Inflacija na Kosovu raste, paket pomoći od 200 miliona evra blokiran u Skupštini

Od osnovne potrošačke korpe do računa za struju, vodu i odvoz otpada, cene na Kosovu beleže rast, dok paket pomoći od 200 miliona evra, koji je vlada najavila kao odgovor na inflaciju, ostaje blokiran u Skupštini, prenosi RTK.

Ovaj paket trebalo bi da obuhvati finansijsku podršku za porodice sa niskim prihodima, studente, penzionere, decu i radnike u privatnom sektoru. Deo sredstava predviđen je i za subvencionisanje gradskog i međugradskog prevoza, troškova električne energije, cena goriva, kao i za podršku biznisima i očuvanje socijalne stabilnosti, navodi javni servis.

Međutim, paket nije usvojen ni u subotu, pošto je vlada pokušala da ga progura po ubrzanoj proceduri, što opozicija nije podržala.

Ekonomski stručnjaci upozoravaju da bi posledice rasta inflacije mogle biti ozbiljne ukoliko se ne preduzmu konkretne mere.

„Inflacija je već dostigla gotovo sedam odsto i vrlo brzo može dostići dvocifren nivo, što u ekonomiji nazivamo galopirajućom inflacijom. To predstavlja ozbiljnu i kontinuiranu pretnju životnom standardu građana, a bez adekvatnih mera posledice mogu biti veoma teške“, rekao je profesor ekonomije na Univerzitetu u Prištini Nagip Skenderi.

Sličnog je mišljenja i ekonomski analitičar Fidan Ćerimi, koji ističe da Kosovo nema pravovremen i adekvatan odgovor na rast cena.

„Kao zemlja ne uspevamo da pružimo adekvatan odgovor na vreme kako bismo održali ekonomiju stabilnom i zaštitili je od spoljašnjih uticaja“, naveo je Ćerimi.

Paket mera povezan je sa rebalansom budžeta za ovu godinu, a nesuglasice među poslanicima dodatno odlažu njegovo usvajanje. U međuvremenu, inflacija je značajno porasla – sa 1,5 odsto u martu 2025. godine na 6,7 odsto u istom mesecu 2026. godine, bar prema zvaničnim podacima.

Inače, kako je pisao Kosovo onlajn, u Skupštini Kosova na usvajanje čeka zakon o ograničenju cena za osnovne proizvode. Sagovornici su ukazali na to da su intervencija vlada na tržištu i ograničavanje pojedinih cena opravdani u slučajevima krize zarad zaštite životnog standarda građana, ali da one nipošto ne bi trebalo da budu dugoročne jer to predstavlja mešanje u tržišnu ekonomiju koju reguliše princip ponude i potražnje.