kao što su ograničavanje cena i zabrane točenja goriva u drugim zemljama.

„Ono što je već očigledno jeste da na globalnom planu možemo očekivati rast cena energenata i da za takvo stanje treba postepeno da se pripremaju sve države. Instrumentarijum mera kreće se od blažih, kao što su organizacija života u državama, smanjenje korišćenja goriva, rad od kuće, korišćenje javnog prevoza i slično, smanjenje brzine u saobraćaju, pa sve do ozbiljnijih fiskalnih intervencija – smanjenja dažbina na gorivo ili uvođenja cenovnih ograničenja i fiksiranja cena. Postoje i najdirektivnije mere, poput zabrane točenja stranim državljanima, ograničenja litraže, sistema par-nepar i sličnog. Sve to ima za cilj da se spreče špekulacije i delovanje sive ekonomije. Ipak, bolje su mere u domenu fiskalnih intervencija, imajući u vidu da rast cena goriva povećava i javne prihode, pa država može da smanji poreske stope, a da pritom ne ugrozi fiskalnu održivost. Istovremeno, time se ublažava cenovni šok koji direktno pogađa standard građana, ali se indirektno preliva i na rast cena proizvoda i usluga. Ozbiljno treba uzeti u obzir i rizik od rasta inflacije“, ocenjuje on.

Kao još jednu moguću meru, Ivanovski navodi smanjenje akciza i kontrolu cena goriva, ali upozorava da to može dovesti do nestašica.

„Ovo je već opšteprihvaćena činjenica za koju se pripremaju sve države i tu će se tražiti koordinisane mere, i od strane monetarnih vlasti. Međutim, zbog karaktera inflacije, značajniji odgovor treba da dođe od fiskalnih vlasti. Kao što sam rekao, to je početna mera, a može se nastaviti i dodatnim merama, poput smanjenja akciza, pa i PDV-a, i u krajnjoj liniji kontrolom cena goriva, koja može dovesti do nestašica, što je najmanje poželjna opcija. Drugo važno pitanje za građane jeste ne samo cena, već i sigurnost snabdevanja“, kaže on.

Prema njegovim rečima, države treba da se fokusiraju na politike koje će obezbediti kontinuitet snabdevanja gorivom.

„Paralelno sa merama za očuvanje cenovne stabilnosti i niže inflacije, države treba da prave dobre projekcije i vode odgovorne politike kako bi obezbedile kontinuitet snabdevanja gorivom. Jer, možda je važnije pitanje da li će goriva biti na duže staze – za cenu će se ljudi nekako snaći. Nedostatak goriva ima direktan negativan uticaj na sve ekonomske tokove i može dovesti do još ozbiljnijih negativnih kretanja u nacionalnoj ekonomiji“, navodi Ivanovski.

Upitan da li će mere severnomakedonske vlade imati efekta, Ivanovski kaže da će one svakako ublažiti deo cenovnog šoka.

„Ne možemo reći da neće imati efekta, jer se time ublažava deo ovog cenovnog šoka. Drugo pitanje je da li se moglo reagovati ranije – tada bi uštede bile veće i efekti snažniji. Ipak, i ovo je jasan signal ekonomskim akterima da vlada prati situaciju i da joj je prioritet ublažavanje udara na životni standard građana“, zaključuje Ivanovski.