GAP: Kosovo izgubilo oko 613 miliona evra zbog mera EU

Kosovo se suočava s ozbiljnim finansijskim i političkim posledicama kao rezultat mera koje je Evropska unija nametnula od juna 2023. godine. Prema analizi instituta GAP, preko 613 miliona evra je obustavljeno tokom ovog perioda, putem dva glavna instrumenta, IPA-e i Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), piše Kosovo pres.

Koordinatorka GAP-a Rona Žuri kaže da je 7,1 milion evra izgubljeno nakon što je za nekoliko IPA 2020 projekata istekao rok. Prema njenim rečima, najviše pogođeni projekti su oni u oblasti okoline, energetike, digitalizacije i kulture.

„Od juna 2023. godine, EU je odlučila o nekoliko mera za Kosovo, od kojih je jedna bila suspenzija sredstava u okviru dva glavna instrumenta. Dakle, instrumenta IPA i Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Prema našim proračunima, ukupna vrednost projekata obustavljenih tokom ovog dvogodišnjeg perioda, do maja 2025. godine, iznosila je 613,4 miliona evra, od čega je 218 miliona iz instrumenta IPA, dok je 395 miliona iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Od toga je oko 7,1 milion potpuno izgubljen. Ovih 7,1 miliona uključuje nekoliko projekata sporazuma IPA 2020, čiji je rok istekao i nije bilo vremena za ugovaranje ovih projekata. Ovi projekti se odnose na nekoliko oblasti, oko tri miliona bilo je u oblasti konkurentnosti i inovacija, oko 1,3 miliona u oblasti vladavine prava, a tri projekta vredna 2,8 miliona pripadaju sektoru poljoprivrede i ruralnog turizma od obustavljenih sredstava, energetika je jedan od sektora koji je najviše pogođen, u energetici je pogođeno oko 117 miliona evra, u digitalizaciji 56 miliona evra, a u kulturi oko 15 miliona evra“, kaže ona.

Prema rečima istraživača GLPS-a Besara Đerđija, rizik nije samo ekonomski, već i institucionalni i strateški.

„Kada govorimo o merama EU protiv naše zemlje, one imaju neospornu finansijsku cenu, ali takođe nose i političku i diplomatsku cenu za našu zemlju. Naša zemlja se predstavlja kao zemlja koja je de fakto pod sankcijama EU, a Srbija to koristi za svoju kampanju protiv naše zemlje. Još jedna šteta se nanosi evropskim integracijama Kosova. Krajem 2022. godine podneli smo zahtev za članstvo u EU i već znamo da je naš put do članstva vrlo težak zbog pet zemalja koje nas ne priznaju, ali uvođenjem ovih mera postalo je nemoguće razgovarati o zahtevu bez ukidanja ovih mera jednom zauvek. One služe kao dodatna prepreka na putu Kosova ka evropskim integracijama. Šteta koja se nanosi Kosovu je strateška, dugoročna i ove mere moraju se ukloniti što je pre moguće“, kaže on.

S druge strane, Kljisman Kadiju, savetnik zamenika premijera u tehničkom mandatu za evropske integracije Besnika Bisljimija, kaže da je Kosovo od početka ispunilo uslove za ukidanje mera, pozivajući se na Bratislavski sporazum.

„Kosovo je od početka (Bratislavski sporazum) ispunilo korake koje je EU zahtevala za ukidanje mera, ali takav nalaz od strane unije došao je tek prošle godine kroz preporuku tadašnjeg visokog predstavnika EU Đuzepa Borelja za njihovo ukidanje. Mere su, od trenutka kada su nametnute, od strane EU određene kao reverzibilne, a ne trajne. Stoga su sredstva koja su i dalje suspendovana reverzibilna i očekuje se da će biti oslobođena u budućnosti, s obzirom na to da je postepeno ukidanje mera počelo u julu. Do sada su nastavljeni sastanci pododbora u okviru SSP-a, a projekti i prijave Kosova su objavljene u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF)“, navodi se u pisanom odgovoru.

Naglašava da tenzije na severu nisu uzrokovane od strane Kosova.

„Na vaše pitanje o tome da li je to posledica tenzija na severu, treba precizirati i pojasniti da Kosovo nikada nije podizalo niti podsticalo tenzije, ni na severu, ni u bilo kojem kutku zemlje. Slučajevi kada su naše institucije i naša zemlja bile napadnute (napadi na opštinske zgrade u maju 2023. godine, otmica naših policajaca, Banjska, višestruke barikade na severu 2022. godine) su producirane, kreirane i organizirane od strane Srbije putem kriminalnih grupa i struktura kojima upravlja zvanični Beograd“, naglašava Kadiju.

Program „Štila“ je takođe postavio pitanja Evropskoj komisiji kako bi bolje razumeo koje su mere počele da se ukidaju i koliko je Kosovo izgubilo, ali oni nisu odgovorili.

Međutim, šefica diplomatije Evropske unije, Kaja Kalas, izjavila je pre nekoliko meseci da je postepeno ukidanje mera protiv Kosova, uvedenih u junu 2024. godine, počelo, ali nije objasnila kada je to počelo i koje su mere možda do sada ukinute.

Predsednik Privredne komore Kosova, Skender Krasnići, takođe kaže da su ove mere nanele štetu privatnom sektoru i razvoju Kosova.

Krasnići navodi suspenziju sredstava i nedostatak funkcionalne uprave kao glavne faktore koji blokiraju ekonomski razvoj.

„Prošlo je više od dve godine otkako smo pod sankcijama i patimo od nedostatka ovih sredstava toliko potrebnih za razvoj zemlje, i ne zna se kada će ove sankcije biti ukinute. To jest, ovaj veliki gubitak će se nastaviti. Ovo je nanelo ogromnu štetu našoj zemlji, posebno u velikim i regionalnim projektima, ali i u vlastitim projektima države, kako bi se što brže prilagodila evropskom tržištu, ali i sa pravnom infrastrukturom, projektima koje ima IA. Izostanak ovih sredstava, gubitak ovih stotina miliona je u ovoj situaciji, gde se Kosovo nalazi u velikoj krizi nedostatka prihoda, kao rezultat loših vladinih politika. To šteti našoj zemlji i zaustavlja razvoj zemlje na izvanredan način. Mnogi projekti koji je trebalo da budu završeni su ostavljeni, i ne zna se kada će biti završeni. Izvanredna šteta koja se nanosi preduzećima i samoj državi. Svaki cent koji nedostaje na poslovnom tržištu je gubitak za samu zemlju, gubitak za građane, radnike i sama preduzeća. Nedostatak ovih sredstava, kao i nepoznavanje kada će ta sredstva početi pristizati u budućnosti, izuzetno je štetan za poslovanje i samu državu, jer se ne zna kada će od sada početi dodjela sredstava“, rekao je.

Ali pored nedostatka sredstava, problem ostaje i nedostatak funkcionalne vlade. Kosovo je lider u regionu po najnižem dugu, za razliku od zemalja poput Crne Gore i Makedonije koje imaju 3-4 puta veće nivoe.

On takođe kritikuje nedostatak saradnje s Vladom, posebno s Kurtijevim kabinetom, zbog neispunjavanja obećanja i nedostatka politika podrške u vremenima kriza poput pandemije i inflacije.

„Nažalost, poslednjih godina, posebno s Kurtijevom vladom, suočavamo se s nedostatkom komunikacije, nedostatkom saradnje, čak i kada smo imali vladu s punim mandatom. Njihov dolazak bio je nada za poslovanje i građane da će moći progurati ove projekte. Nažalost, većina obećanja koje je dala Kurtijeva vlada nije ispunjena. Pogotovo kada govorimo o pandemiji Kovida, kada su Kosovo i sam svet morali napraviti promene u načinima politika koje su pogodnije za preduzeća kako bi se održala radna mesta i kako bi građani i preduzeća opstali zbog inflacije. Ali, i građani su mnogo patili, jer je došlo do ogromnog povećanja troškova, nedostatka prihoda. Plata od 500 evra, dok sada čak ni 800 evra nije dovoljno zbog inflacije, kao rezultat toga što vlada ne uvodi novac na tržište ili ne investira kao što su to učinile druge zemlje. U međuvremenu, naša zemlja je učinila suprotno, smanjila je javni dug. Sada smo u odsustvu vlade, skoro godinu dana, ne zna se kada će je biti, nedostaje raspodele sredstava, nedostaju investicije i nedostatak znanja od strane preduzeća o tome kada će doći do promene, jer se ne zna koliko će dugo trajati ovaj politički zastoj“, kaže Krasnići.

Prema njegovim rečima, dok se Kosovo suočava s nedostatkom političke stabilnosti, ekonomske posledice se takođe akumuliraju u smislu pogoršanja trgovinskog deficita.

„Ekstremno, jer se od 2020. do kraja 2024. uvoz udvostručio, što je tragedija za našu zemlju, to znači povećanje cena i povećanje troškova građana i preduzeća, te smanjenje profita, što odbija investitore. Nemamo ni potražnju, ranije je bilo potražnje i dolaska, u ovom periodu nemamo ni potražnju stranih investitora da dođu na Kosovo, kao rezultat ove situacije. Sa 3,2 milijarde smo porasli na 6,5 ​​milijardi na kraju godine. Ove godine imamo još veći porast deficita, uvoza, što znači osiromašenje građana, dok je izvoz vrlo mali u odnosu na uvoz“, podvlači Krasnići.

Krasnići apeluje na institucije da reformišu fiskalne politike za poslovanje.

„Zahtev je da stranka koja je prva izašla hitno stvori institucije, da ozbiljno shvate ozbiljnu situaciju građana i radnika, biznisa, da povećaju saradnju sa građanima, biznisima, sa onima koji stvaraju prihod za građane i državu, a to je biznis. Napravimo pravu strategiju kako se razvijati. Napravimo zakon o unutrašnjoj trgovini kako se ne bi na svakih 50 metara stvarala benzinska pumpa ili na svakih pet metara, 10 metara kafić ili pijaca, već da se to zaustavi, kako bi ovaj novac išao, bio orijentisan na politike, ponude, povećanje lokalne proizvodnje, povećanje izvoza. Jer, novac dolazi, ali na pogrešno mesto i država, zbog nedostatka zakona, šteti građanima koji ulažu. Gradnju treba hitno zaustaviti, jer gradnja nije u skladu s potrebama i nijedna zemlja ne dozvoljava investicije tamo gde postoji višak. Građanima, preduzećima ili bilo kome ko je spreman investirati treba dozvoliti da investira negde gde će potencijal za profit biti veći“, kaže on.

Kadiu je dodao da će EU uskoro početi da funkcioniše i da održava sastanke pododbora SSP-a s Kosovom i projekte tehničke pomoći Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), koji utiču na oblasti poput energetike, infrastrukture i drugih.