Koha: Na Kosovu kamatne stope vrtoglavo rastu

Tokom prvih devet meseci ove godine, komercijalne banke na Kosovu su značajno povećale kamatne stope na kredite. Kamatne stope su porasle sa 6 na skoro 7 procenata, što je povećanje od oko 15 procenata. Bivši guverner Fehmi Mehmeti kaže da je povećanje kamatnih stopa povezano sa politikama Centralne banke, inflacijom i institucionalnom krizom, prenosi Koha.

Prosečna kamatna stopa komercijalnih banaka na kredite porasla je za skoro 15 procenata od januara ove godine do septembra.

Dok je u januaru prosečna kamatna stopa bila 6,01 procenat, u septembru je 6,9 procenata. Međutim, u nekim bankama je porasla i do 10 procenata, u zavisnosti od vrste kredita.

Podaci takođe pokazuju smanjenje vrednosti izdatih kredita u septembru. Dok je u februaru vrednost novih kredita bila 230 miliona evra, u septembru je bila 190 miliona evra.

Bivši guverner Fehmi Mehmeti kaže da je povećanje kamatnih stopa povezano sa politikama Centralne banke, inflacijom i institucionalnom krizom.

„Visoka inflacija takođe povećava rizik od neplaćanja od strane građana, jer su im svakodnevni troškovi veći. To tera banke da zahtevaju veću premiju rizika, a onda imamo veće kamatne stope. Ukratko, imaćemo odnos inflacija-kapital-kamata“, rekao je Mehmeti, prenosi Koha. 

Kako je dodao, visoka inflacija povećava rizik i smanjuje realnu vrednost prinosa. 

„Centralna banka reaguje, povećava kapitalne zahteve kako bi banke bile jače u odnosu na rizike“, dodaje.

Prema njegovim rečima, povećanje obaveznih rezervi koje banke moraju da drže takođe je imalo veliki uticaj.

„Do ove godine, banke su imale minimum 8 odsto ili 12 odsto kapitala u odnosu na rizičnu imovinu. Od ove godine, CBK je to povećala na 10 odsto i 14 odsto. U ovom slučaju, banke moraju da drže više rezervnog kapitala za svaki kredit koji odobre. To znači da imaju manje prostora za odobravanje novih kredita, jer se u ovom slučaju troškovi kapitala povećavaju i da akcionari ili matične banke moraju da ulažu više novca na Kosovu da bi održali nove stope, a kada kamatne stope rastu, da bi nadoknadili ovu ’blokadu kapitala’, banke prenose troškove na klijente kroz veće kamatne stope“, rekao je bivši guverner Mehmeti.

Centralna banka je saopštila da je uvela dodatnu naknadu od 2 odsto na rizičnu imovinu.

„Dodaci kapitala služe jačanju bankarskog sektora, odnosno sposobnosti banaka da se suoče sa rizicima u određenim situacijama“, navodi se u odgovoru CBK.

Prema ovoj instituciji, rast kreditiranja u prvoj polovini 2025. godine bio je ubrzaniji u poređenju sa prethodnom godinom, posebno u maju, kada je kreditiranje poraslo za oko 21 odsto u poređenju sa majem 2024. godine.

Međutim, prema podacima CBK, do povećanja je došlo i u narednim mesecima, na nivou do 18 odsto, u poređenju sa istim periodom prošle godine.