Milić: Bez normalizacije odnosa sa Zapadom Kosovo ne može da računa na veća ulaganja

Programski direktor organizacije „Novi treći put“ Dimitrije Milić ocenio je da Kosovo bez normalizacije odnosa sa Zapadom, ali i povratka dijalogu, ne može da računa na veća ulaganja iz EU. Direktna posledica ekonomskih mera EU je sve veći uvoz koji je prošle godine bio 7:1 u odnosu na izvoz, poručuje ovaj analitičar.

„Kosovska privreda je, kada govorimo o izvozu i ekonomskoj razmeni u najvećoj meri povezana sa EU i sa državama regiona. Sektori koji tradicionalno obeležavaju izvozni sektor Kosova su metali, rude i minerali. Ti sektori su do sada najviše izvozili iako je kosovska ekonomija u velikom delu zavisna od uvoza. Taj odnos je u 2024. otprilike bio 7:1 u korist uvoza“, izjavio je Milić za Kosovo onlajn.

Dodaje da je za Kosovo najveća barijera za veću međunarodnu pomoć činjenica da nema status kandidata za EU.

„U slučaju dobijanja statusa kandidata ta pomoć bi se značajno uvećala. Naravno, to podrazumeva da bi se smanjila politička izolacija koja trenutno postoji u međunarodnoj sferi, prvenstveno od zapadnih država. Kada bi se ti odnosi normalizovali, onda bi trenutni okvir za pomoć bio solidan. Ali, tek sa sticanjem statusa kandidata pomoć bi se uvećala“, ističe Milić.

Tu prevashodno misli na IPARD program, ali i neke druge - predpristpne fondove.

Naglašava da je za ukidanje kaznenih mera EU potrebno da nova kosovska vlada ponovo uspostavi dijalog sa Briselom, a zatim i kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine.

To bi, precizira podrazumevalo i izbegavanje eskalatornih mera Prištine.

„One su i generisale taj vid međunarodne izolacije, odnosno sumnje zapadnih država, pa i mere EU. U suštini, normalizacija odnosa sa Zapadom i nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, to su glavni uslovi da bi se sve vratilo u prethodne, predviljive tokove“, smatra Milić.