Mogu li intervencija vlada i ograničavanje cena zaštititi građane od poremećaja na tržištu?

Lančanom reakcijom, sukob na Bliskom istoku i poremećaj u ceni nafte na svetskom nivou, odrazio se i na skok cena goriva, pa i ostalh proizvoda u regionu. Vlade su uglavnom posegnule za merama ograničenja cena goriva, a u Skupštini Kosova na usvajanje čeka i zakon o ograničenju cena za osnovne proizvode. Analitičari ukazuju da je intrervencija vlada na tržištu i ograničavanja pojedinih cena opravdano u slučajevima kriza zarad zaštite životnog standarda građana, ali da one nipošto ne bi trebalo da budu dugoročne, jer to predstavlja mešanje u tržišnu ekonomiju koju reguliše princip ponude i potražnje. Kao pogodne mere vide smanjenje akciza na gorivo i PDV-a.

Skupština Kosova je 10. aprila u načelu usvojila Predlog zakona o privremenim merama za osnovne proizvode u posebnim slučajevima destabilizacije tržišta. Predlog zakona o ograničenju cena usvojen je sa 63 glasa „za“ i 19 „protiv“.  

Ministar finansija Kosova Hekuran Murati rekao je da je fokus na zaštiti građana i da će zakon služiti kao „vanredni instrument u vanrednoj situaciji“. Ipak, poslanici opozicije nisu podržali zakon, a lider Demokratske partije Kosova Bedri Hamza rekao je da nema načina da se cene smanje kada rastu troškovi proizvodnje.

Izvan skupštinske sale i političkih diskusija, građani po svojim novčanicima najbolje osećaju svaki poremećaj na tržištu.

A, oni kažu da je poskupelo – sve.

Ta poskupljenja su vidljiva na prištinskoj pijaci. Žale se i potrošači i trgovci. Potrošači na visoke cene, trgovci na sve manje kupaca i sve manje prodate robe.

Trgovac koji prodaje voće i povrće Patriot Makesten kaže da je interesovanje građana opalo, jer ne žele da kupuju zbog visokih cena. Osećaju to i prodavci odeće.

„Cene rastu, a kupaca nema“, konstaovao je prodavac odeće Rahim Govori.

Građani Prištine gotovo saglasni da su im mesečna primanja nedovoljna.

„Cene su veoma visoke, mnogo su se promenile, pokušavamo da se nosimo koliko možemo. To je problem jer ne možete preživeti sa platom“, rekao je Veton Kika.

Profesor ekonomije Škumbin Misini ukazuje, ipak, da je ograničavanje cena proizvoda suprotno slobodnoj tržišnoj ekonomiji i da se može primenti samo u slučajevima prirodnih katastrofa.

Smatra da će zakon kojim se uspostavlja ograničenje cena dovesti do bankrota mnogih malih i srednjih preduzeća, zbog viših operativnih troškova, dok će velika preduzeća imati mogućnost da priušte sebi ograničenja cena.

Prema njegovim rečima, vlada bi, umesto ograničavanjem, cene mogla kotrolisati preko akciza i poreza na dodatu vrednost na gorivo, koje bi trebalo da ukine ako cena nafte nastavi da raste.

„Ograničenje cena nije pravo rešenje, osim ukidanja akcize. Dakle, ako cena nafte nastavi da raste, onda bi trebalo ukinuti i PDV, jer inflacija nastavlja da raste. Pod ovim uslovima, ukidanje akcize je neophodno. Ako cena nafte nastavi ponovo da raste, moraće se ukinuti i PDV“, rekao je Misini za Kosovo onlajn.

Sa druge strane, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Veljko M. Mijušković kaže da su ograničavanja cena goriva i osnovnih životnih namirnica opravdane u kriznim uslovima, ali da nisu preporučljive na duže staze.

„U kriznim vremenima kada dolazi do poremećaja u globalnim lancima snadevanja, u ovom momentu prvenstveno uzrokovanih krizom vezanom za snadevanje naftom i naftnim derivatima i problemom u Ormuskom moreuzu, vlade pribegavaju određenim vrstama restriktivnih mera da bi zaštitili nacionalne ekonomije, pa tako i Vlada Kosova. To nisu nikakve posebne mere, drugačije u odnosu na ono što je urađeno i u regionu“, ukazao je Mijušković za Kosovo onlajn.

Napominje da mere kojima država interveniše svakako treba da budu kratkoročne.

„One nisu preporučljive na duže staze, jer se time značajnije remete odnosi ponude i tražnje na tržištu. Međutim, u kriznim uslovima, kada imamo ovakvu situaciju i  kada je primarno da se zaštiti interes građana, ovakve mere jesu opravdane“, rekao je Mijušković.

Prema njegovim rečima, ukoliko mera ograničenja cena dugoročno potraje može uzrokovati i takozvano crno tržište, ali se, dodaje, i ne očekuje se ovakve ove mere traju dugo. 

„Sve ove mere koje se donose treba da na neki način preduprede udar na budžet građana i u tom smislu ne bi trebalo da imaju negativne konsekvence. Za sada, naravno, podrazumevaće određene gubitke u budžetu, ali s druge strane zaštitiće standard i životne mogućnosti građana“, rekao je Mijušković.

Na poskupljenja se žale i građani Albanije, a još više na to što njihova vlada ne reaguje.

Izvršni direktor albanskog Centra za zaštitu potrošača „Alert“ Granit Sokolaj kaže da se od početka sukoba na Bliskom istoku, zbog uticaja rasta cena nafte na berzama, u Albaniji beleži masovno povećanje cena, a da vlada ne preduzima nikave mere da bi držala cene pod kontrolom i zaštitila građane.

„Nema nikakvih mera Vlade, osim izjava ministra ekonomije i drugih zvaničnika. Nema konkretnih mera za praćenje tržišta i njihovo držanje pod kontrolom. Povećane su cene transporta, troškova proizvodnje u nekim zemljama, ali po mom mišljenju i prema podacima koji dolaze iz albanske Carine u vezi sa cenama uvoza, u našoj zemlji postoji masovna zloupotreba, posebno kada je reč o voću i povrću, ali i za druge proizvode. Imamo zastrašujuć porast cena, koji ni u kom slučaju nije opravdan“, jasan je Sokolaj.

Napominje da su ovakvim slučajevima najveće posledice trpi potrošač, pre svega zbog nedostatka intervencije institucija koje bi trebalo da kontrolišu cene, a koje imaju moć da primoraju kompanije da određuju cene bez zloupotreba.

Da se cene ne mogu pobediti odlukama o njihovom ograničavanju, mišljenja je član Upravnog odbora Univerziteta Hajdelberg u Skoplju Siniša Naumoski, koji napominje da treba videti šta realno izaziva inflatorni pritisak i tu rešiti problem. 

„Pravu cenu ćemo platiti kasnije. Ako se stavim u poziciju Kosova - vi na momente smirujete paniku, građani imaju osećaj da država nešto kontroliše, ali na kraju će efekat biti dugoročan, pojaviće se nedostaci u vezi sa pojedinim proizvodima, biće otpora kod privrednika da se bave određenim tipom proizvoda…. Moramo da pazimo i vidimo šta realno izaziva inflatorni pritisak. Tu treba da rešimo problem. Ne možete cene da pobedite dekretom. One se formiraju na tržištu“, rekao je Naumoski za Kosovo onlajn.

Zato je, kaže, dugoročno rešenje investiranje u poljoprivrednu proizvodnju.

Ocenio je da su logične mere makedonske vlade za smanjene akciza i poreza na dodatu vrednost (PDV) na goriva kako bi se ublažio cenovni šok.   

Dodaje da bi trebalo da se pređe na nelinearne mere, jer je fiskalni prostor sužen, pa će upotreba linearnih mera izazvati možda još brže trošenje tog prostora koji je i onako mali.

Inače, kontrolu cena goriva zbog posledica rata na Bliskom istoku planira i Evropska unija.

„Države članice Evropske unije moraju da koordinišu oko cena energije, zbog povećanja računa za fosilna goriva za 22 milijarde evra od početka rata u Iranu“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, najavljujući da Evropska komisija planira da objavi predloge mera 22. aprila.