Kako se zemlje Evrope i regiona spremaju za moguću energetsku krizu

Iako leto još traje, evropske zemlje se intenzivno spremaju za zimu koja će, kako neki već kažu, biti "najhladnija", ali ne zbog temperatura, već zbog moguće energetske krize izazvane ruskom invazijom Ukrajine, prenosi Reporteri.

Među zemljama koje su već usvojile posebne mere za uštedu struje su Nemačka, Španija, Austrija i Severna Makedonija koje su se pre nekoliko dana pridružile listi, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo.

Mere u regionu

Vlada Severne Makedonije donela je odluku koja stupa na snagu od 1. septembra, a koja bi trebalo da omogući uštedu električne energije do 15 odsto. Date su preporuke za domaćinstva i preduzeća, kao i konkretni zadaci za državne institucije. Gašenje dekorativne rasvete u javnim objektima i spomenicima kulture, noćno paljenje grejača na besplatnu struju – samo su neke od preporuka vlade u Skoplju.

Mere koje je odobrila Vlada Severne Makedonije podeljene su u nekoliko kategorija, u zavisnosti od toga da li su za domaćinstva, preduzeća ili državne objekte, institucije i preduzeća, rekao je ministar ekonomije Krešnik Bekteši.

Gašenje lampi kada ima dovoljno dnevne svetlosti, hlađenje klima uređajima na temperaturi ne nižoj od 27 stepeni i grejanje do 20 stepeni, gašenje računara nakon rada, redovna zamena filtera u opremi za grejanje i klimatizaciju, zamena starih prozora sa energetski efikasnim, samo su neki od zadataka koji su postavljeni pred državne institucije.

Domaćinstvima se preporučuje da bojler uključe samo kada postoji potreba za toplom vodom i po mogućstvu kada je struja jeftina, racionalno korišćenje grejnih tela, svetiljki, izolacije plafona, spoljnih zidova i prozora...

Grad Zagreb je odlučio i da poveća temperaturu hlađenja u četiri zgrade Gradske uprave sa 22 na 25 stepeni Celzijusa, kao i da postavi režim hlađenja noću, pre dve nedelje. Očekuje se da će to uštedeti potrošnju energije za najmanje 20 odsto.

Crna Gora ima dovoljno struje za tekući mesec i za septembar, a dalja situacija zavisiće od više faktora, uglavnom hidroloških, najavio je Tomas Damjanović, rukovodilac sektora korporativnih komunikacija Crnogorske elektroprivrede (EPCG).

"Ograničenja su generalno posledica globalne energetske krize, koja pogađa sve, pa i nas. Situacija na tržištu je delikatna i nepovoljna za sve učesnike. Može se desiti da imate dovoljno novca da kupite struju, ali nema dovoljno robe na tržištu", naveo je Damjanović.

Albanski premijer Edi Rama još u julu je upozorio albansku javnost da su restrikcije struje moguće jer, kako je rekao, Albanija nije obezbedila dovoljno energije. Nakon razgovora sa gradonačelnicima u Pogradcu, Rama je rekao da je Vlada pripremila plan za vanredne uštede električne energije, gde su predviđena smanjenja u slučaju potrebe.

Energetska kriza na Kosovu počela je mnogo ranije nego što se očekivalo, a od prošlog ponedeljka uvedene su dvočasovne restrikcije struje.

Nekoliko sati kasnije najavljeno je da će uz pomoć Albanije snabdevanje strujom ponovo postati redovno. Međutim, ograničenja i dalje važe.

Iz KEDS-a su rekli da će dolazak hladnijih dana povećati potražnju za energijom i da će situacija za Kosovo biti izuzetno teška.

Kako Evropa štedi?

Nemačka je jedna od prvih zemalja koja je smanjila potrošnju energije konkretnim merama, pripremajući se za nadolazeću energetsku krizu. Hanover je, na primer, najavio mere štednje energije, kao što je gašenje tople vode u tuševima i kupatilima u gradskim zgradama i rekreativnim centrima. Takođe, opštinske zgrade grejaće se samo od 1. oktobra do 31. marta na temperaturi okoline ne višoj od 20 stepeni Celzijusa, uz zabranu korišćenja prenosnih klima uređaja i grejača.

Kako piše DV, svetla su već noću ugašena u više od 130 zgrada u Kelnu. Da bi se potrošnja smanjila za 15 odsto, kako je definisala Evropska unija, uštede se prave gde god je to moguće. U gradskim kancelarijama se štedljivo koriste klima uređaji, zimi bi te prostorije trebalo da se zagrevaju samo na 19 stepeni. Voda u bazenima je primetno hladnija.

Ono što je možda najinteresantnije je čuvena Kelnska katedrala. Katedrala je sada posle 23 sata u mraku.

"Još nema razloga za paniku, ali moramo se pripremiti za pravu vanrednu situaciju. S jedne strane, postoje uska grla u snabdevanju gasom, ali naravno postoje i scenariji nestanka struje koje ovde treba da razmotrimo. Sada je glavni zadatak da se takozvana kritična infrastruktura održava u dobrom stanju, čak i u slučaju nestanka struje", kaže Andrea Blome, gradski menadžer Kelna.

Energetska kriza zahvatila je i Austriju, pa su opštine počele da "gase" uličnu rasvetu. Opština Fučs, u regionu Pinzgau, uklonila je noćnu uličnu rasvetu, piše dnevnik "Salcburger Nahrichten".

Međutim, tokom zime najavljuju da će ulična rasveta ponovo biti uključena od 5.30, pošto je tada još mrak i ljudi idu na posao. Prema rečima gradonačelnika Hanesa Šerntanera, svaka sijalica radiće oko 2.000 sati manje godišnje.

Isključivanje ulične rasvete doneće opštini ogromne uštede jer je ulična rasveta sa više od 26.000 kilovat sati godišnje najveći potrošač posle bazenskih pumpi. Kako bi uštedeli još više energije, opština je odlučila da pređe na LED uličnu rasvetu.

A Beč je već doneo odluku o zimi, tako da ove godine neće biti božićnih lampica na centralnom putu bečkog kružnog puta. Božićna svetla ostaju u Rathausplacu, ali će se paliti tek kada padne mrak, a ne u sumrak kao ranije.

Energetska kriza dovodi u pitanje i razvoj fudbalskih utakmica nove sezone šampionata noću, pod projektorima. Zbog drastičnog poskupljenja struje, projektori terena i grejači sve više postaju luksuz za fudbalske klubove, posebno one manje.

Grejalice za oko 7.500 kvadrata terena moraju da se uključe čim temperatura padne ispod nule tri noći zaredom pre utakmice. Svetla za projekcije se pale na utakmicama Bundeslige čak i ako se igraju tokom dana, zbog bolje TV slike.

A Španija je, kako piše Blumberg, objavila nova pravila koja predviđaju da nijedna kompanija neće smeti da hladi unutrašnjost ispod 27 stepeni Celzijusa ili da je zimi greje iznad 19 stepeni. Mere će biti na snazi do novembra 2023. godine, dok je Uredbom predviđeno i obustavljanje osvetljenja spomenika, zabranjeno je radnjama da osvetljavaju izloge posle 22.00 časa.